Kad sam srela tebe ✔️

4. Utakmica

Bio je tako drugačiji od Tadije. Preko poruka sam mogla da zaključim koliko je kulturan i vaspitan. Na profilu je imao samo dve slike. Na jednoj je bio sa svojim psom, a na drugoj sa drugovima. Među njima je bio i Tadija. Ne znam zašto sam klinula na njegov tag, ali svakako sam videla ono što sam i pretpostavila da hoću. Pratilo ga je previše ljudi, a on je pratio svega sto pedeset njih. Imao je brdo slika i velikodušno je sa nama delio njegov uzbudljiv život.

Ali tako je bilo samo za javnost. Znala sam da se u njemu odvija ogromna bitka. Postoji razlog zbog kojeg je takav. Zato ne mogu potpuno da ga osuđujem. Vodim se time da nikoga ne osuđujem, jer ne znam sa kakvim demonima se suočava u svoja četiri zida. Dobro sam znala kako površina može da zavara. Kako je lako nabaciti osmeh na lice i masku nedodirljive osobe, a u sebi se raspadaš. Takva sam bila i ja, a Luka je bio prvo svetlo u mom životu posle toliko godina.

•••

Luka me je pozvao na utakmicu koju su igrali protiv druge gimnazije. Nisam želela da budem sama, pa sam jedva uspela da ubedim svoje drugarice da idu sa mnom. Naravno, nisam im rekla za Luku. Nisam imala šta da kažem. Ako se bude dogodilo nešto, reći ću im. Bila sam onaj tip koji ne baksuzira i čeka da se sve lepo složi, pa tek onda iznesem sve detalje.Viktorija je pristala da ide samo zato što je imala uzbudljive novosti koje se odnose na nekog od momaka koji igraju. Znala sam da je Tadija u pitanju.

"Sinoć me je dodao na isntagramu."-maše telefonom ispred nas i ja prevrćem očima.

"Zajebavaš me?!"-Mija je uzbuđena isto koliko i ona.

"Znala sam da će to da se desi. Prosto sam sigurna da je i on bacio oko na mene."-Viktorija nastavlja da priča o Tadiji, ali reči ostaju u vazduhu. Ne želim da slušam o njemu.

Sećam se kada smo prvi put bile na utakmici. Krenula je samo zato što je momak u kojeg je tada bila zaljubljena bio vatreni navijač Partizana. Pola sata sam joj objašnjavala ko je muškarac u žutoj majici koji trči sve vreme na terenu i ne dolazi u kontakt sa loptom. Od tada, izgubila sam svu nadu da je zaista zanima fudbal, a ne samo fudbaleri.

Sedele smo na sredini tribine i imale smo odličan pogled na ceo teren. Zviždanje i uzvici negodovanja koji su se čuli kada su momci iz suparničke ekipe izašli na teren, naterali su me da se osetim kao da sam na derbiju, a ne na školskoj utakmici. Uskoro su izašli i naši momci, noseći crne dreseve. Odmah sam spazila Luku. Bio je najviši, najlepši i najzgodniji.

Da bi otišli na državno takmičenje, morali su da osvoje gradski turnir. Znala sam da su spremni da odbrane prošlogodišnju titulu. Luka i Tadija su kao i uvek, bili u startnoj postavi. Utakmica je počela veoma mirno i nijedan od timova nije imao šanse za golove. Naši su igrali poprilično defanzivno, a onda, negde pred kraj prvog poluvremena, Luka je dao prvi gol.

Tadija je asistirao Luki. Čak i u utakmici, moglo se zaključiti da su dobri prijatelji. Konstatno su se dodavali, bodrili i Luka je prvo prišao njemu kada je postigao gol. Nakon je proslavio sa suigračima, Luka je pogledao ka tribinama i uočivši mene kako stojim i vrištim uz aplauz, samo se nasmejao i nastavio da trči ka centru terena.

Prvo poluvreme je brzo proteklo. Na pauzi izmedju, Viktorija je i dalje pričala o Tadiji. Zapravo nije ni prestajala da priča o njemu, samo što sam ja bila skoncentrisana na utakmicu, pa većinu nisam ni slušala. Drugo poluvreme je ubrzo krenulo, a naši su nastavili da napadaju i bilo je sigurno da će dati još najmanje jedan gol.

"Kako je seksi dok je sav mokar od znoja."-iako nisam obraćala pažnju na Tadiju, njen komentar me je naterao da ga bolje osmotrim. I zaista, delovao je kao kakav glumac koji po kiši trči u zagrljaj devojci. Crne, mokre šiške su padale preko njegovog čela, kapljice znoja su klizile niz njegov vrat i kotrljale se do mokrog dresa, slepljenog uz njegovo mišićavo telo. Svaki trbušni mišić se perfekrno ocrtavao kroz majicu.

