Pakleni raj

22. poglavlje

Kroz par minuta začule su se sirene, i on je izašao da ih sačeka i pokaže im u kom pravcu da odmah idu. Uputio je bolničare, a on je otišao do Rogera.

"Šta imaš?"

"Sve je spremno Adame, zapravo bilo je, ali sad vidim da dolazi do promene plana. Moguće je da mu je neko dojavio, zapravo imam i ideju ko je, tako da je verovatno u begu."

Adam je opsovao. "Znao sam da se nešto mora sjebati! Slušaj, ne mogu više samo da sedim i čekam, možda je Tia u opasnosti, znaš da je Mike..." zaustavio se kad mu je jedna misao prošla umom.

"A jebemu! Možda su već stigli do nje!" besno je rekao.

"Smiri se, ne mora značiti, šta ako krene na Alexa?"

"Ne znam, moramo otići do nje i proveriti da li je dobro. Ni ona ni Alex mi se ne javljaju." zabrinuto je rekao, prolezeću rukom kroz kosu.

"Dobro, idi i vidi, ako nešto saznaš ili ti zatrebam samo pozovi. Mi ćemo ovde pročačkati."

Adam je klimuo dva, tri puta, nervozno, duboko dišući da bi se bar malo smirio. "Okej, idem, samo molim te, daj proveri Beu, nema ni nje."

"Nema problema. Ajde idi sad."

Adam je samo mahnuo i seo za volan. Srećom po njega, već neko vreme prikuplja dokaze o svemu ovome, i saradjuje sa policijom pa sad može otići bez izjave, iako će i to doći na red.

Vozio je brzo, ali uz potpunu kontrolu, bilo je to kao da je auto postao njegov produžetak dok su jurili ulicama kako bi se što pre našao pred Tiinom kućom. Auto se nije ni potpuno zaustavio kad je iskočio i na izlasku ga je opet pogodila ona jeziva tišina koja nije nagoveštala ništa dobro.

Ovaj put nije ni pokušao da se uteši u to da greši, toliko je bio jak osećaj da se nešto loše desilo. Širom otvorena vrata su samo potvrdila njegove sumnje, ali je ipak ušao, i kad je video da je kuća potpuno prazna, poraženo je izašao i seo na kratke stepenice pred ulazom.

Osećao se poput ranjene zveri, želeo je da viče i psuje na sav glas. Zakazao je. Besno je lupio vratima, i krenuo do auta. Pravo je čudo da je auto i dalje tu, no nije ga to previše ni zanimalo. Trebalo je da zna! Trebalo je da pretpostavi da će gad poći i na Tiannu. Ali kako je mogao da zna?

Joshuino beživotno telo mu je nateralo suze na oči, ali i dalo na znanje dokle je Martin spreman da ide u svojoj nameri.

Seo je u auto i pošao u pravcu Alexovog stana. Plašio se toga šta bi mogao zateći kad stigne tamo, ako ga uopšte i nadje tamo. Bio je uveren da Martin želi samo da preuzme kompaniju da bi nastavio sa svojim sumnjivim radnjama, no izgleda da je u pitanju nešto drugo. Nije znao šta, ali nije se ni trudio shvatiti, bitno je bilo da izbavi Tiu.

Alexov stan je za razliku od drugih mesta bio zaključan, no Adam je imao ključ pa je ušao i gotovo istog trena ugledao Alexa kako sedi na kauču i rukom se drži za glavu. Laknulo mu je kad je video da mu je bar prijatelj dobro, zrapravo koliko toliko dobro, i prišao mu je.

Ispostavilo se da je Laura htela da mu da još jednu "dozu", Alex je posumnjao u njene namere pa je došlo do verbalnog okršaja. Onda je ona pobegla, a Alex je osetio posledice ne uzimanja droge koje su mu davali u manjim količinama.

"Ne mogu da verujem na koji sam način izmanipulisan. Osećam se tako grozno." Alex je pričao sa gorčinom u glasu, koji je bio pomešan sa dozom straha i krivice. Pio je kafu, i Adam mu je upravo ispričao šta se desilo.

"Kako bi sve bilo lakše da se nisam posvadjao sa Tiom... mada do ovoga bi svakako došlo."

"Teška srca priznajem da se slažem sa tobom. Tvoja i Tiina rasprava im je samo ubrzala planove. Samo mi nije jasno šta Laura dobija od ovoga..." Adam je trljao bradu rukom. "...novac je jedina stvar koja mi pada na pamet, ali zar je toliko bolesna da bi izdala vlastitu sestru?" odmahnuo je glavom.