~Ne postoji toliko novaca koliko bi meni trebalo da kupim sve sto postoji za tebe,ne postoji dovoljno reci da ti se zahvalim sto postojis,sto si se rodio i sto si kraj mene.Srecan rodjendan ljubavi moja.~
Ljudi oko mene su se smejali,prepricavali sta im se dogodilo od dana kada su se poslednji put sreli.Svako neku svoju pricu,nekada im se pojavila briga na licu,posto su verovatno pricali o nekom losem stanju,ali su se brzo poceli smejati kada bi Marco prosao pored njih,govoreci im nekoliko reci.
Nije ovo bila neka ogromna zurka,Marco nije zeleo nista tome slicno,zeleo je neku intimnu zurku,samo sa njegovim prijatejima i clanovima porodice i meni je sasvim odgovaralo ovo sto on zeli.Danas mu je lice krasio poseban osmeh,sto je i razumljivo.
Danas mu je rodjendan i danas ima pravo sve probleme da zaboravi,danas je jedino bitno da se svi lepo provedemo i da vidimo ljude sa kojima ne moze biti stalno zato sto nam prosto putevi ne teku u istom pravcu.
Nico je sa Miom srecno trckarao izmedju nogu gostiju,nisu se bunili,samo su ih srecno posmatrali,dok je neko od njih brzo dobacio da li bi i oni mogli da se pridruze vijanju.I onda bi nastao citav haos,posto bi i neki stvarno i poceli da se vijaju sa Miom i Nicom.
"Sve je savrseno ispalo."prokomentarisala je moja mama,drzeci casu vina u svojoj ruci.
"Cak je i izbor vina savrsen."
"Sve je lepo organizovano,osim jedne stvari."govorila je Emma dok nam je prilazila.
"Sta nije dobro pripremljeno?"
"Lista pozvanih gostiju."
"Nekoga sam zaboravila?"upitala sam,gledajuci oko sebe.Mislim da sam svakog pozvala koga mi je Marco rekao.
"Nekoga si dodala."
"Dodala?"
"Carolin je ovde."rekla je pomalo uznemireno,a Erik nam je prisao.
"Znao sam da ces odmah dotrcati ovde."
"Naravno da hocu,nije mi jasno zasto je ona ovde."
"Emma,pa sigurno je nije pozvao Marco.Ona je dosla zbog necega drugog."
Pogledala sam ka mojoj mami cije lice je vec odavno poceli goreti od besa,gledala me je pogledom 'Znala sam.Znala sam da ne moram pruziti sansu tom kretenu.'
"Gde je Marco?"upitala je kao iz topa,namestivsi se da odmah potrci ka njemu,odmah nakon sto ja odgovorim.
"Smirite se oboje."
"Ne znam zasto je Carolin ovde,ali Marco ce mi dati razumno opravdanje,ne morate odmah da ga ubijete."
"Znala sam da ne mozemo da mu verujemo."rekla je Emma,a Erik je poceo da prevrce svojim ocima.
"Preterujes.Ako Mari kaze da je sve uredu,sta imas ti da pametujes?"
"Ja pametujem?"sklonila se od njega i pogledala ga besno.
"Da,pametujes.Nista se ne desava.Mozda je dosla sa Marcelom ili Robinom,na kraju krajeva oni su svi prijatelji."
"Ona mu je bivsa."
"I bivsa moze biti drugarica."
"Znaci hoces da kazes da cu ja morati da pocnem da se druzim sa tvojim bivsama?I da prihvatim da se ti druzis sa njima?"
"Kako sada mi upadamo u ovu pricu?"
"Ne upadamo,samo pricam uopsteno."
"Hey..hey.."ubacila sam se,da se ne bi na kraju potukli.
"Nemojte se svadjati,sve je pod kontrolom."
"Ako je sve pod kontrolom,objasni mi zasto Marco izlazi napolje sa Carolin?Sami su Mari."
"Nije ga sramota da dovodi ovde svoju bivsu devojku?Strasno."prekrstila je svoje ruke moja mama i nastavila zabrinuto da gleda ka meni.
Od njihov pogleda i reci,postala sam nervozna.Nisam pozvala Carolin,znam da nisam.Nije mi drago sto je vidim,niti znam zasto je dosla,ali znam sve ostalo.Tacnije ono najbitnije od svega,verujem Marcu.
"Kuda ces Mari?"upitao je Erik.
"Idem da se pridruzim ostalima i vi bi trebali."rekla sam,a Emma je besno odmahnula glavom.
"Predajem se,ako tebe ne zanima sto te vara decko,nece ni mene zanimati."
"Ne vara me."odgovorila sam i prisla Marcelu i Robinu.
