Znate onaj osjećaj kada se probudite rano kako bi ste stigli u školu, i sjetite se svega što imate danas, pa samo želite da ne izlazite iz kreveta? E, tako se ja osjećam sada.
Ovo je moj prvi dan zadnje godine u srednjoj školi. Imam dva testa danas za provjeru znanja prošle godine. Da li sam učila? Naravno. Da li se plašim? Naravno.
Uvijek sam imala dobre ocijene, i zato me mnogi zovu štreberom. To me uvijek nervira. Ja nemam šta drugo da radim osim da učim. Nikada nisam bila dobra u stvaranju prijatelja, ali to ne znači da ih nisam htjela.
Ipak, imala sam jednu prijateljicu koju sam upoznala na pocetku prvog srednje. Zove se Gabrijela, i vrlo smo bliske. I ona ima odlične ocijene, ali uvijek ide na žurke i druži se sa pola škole. Nikada mi nije bilo jasno kako stiže da uči, ali joj to uspjeva već dugo. Mnogo je pametna, i sigurna u sebe i svoje odluke. I onda sam tu ja...
Koliko god ja učila, nikada neću ne biti uplašena pred kontrolni ili kada nastavnici pitaju. Stalno bi se tresla kao nenormalna pred testove, i na kraju bih dobila pet.
Što se tiče sigurnosti u sebe za druge stvari, situacija je još gora. Ne idem na žurke, jer imam osjećaj da će mi se svi smijati. Jednom sam obukla neku haljinu, ali sam na kraju završila u duksu i trenerici i nisam ni otišla na školsku zabavu. Imam užasnu figuru, iako mi Gabrijela govori da bi sve dala da ima moje tijelo.
"ANA SILAZI ZAKASNIĆEŠ!"
Divno. Kao i svaki put, moja mama se dere na sav glas. Pogledala sam na sat, i imala sam i više nego dovoljno vremena da stignem. Ah, tipična moja mama.
"DOLAZIM!"- iznervirano sam odgovorila.
Na brzinu sam pojela plazmu sa mlijekom, iako mi je mama govorila da moram nešto jače jesti za doručak.
"Mama, koliko puta moram da ti kažem, od mrvicu ovoga se najedeš i previse?"- govorila sam joj dok sam išla na sve strane da spakujem torbu.
"To nije hrana koju trebas da jedeš. Ah, nemamo vremena za ovo. Kasniš!"
"Ne neka-"
Pogledala sam na sat, i stvarno jesam kasnila. Kao i uvijek sam provela previše vremena pakujući torbu.
---------
"Gdje si ti do sada?"
"Izvini, opet nisam spakovala stvari"
"Ah, šta sam drugo očekivala"- obe smo se krenule smijati, i kada smo došle ispred škole htjela sam da povratim. Gabrijela je to vidjela i odmah je krenula da priča.
"Jao Ana, znaš sve! Koliko puta si ponavljala lekciju-"
"Mnogo"- prekinula sam je drhtavim glasom.
"Kao prvo, to nije bilo pitanje. Kao drugo, ovako je svaki put! Shvati, učiš i dobiješ pet, nema čega da se brineš"
Nisam odgovorila, samo sam je pogledala jadna ja pogledom, i ušle smo u učionicu.
Prvi čas je matematika, i iz toga imamo test. Zadnji put sam ponavljala gradivo, i kada sam zatvorila svesku začula sam najgori i najpiskaviji glas ikada.
"Štreberko, jesi ponovila sve?"
Okrenula sam se da vidim ko mi se obraća, iako sam već znala o kome se radi. Bila sam u pravu.
Lara koja ide od osnovne sa mnom, me i od osnovne nervira. Uvijek je imala neki problem sa mnom. Koji, stvarno ne znam.
Samo sam se okrenula, i pokušavala se smiriti. Nekad stvarno poželim da joj odgovorim, ali ne mogu. Imam osjećaj da ću reći nešto glupo, i da će mi se svi smijati.
"Dobar dan. Kao što znate, danas radimo test. Pripremite pribor, sve ostalo u torbu"
Relja POV
"Kada si rekao da idemo?"
"Koliko ti puta moram ponoviti. Idemo na treći čas, kad prođu oni ispiti"
Bezvoljno sam objašnjavao svom najboljem drugu, Milošu. Mrzim kada moram da ponavljam nešto milion puta, ali njemu sam morao. Stalno razmišlja o nečemu nebitnom.
"Jedva čekam da vidim kojih cura ima tamo"-izignorisao sam to.
"Ma daj, stalno ih jebeš, a sad te kao ne interesuju"
"Mogu da ganjam cure kad god, ionako se ni jedna ne buni"
"E da mi je naći jednu koja hoće"
"Srećno sa tim"- rekao sam i oboje smo se nastavili smijati. Volio bih da upoznam takvu osobu, ove ostale samo smaraju, ali mogu da posluže.
Ana POV
"Pa, kako si uradila?"
"I matematiku i srpski odlično"- rekla sam olakšavajuće.
"A šta sam ti ja rekla?"
"Da da, kao i uvijek, u pravu si"
"Tako je"
Još malo smo se smijale i pričale o nebitnim stvarima, a zatim otišle na treći čas.
"Jao, sad kad razrednica krene sa smaranjem"
"Hahaha, zar se nisi već navikla?"
Za razliku od Gabrijele, meni su časovi sa razrednom bili jako zanimljivi, jer sam tada radila ono što najviše volim. Crtanje. Jedino me ona ne bi vidjela, ili opomenula.
"Dragi moji, danas vam dolaze dva nova učenika. Relja i Miloš"- nakon njene izjave, u učionicu su usla dva đaka, Relja i Miloš pretpostavila sam.
Oboje su bili veoma zgodni, ali ja nisam mogla da skrenem pogled sa zelenookog.
"Sva sreća da nisi toliko uočljiva"- sarkastično mi je šapnula Gabi.
"Ha-ha. Ali stvarno, savršen je"
"Što jest' jest'"- krenule smo se smijati glasnije nego što smo htjele, i svi su pogledali u nas.
Na trenutak me je zelenooki pogledao, i kao hipnotisana sam održavala kontakt očima. Što sam ga više posmatrala, sve mi je čudniji postajao.
"Ja sam Relja, ovo je Miloš"
Rekao je zelenooki prilično hladno. Sav je bio nekako hladan. Nije se moglo prepoznati kako se osjeća u trenutku.
Sjeli su u srednji red, preko puta mene. Pogledala sam ih, i oni su mene. Dok su obojica nastavili da gledaju ostale, ja sam posmatrala Relju. Shvatila sam koliko dugo buljim, pa sam brzo okrenula glavu.
Relja POV
Vidio sam kako me ona mala preko puta posmatra. Samo sam se nasmijao kada je skrenula pogled.
Slatka je, prvo sam nju ugledao od svih onih cura. Ali ponaša se isto kao i sve one. Mrzim takve cure.
Evo ga prvi dio!!!
Nadam se da će vam se ova priča svidjeti!
♥️♥️