Priča o suncu i mesecu

18.

,,Otišla je u selo rano jutros'', izgovori, ali mu pogled sa njenog lica odluta na njene dve senke, vidno se narogušivši. ,,Trebalo bi da se vrati svakog časa.''

Katerina klimne kratko glavom, tužna što neće videti svoju prijateljicu još neko vreme. Delimično se okrenula kako bi mogla da se suoči sa reakcijama Andreja i Petra koji su i dalje mirno stajali iza nje. Petar, iako je imao njihovo poznato nečitljivo lice, nije delovalo kao da daje značaju Markusove vidljive pretnje pogledima, ali Andrej je bio sušta suprotnost. Prekrštenih ruku preko grudi i isturene brade, delovalo je kao da se dvojica muškaraca nemo bore za prevlast.

,,Ovo su pukovnik Andrej Popov i vojnik Petar Milenov'', izgovori Katerina napokon, željna da prekine opipljivu netrpeljivost.

,,Znam ko su oni'', odbrusi Markus, napravivši korak ka Andreju i Petru. ,,Oni su te odveli prošlog puta. Sećam se da pukovnik nije bio naročito ljubazan.''

,,I dalje nisam, ako te zanima'', drski osmeh mu zatitra na usnama.

,,Markuse, u redu je'', Katerina izgovori i položi ruku na njegove grudi kada je krenuo ka Andreju, upozoravajućim tonom. ,,Pukovnik je razlog zašto sam uopšte ovde. Zaista bih volela ako biste nam svima olakšali boravak time da jedan drugog ne izbodete.''

,,Dobro'', izgovori Markus nakon dužeg promatranja dvojice muškaraca. ,,Pokušaću.''

Katerina se zadovoljno osmehne. ,,Dakle, ovo je Markus Ivanov, moj verni prijatelj i zaštitnik.''

,,Zaboravila si da napomeneš da sam ti najbolji prijatelj.''

,,Mislim da ta titula pripada Mardžori'', Katerina nevino slegne ramenima prateći u stopu svog prijatelja kao da se nikada nisu ni rastajali.

,,O, molim te'', Markus je odvali ramenom uz kikot. ,,To kažem samo zato što Mardžori ne može da ti ispraši tur kao što ja mogu i ti to dobro znaš.''

*****

Andrej je posmatrao princezu i njenog psića kako se smeškaju i začikavaju dok su ulazili u dvor, razmišljajući o onome što mu je princeza govorila o mladiću. Nosio je uniformu kraljevske garde, ponašao se zaštitnički kao pripadnik iste, ali njegov slobodan govor i stav prema princezi je bio previše prisan za običnog pripadnika garde. Bio joj je prijatelj, neko sa kime je ona odrasla. Delovao je kao nekoliko godina mlađi od njega samog, ali i koju godinu stariji od Katerine. Mogao je da razume njegovo neodobravanje, ali trebalo je da zna da odvoji prijateljska osećanja prema princezi i da se ponaša kao ono što jeste - vojnik.

Pukovnik sa neodobrenjem cokne jezikom, ponovo shvativši koliko su vojnici robovi svojih emocija; jer su emocije za njih bile luksuz, nešto što im je davalo lažnu nadu, nešto što ih je uvek činilo ranjivim, nešto što bi za njih bilo kobno - možda čak i smrtonosno. Zato, posmatrajući Katerinu kako grli vojnika i kako joj se lice ozario ugledavši ga, pitao se da li je ikada postojalo nešto između njih dvoje - ili da li još uvek postoji. Prigušio je to pitanje istog trenutka kada se i pojavilo. Te stvari nije trebalo da ga zanimaju. Ona je predmet njegove zaštite i Viktorova jednaka - ništa povrh toga što bi njega zanimalo.

Hodao je nekoliko koraka iza Katerine, davajući sebi dovoljno prednosti da osmotri okolinu oko sebe. Iako je bio na njenom terenu, nikada nije bilo dovoljno sigurno da bi on spustio svoj gard u potpunosti. Naročito ne nakon što je dao Viktoru reč da će je uvek štititi - nakon što je i njoj samoj izrekao zakletvu.

Petar kraj njega je bio miran poput statute, kretao se krotko poput njega samog; iako nije imao iskustva kao Popov, lako je znao da to zamaskira. Andrej je razmišljao da povede Luku Fjedorova umesto Milenova, ali iako nije sumnjao u njegovu sposobnost, Katerina mu je bila previše bliska, a ovo nisu bili trenuci kada se bilo kakav propust mogao dopustiti - naročito ne kada su postajale stvari koje su se dešavale unutar Palate sa kojima većina nisu bili upoznati. Barem se Andrej nadao da nisu.