𝐀𝐧𝐨𝐭𝐡𝐞𝐫 𝐥𝐨𝐯𝐞 「 𝓭.𝓶. 」

jedan

Svaka sledeća runda bila je napetija, razmenili su poljupce dodire mnogi, devojke sa devojkama, momci sa devojkama. Njegove vrele usne harale su beznačajno po svakoj devojci u ovom trenu - osim na meni. Mene nikako nije zaustavila ta ohola sreća da osetim ukus mente o kojem se toliko dugo pričalo u Sliterinskim, ženskim svlačionicama - od Pansy, Dafne, Astorie pa do mladih i naivnih četvrtakinja.

,,Draco, mala Young ili Pansy?" upitao je Theodore Nott nakon što je popio još jedan gutljaj pića koje je haralo njegovim grlom. Ostala su još dva do kraja igre. Ako Draco Malfoy izabere poljubac, a sigurna sam da hoće - i to sa Pansy ostaje još jedan. Od ovog trena postajala sam deo i mamac svake sledeće igre u koju bi se zaputili. Bila sam naivna, mlada ne znajući gde će me to odvesti.

A odvelo me je, dalje nego što sam mislila da će biti.

Telo mi se zamrzlo u trenutku dok je on bezvredno gledao naša lica. Stao na trenutak premišljajući se. ,,Young je sigurno loša, a Pansy previše prosečna" hladno je odgovorio terajući bol mojim telom samo jednom rečenicom. Ustao je polako par koraka kako bi stigao ispred mene, čučnuo malo bliže dozvoljavajući da pogledam izbliza to bledo lice sa izraženom vilicom. Njegove ravne obrve, dugačke - crne trepavice i osmeh kojim je ovladavao.

,,Šta da radim sa tobom?" upitao je tiše dok se njegov dah koji je bežao sa usana odudarao u moje već željne usne. Miris mente ulazio mi je u nosnice i stvarao vrtoglavicu. Nisam čula više nikoga i na trenutak kao da sam se izgubila u njegovom mračnom pogledu. Njegove reči bile su ubod oštrice, a on nije mario. Nije on mario ni za koga, osim sa zebe - bio je takav, ali bilo je to nešto što me je privlačilo, hladno srce i odbojnost kojom je privlačio svakoga.

,,Nije da bih te poljubio, ali bar ću te podučiti nešto...Znaš... Moćićeš da se hvališ kakvo sam ti iskušenje zadao" progutala pljuvačku dok su mi usta bila izrazito suva, ne znam zašto, ne znam kako. Stvarao je to nešto u meni što me je teralo da slušam svaku reč.

Stvar je u tome što sam se u ovom trenutku pitala da li je zaista toliko vredan svega? Da li me zaista privlači njegova mržnja prema svima, njegov otpor. Njegove ohole i prljave reči koje su ubijale svaki život u telu. Njegov jezik bio je britak i nije mario za posledice, bio je srdit i gord. Mrzeo je sve i svakog. Da li sam zaista želela da budem sa momkom koji je bio sve osim normalnog? Bio je on onaj klasičan momak u tinejdžerskim filmovima koji je kamenog srca, sve dok ne dođe devojka koja će to srce otopiti. Uvek sam sanjala da će se meni tako nešto desiti, a on, on je bio moj eksperiment na kome sam pala. Jedino što sam želela bilo je da ga volim i da me voli, da imamo vezu koja će biti prava, preći sve prepreke. Moj devojački san nije uspeo, pala sam na prvom testu, a zatim i na drugom, pa sve tako u krug.

,,Young!" trgnula sam se iz misli trepćući par puta gustim trepavicama. Bio je sve vreme ispred mene disajući isti vazduh kao i ja. Glas koji je prekinuo moje misli dolazio je iz druge prostorije. Jasno sam znala čiji je to glas. Bila je to Luna koja je čekala da se uputimo ka biblioteci kako bismo našle još par knjiga o čudnim životinjama o kojima ona nije zaklapala. Odvojim se od njega ustajajući naglo. Navučem svoj plašt nazat dok me svi zbunjeno gledaju. ,,Obećala sam joj. Moram da krenem" popravim svoju gustu kosu smeštajući jedan pramen iza uveta.

,,Ostala si mi dužna Young, ne zaboravi" nasmejem se kiselo na njegove reči dok se krećem ka velikim vratima kako bih izašla napolje.

