Namiguša

Persona non grata

*******

Subote su bile teže za podneti, naročitao kada s jednog kraja grada žurim ka drugom.
Kada mi rikne paljenje i ne mogu da izadjem s parkinga. Kada ne mogu da dozovem taksi. Kada taksi dodje posle dvadeset minuta, a ja kasnim već deset! Kada upadnem u frku u saobraćaju.
Kada stignem do restorana samo da bih shvatila da su me pozvali bez veze, odvojivši me od mnogo bitnijih stvari od zaturenog papira u hrpi papira. I još ga našli dok sam stigla.
Subota je bila teška iz milion i hiljadudvestotine različitih razloga, a večeras je bila posebna.

Vidim personu non grata kako ulazi, zatim nešto cvrkuće sa Jelicom koja se topi pred njim. Ako je pišnula u gaćice od sreće dobiću opkladu s Oskarom.
Majmun stoji pored mene i navija da Jelica, naša ridja, atraktivna prijateljica i hostesa se suzdrži, bude na nivou i ostane suvog veša. Da mi dokaže da nije onakva kakva jeste u stvari. Lako zaljubljiva, zapaljiva kao hepo kockica...

"Odoleće!"

"Neće odoleti, ide odmah u toalet da menja gaće!"

Oskar se znatno namrštio i slegnuo ramenima.

"Dobila sam te prošle nedelje kada je došao onaj što radi u ministarstvu, dobiću te i sad, kad je tu tatin sin, najpoželjniji neženja!", bila sam uporna kao smrt na babu i bila sam u pravu!

Jelica je otišla do toaleta, a persona non grata se uputila prema baru...

Ne, nemam ništa protiv njega. Ne protiv njega lično, ali imam hiljadu stvari koje me ovde nerviraju, a indirektno utiču na mene.
Svi znamo ko je tatin sin Zlatko, zlatni dečak, Vojinović.
Znamo i koliku imperiju ima, ali u tatinim rukama. I znamo da je tata jedna veoma fina osoba, barem kada dodje ovde, barem iz priče njegovih zaposlenih. Znamo koliko tata Vojinović drži do privatnosti i poštovanja nekih porodičnih vrednosti. I znamo koliko paparaca se sakupi pred restoranom kada zlatni dečak udje.
Nije mi ni do velikog računa sa masnom napojnicom, nije mi ni do reklame koju nam napravi, koliko mi je do toga da iz ovog lokala ne izadje praveći skandale upravo zbog radnika u taticinoj firmi.
Moja mladja sestra radi kod njih godinama i zna koliko se loše na firmu odrazi svaki put kada Zlatko, zlatni sin osvane na nekoj naslovnici!

E, toga neće biti u ovom filmu.
Zato, kao soko vrebam plen i trudim se da zlatni dečko večeras bude i pristojan. Ili makar polupristojan, jer viski koji upravo naručuje zasigurno ga neće držati treznim.

Do njega sedi ni manje ni više nego Nina, veoma poznata i veoma skupa devojka. Glumeći ludilo, smotanu i sapetljivu osobu privukla je brdo mušterija i sve znaju da je poslovna pratnja.
Primećujem da podiže više ionako kratku haljinu i to mi je znak da spašavam ni manje ni više nego dupe persone non grata...

Spuštam šaku na njegovo rame i uz preteći pogled dajem Nini do znanja da se s njim ne igra. Moraće da pronadje nov plen. I treba da bude zahvalna što je ne izbacim svaki put kada je vidim, jer na prostituciju nigde ne gledaju blagonaklono. Njen je izbor kako će doći do hleba, ja joj ga neću oduzeti, ali zna se na čijem je terenu.

Pod prstima osetim da se zbunio, da su mu se mišići blago stegli, a rekla bih i da mu je puls malo ubrzan.
Postaje mi vruće.
Veoma, veoma vruće jer me zapljusne miris nekog okeanskog vetra u parfemu ili toaletnoj vodici koju ova spodoba čije dupe treba da spasim koristi.
Iz nekog razloga moj glas nije strog, kako bih možda želela, postajem neprirodno piskutava dok lupetam gluposti i sklanjam ga od gladne pirane.

Celo telo mi zadrhti kada njegov dlan nadje svoje mesto na mome, kada stane ispred mene i shvatim da me ove večeri od totalnog blamiranja spašavaju visoke pete koje neumorno nosim.
Moje čelo je u nivou njegove brade, pogled mi stoji na raskopčanom dugmetu crne košulje i  shvatam da ako ostanem sekundu duže ovako, iz prve ruke ću saznati  zašto važi za najpoželjnijeg neženju. Srećom, Jelica je oslobodila gospodinov sto, pa ću moći i da odahnem.

Brzo se okrećem i lagano koračam pred njim. Ne da bih ga zavodila, nikako da bih ga zavodila, već da bih ostala na nogama koje još uvek drhte od neočekivanog dejstva glupavog parfema na moja čula.

Nikada ranije mu nisam bila ovako blizu, znam ko je, znam šta je, ali ovako blizu, nikada! Uglavnom sam u kancelariji ako se zadesimo u isto vreme u istom lokalu i propratim da ne napravi neko sranje preko video nadzora, ali ništa više.

Stižemo do njegovog stola i tu mu pružim i drugu ruku. Podignem se neznatno na prste, te mu sasvim neočekivano utusnem poljubac u obraz.
Moj crveni ruž ostavio je trag koga će se sećati samo dok se ne umije ujutru, ili uveče, ali nije bitno, bitno je da sam se postarala da ne napusti restoran sa plaćenom prostitutkom. Da spašavam ugled jedne dobre firme od nepromišljenog ponašanja zlatnog sina...

"Ko je dobio opkladu?", pitala me je Jelica kada sam došla da uzmem ključeve njenog automobila.

"Oprostiću Oskaru, samo ovaj put...", kažem, te se okrenem ka Zlatku i ne znam ni sama zašto, jednostavno mu namignem...

❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤
Ne mogu da kažem da sam sanjala situaciju, ali već par dana mi se mota po glavi. Ovog puta nije priča o običnim ljudima, malo hoću da imam nekog razmaženka kome treba očitati vakelu, na moj način...
Kada ću je pisati, nemam pojma, ali hoću, sigurno, na tamo...

Dotle, ljubim vas i volim, do neba

Vaša Ikac
❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