Ljubiti Ili ubiti? #1 (ZAVRŠENA)

21

Bordo prekrivač je ležao pomalo zgužvan na zelenoj površini, na samo par metara ispred male kuće. U jednom uglu stajala je knjiga, priričnik za buduće majke, pored knjige stajali su zgužvani omoti različitih čokolada koje je Alexia jela sve dok nije osetila da joj je muka. Nakon toga je ušla u kuću, kako bi popila vodu.

Izašla je iz kuće, ostavila širom otvorena vrata, u jednoj ruci je nosila flašu vode, dok joj je drugoj bila kesica čipsa. Od kada je došla ovde počela je previše da jede, nekada iz dosade, nekada joj se samo tražilo. Slatko, slano, raznorazne grickalice, sve je sebi dopuštala pravdajući se drugim stanjem. Često bi u razgovoru sa majkom umela da kaže kako za par meseci neće moći da prođe kroz vrata kuće.

Ubrzala je korak kada je čula zvuk mobilnog koji je ostavila na pokrivaču, lice joj se ozarilo kada je videla Tristanovo ime na displeju. Zvao ju je svakodnevno, proveravao kako je, da li joj nešto treba. Ili da bi je samo pitao želi li da dođe, ako je usamljena. Odgovor bi uvek glasio isto, jedno ne treba, znala je da će joj biti samo teže ako on svrati, ako bude i na nekoliko sati imala društvo ljudi do kojih joj je stalo.

Jedino društvo od kada je došla bio je jedan stariji telohranitelj, onaj koji ju je još kao devojčicu vozio u školu, zajedno su igrali domine, šah ili samo sedeli i pričali. Drugog prijatelja stekla je juče, debeli sivi mačak. Pojavio se pored njenog stola koji je bio smešten u uglu terase, mjauknuo nekoliko puta, ustala je kako bi mu sipala mleko. Ali kada se vratila njega nije bilo. Ostavila mu je posudu sa mlekom na prvoj stepenici, kako bi ga popio ukoliko ponovo navrati. Nadala se da će i narednih dana svratiti, da će se odomaćiti, ali ga još uvek nije bilo, a bližio se sumrak.

***

Bolnička soba se ispraznila, doktori su otiši svako svojim poslom, Victor je na nekoliko trenutaka izašao kako bi odgovorio na poziv. Laura je ostala sama, otvorila je oči i osetila kako joj suza kliza niz kožu te pada sa leve strane jastuka, sa njom se stopila još jedna. Suze su bile ono što nikada nije birala, davno je naučila da u njima nema leka, niti pomognu, niti odmognu, samo oduzimaju vreme. Sada nije umela da ih zaustavi. Niti tihi jecaj koji se prelomio preko njenih usana. Sve je osećala pevelikim intenzitetom, i sreću jer se u njenoj utrobi formirao plod iznenadne, lepe, čiste ljubavi, strasti koja od prvog momenta postoji među njima. Straha koji se širi njenim venama i obuzima joj telo iz sekunde u sekundu sve više, straha kakva će biti majka. Samo da ne budem kao moja. Straha šta će biti sa njima, sa njom, straha da li Victor uopšte želi dete sa njom, devojkom bez igde ikoga. Da li je želi nakon onog danas što je čula. Strah je izazivao bol. Bol je terao na jače jecaje, poticao da se suze sve više slivaju niz njeno lice.

Kada je začula vrata, slobodnom rukom je posegnula ka licu, kako bi obrisala tragove slabosti koja ju je obuhvatila svojim kandžama i ne planira da je pusti. Victor je ispratio njenu kretnju, njegov pogled je završio na njenom uplakanom licu. Tragovi suzama rastopljene maskare su bili jasno vidljivi na licu. Bilo mu je jasno, danas je sve čula, malopre nije spavala. Znao je sa kakvim se šokovima suočila. Za njega je samo jedan, ovaj poselednji bio takav da je potisnuo sve prethodno. Bacio ga u visinu dao snagu. Osećaj sreće ga je preplavio, val nežnosti pokosio, ljubav koju je osetio prema toj crvenokosoj ženi, tamnih očiju mu je dala krila. Sada je imao još jedan razlog da se postara da im budućnost bude čista, blistavija, šarenija.

Još jedna neplanirana, ali tako veličanstvena stvar se dogodila u njegovom životu. Umesto da zbog radosti grli svoju ženu, grlio ju je da bi je utešio, pružio sigurnost. Uverio je da će sve biti dobro.

Laura je jecala na njegovim grudima, dok ju je on stiskao u čvrsti zagrljaj, usne pomerao u njenoj kosi govoreći joj tihe, utešne reči. Reči ljubavi. Kada su jecaji prestali da potresaju njeno telo, a suze presušile, pogila je lice sa njegove košulje koja je na tom mestu imala mokre, crne tragove i pogledala ga zamagljenim pogledom. U očima mu je videla sve ono što joj je malopre šaputao, to ju umirilo, ali nije zaustavilo reči koje su se nastanile na vrh njenog jezika.