,,Zdravo Luna" nasmejala sam se na njen novi stajling. Šarene ogrlice oko vrata, čudne naočare koje je uvek imala sa sobom i uniforma njene kuće. Nakrivila je glavu u znak pozdrava dok je polako šetala do mene. ,,Imaš previše nerglesa u glavi? Da li si dobro?" upitala je zbunjeno dok sam se ja osmehnula kratko.

,,Draco Malfoy" mogla sam da kažem samo dve reči i sve bi joj bilo jasno. Znala je dobro koliko sam slaba na njega i koliko je on bio loš prema meni. Koliko me je vređao i uništavao dok sam ja potajno priželjkivala naš susret.

,,Ne znam Isi, nije osoba koju bi trebala da primaš ka srcu" dohvatila je veliku, crvenu knjigu koja se nalazila na gornjoj polici dok sam ja stojala naslonjena na jedan od stolova koji je bio u tom redu. Bila je ona itekako u pravo, sve ono što se desilo, što je radio i sve što će raditi činilo me je da se osećam uplašeno, svesno da ne treba da mi stane do njega, ali ta prokleta iluzija koju sam stvarala dok sam maštala o njemu terala me je da pokleknem svaki put - baš onako kako je to uvek i bivalo.

,,Sutra je zabava. Dolaziš?" upitala sam Lunu koja me je zbunjeno gledala. Njena plava kosa padala joj je preko lica dok je par trenutaka razmišljala šta će odgovoriti. U istinu, bila mi je ona jedina drugarica ovde. Sliterinci su bili zli ponekad, a samo saznanje da sam se družila baš sa njom - čudakinjom teralo ih je da me zamrze još više. Nisam imala nikoga, Gryffindorcima je bilo strogo zabranjeno da se druže sa nama, a u Hufflepuff-u nije bilo pouzdanih devojčica za koje bih mogla da kažem da su druželjubive, bila je tu samo Luna.

,,Izvini, ali ne bih mogla" klimnula sam glavom smušeno. Želela sam da odem na tu zabavu, stvarno jesam, ali nisam imala ni novca ni odeće koja bi mi pomogla da zasijam i osvojim srce momka koje sam volela, a najvažnije od svega - moj jedini prijatelj nije želeo da bude tamo. ,,Idem ja onda" klimnula mi je ponovo glavom u znak pozdrava koji je bio čudan, ne znam od koga je to pokupila, ali ponekad me je i iritiralo. Mahnula sam joj poslednji put pre nego što sam se izgubila u velikim hodnicima dvorca.

,,Vidi ko se vratio" klasičan glas sliterinke koja je spremna da omalovažava svakog ko joj stane na crtu. Nezainteresovano sam prošla pored nje i ako sam znala da će naš razgovor doći pre ili posle. Ipak je ona bila ta osoba sa kojom sam delila spavaonicu. Više od svega mrzela sam taj prokleti osećaj kada je bila tamo, a bila je često, baš kao i njen dečko koji je želeo da mi ukrade prvi poljubac. Bio je on taj koji je noći provodio u našem toaletu sa njom, a ponekad i na malom, skučenom krevetu do mog. Njihovi uzdasi razbijali su monotoniju i nije ih bilo briga što sam prisiljena da slušam sve što sam slušala. Vremenom sam navikla, legala sam ranije - puštala muziku koja bi bila bučna, ali bila je bolja nego zvuk njihovih uzdaha, imala sam pogled na veliko platno na kome je iscrtana livada iza moje kuće. Nju sam gledala svake noći, ne jer mi je nedostajala, već jer nisam htela da gledam njihova slepljena i naga tela.

,,Young dolaziš na zabavu?" mogu da čujem korake i prigušen smeh iza otvorenih vrata moje skučene sobe. Taj glas bih prepoznala uvek, bio je to onaj drčan koji me je smirivao, onaj koji me je povređivao, ali nisam marila. Bio je zaista nešto posebno. ,,Nije pozvana. Žurka je privatna Dray" crnokosa devojka uvijala se oko njega želeći da ga oseti ponovo. Želeći da svaku noć spava na njegovim prsima, nesvesna da to mesto u njegovoj duši odavno je zamenio neko drugi.

,,Ja je pozivam Parkinson. Lično ja." nasmejala sam se kratko dok je on i dalje gledao u mene nezainteresovano. Nisam znala šta želi od mene, ali mi je prijalo. Svaki način na koji me je pogledao, bilo to sa prokletim gađenjem ili ljubavlju... Napokon, bila sam spremna da uzmem stvar u svoje ruke, bila sam spremna da mu dokažem da mi je stalo, više nego što će ikome drugom...