Iako ga nisam smatrala toliko privlačnim, možda zato što mi je njegova ličnost bila odbojna, nisam mogla da poreknem koliko je bio seksi i muževan. Ali nije ga samo fizički izgled činio takvim. Fokusiranost na igru i konstantno ignorisanje devojaka koje su stajale tik uz teren i bodrile ih, doprinosile su tome da bude fatalan momak. Drugi gol je dao upravo on i bez slavlja se vratio na sredinu terena kako bi se nastavila igra. Nije se radovao jer je to očekivao od sebe. Morao je da bude najbolji.

Rezultat je na kraju bio dva nula za nas. Bili smo blizu uzimanja trofeja i odlaska na državno takmičenje. Državno takmičenje su igrali najbolji timovi iz svih gradova. Sigurna sam da ćemo ove godine to opet biti mi, zahvaljujući Luki i Tadiji. Devojke su otišle, a ja sam rekla kako moram da obavim nešto po gradu, međutim ostala sam da čestitam Luki.

Pričao je sa nekim devojkama, ali kada je video da mu prilazim, samo ih je zaobišao i stvorio se ispred mene. Bio je mokar i seksi. Kosa mu je bila razbarušena, oči okrugle i kestenjaste, a usne vlažne i blago rastvorene, kao da i daje nije mogao da se nadiše vazduha. Gledala sam u najlepše lice koje sam ikada videla u životu.

"Čestitam na pobedi."-kažem i on se osmehuje. Ima pravilne zube i prelep osmeh.

"Hvala što si došla i vatreno navijala."

"Zaslužili ste najveću moguću podršku."-kažem iskreno.

"Luka! Čestitamo bio si divan!"-prilaze nam neke devojke, grle ga, ali Luka se lagano izmiče, dajući im do znanja da se oseća neprijatno.

"Hvala."-kulturno se zahvaljuje i nastavlja da gleda u mene, dok devojke nezadovoljno odlaze od nas.

"Imate veliku podršku."-peckam ga i on se smeje.

"Ipak, meni tvoja podrška najviše znači."-osećam kako mi se obrazi žare, ali ne spuštam glavu.

"Šta kažeš na to da se istuširam na brzaka i odemo negde na piće? Ja častim zbog pobede."-on me je upravo pozvao na dejt.

"Može."

"Sačekaj me tu, stižem brzo."-klimam glavom i on me ljubi u obraz. Oh, mislim da sam upravo izgorela.

Posmatram ga kako trčeći ide ka hodniku i prvi put osećam kako mi srce lupa. Lupalo je sinoć dok smo se dopisivali, lupalo je malopre, dok sam mu prilazila, lupalo je dok smo pričali i lupa sada, dog ga čekam. Nisam zaljubljena. Da bih bila zaljubljena moram da ga upoznam. Ali sigurna sam u jedno. Dopada mi se možda više nego što sam spremna da priznam. Ipak, ne zalećem se. Želim da sve ide prirodnim tokom.

"Zbog tebe nas je Luka ispalio."-znam taj glas vrlo dobro.

"Koji je tvoj problem, Tadija?"-upitam ga i prekrstim ruke na grudima.

"Ti si moj problem."-gađa direktno u centar.

"Onda ne vidim razlog zbog kojeg i dalje razgovaraš sa mnom."

"Luka ne vidi ono što ja vidim."-kaže i ja se smejem.

"A šta to?"-upitam.

"Koliko očajno pokušavaš da glumiš finu i nezainteresovanu devojku, a u stvari si sve sem toga. Ne zanima te Luka. Tebe zanimam ja."-približava mi se i ja se udaljavam.

"Tadija ne vrti se ceo svet oko tebe. Ne znam šta pokušavaš, ali mene ne uvlači u svoje bolesne igrice. A što se tiče Luke i mene, to svakako tebe ne treba da zanima."-kažem i okrećem se kako bih otišla da pronađem Luku, ali me Tadija zaustavlja.

"Dokazaću ti da sam u pravu. Znam da sam tvoj cilj ja, a ne on. A kada ti budem dokazao, bićeš zaljubljena u mene kao nijedna devojka do sada."-mrštim se na njegove gluposti i izvlačim svoju ruku iz njegovog stiska, a zatim odlazim niz hodnik.

Mislila sam da nije ovoliko egoističan i da postoji objašnjenje za njegovo užasno ponašanje, ali sada sam sigurna da ga nikada neću razumeti. U hodniku se susrećem sa Lukom i dozvoljavam mu da mi otera misli sa Tadije, koji me neće nikada ostaviti na miru, ali ja ću njemu dokazati koliko mi se Luka dopada i da sam ozbiljna u vezi njega. Slatko ću mu se smejati kada izgubi u ovoj igri.

•••