_________________________
Izasla sam iz kupatila,citajuci poruke koje su Marcovi fanovi napisali za rodjendan.Odjednom sam zacula korake ispred moje sobe.Izasla sam napolje i ugledala Erika pomalo zabrinutog.
"Sta je bilo?"
"Dosao sam malo gore,dole je postalo vec bas bucno."
"Ali cemu taj izraz lica?"
"Ah..Emma se naljutila zbog nase male svadje od malopre."
"Procice je,veruj mi.Nju sve prodje."
"To me i brine."
"Kako mislis to te i brine?"
"Ma nista."
"Nije nista,objasni mi sta si hteo da mi kazes."
"Verovatno samo umisljam.."
"Sta to?"
"Pa...od kada se pocela druziti sa Nikolettom,od kada je resila da postane manekenka,promenila se."
"Priznajem da sada ima neka druga misljenja i mozda se malo drugacije ponasa..ali to je i dalje ona."
"Ja ne osecam tako..kada sam je upoznao bila je drugacija,skroz."
"Mislim da je to samo deo tvoje maste..."
"Nadam se da jeste..posto je ja stvarno volim i ne zelim da je slava povuce sa sobom."
"Ne brini,to se nikada nece desiti.Jeste malo tesko sada kada je jos vise ljudi prepoznaje i sto zeli nesto skroz drugacije da radi od onoga sto je htela,ali sve ce ispasti dobro."
"Nadam se,posto je poslednja stvar koju zelim,bas to da je izgubim zbog neke glupe svadje,posto nam se misljenja sukobljavaju."
"Ne brini nece doci do toga."
"A ti?"
"Sta ja?"
"Ne verujem bas da si skroz ravnodusna zato sto je Carolin ovde."
"Zapravo i nisam,posto ne znam tacan razlog zasto je dosla."
"Zasto ne pitas Marca?"
"Ne zelim da budem napadna,poslednje sto zelim jeste da ispadne da sam opiceno ljubomorna devojka."
"Ako ti kazes da je tako bolje.."
"Jeste,jeste."
"Znas zar ne da te Marco ne bi prevario?"
"Znam."
"On itetkako zna kakav je taj osecaj i nikada to ne bi mogao prirediti nekome drugom.Da zeli,raskinuo bi sa tobom,ne bi te povredio."
"I bilo bi mu bolje,lakse je reci nekome prosto da ga vise ne volis,nego da mu kazes da si ga prevario i tako jos vise da ga povredis."
"Upravo to."
"Ali zelis mi jos nesto reci.."
"Zapravo ne,samo razmisljam,ne razumem zasto je dosla kada zna da si i ti tu.I nije mi jasno zasto ju je Marco pozvao,mislim ok je da se druze,ali ti si ovde."
"Nije ni meni sve jasno,ali strpicu se.Sacekacu da mi sve objasni."
Erik je samo ucutao,kao da zeli jos mnogo toga da mi kaze,da me mozda upozori ili da mi kaze da ne cekam puno,nego da saznam,ali se ipak sudrzao.Nije ni on mogao znati sta je ispravno sada,zbog toga je samo ucutao.A ja sam sisla dole kod gostiju,smirujuci sebe.Nista se ne desava,oni su samo prijatelji.
"Da li si mozda videla Marca?"zaustavio me je Marcel,a ja sam slozila zacudjenu facu.
"Mislila sam da je on sa tobom."
"Nije."
"Onda je mozda sa Robinom."
"Nije ni sa njim.Hajde ako ga sretnes negde ovde u prolazu reci da ga cekamo napolju."
"Uredu recicu mu."
"Cujem da ti je nestao decko."stvorila se iza mene Emma,a ja sam samo uzdahnula.
"To sto nije ovde odmah ispred nas,ne mora da znaci da je nestao.Uostalom,eno ga..upravo ulazi."rekla sam,osetivsi olaksanje.Na trenutak sam posumnjala u njega,ne trenutak sam pomislila da je stvarno nestao negde sa Carolin.
"Marco.."prisla sam mu brzo.
"Marcel mi je rekao da ti kazem da te oni cekaju napolju."
"Ok,ok sad cu da idem do njih."
"Bas sa tobom hocu da pricam."
"Kazi Emma."
Pogledala sam ka Emmi,koja ga je besno gledala.
"Emma nemoj."
"Objasni nam sta tvoja bivsa trazi ovde,zasto si je pozvao?"
"Nisam je pozvao."odgovorio je,a Emma je pocela da se smeje.
"Molim te nemoj da se mesas i nemoj ovde da pravis scenu.Molim te Em."
"Ma ne nisi,ja sam je pozvala."
"Sama je dosla,niko je nije pozvao."
"Aha,sasvim slucajno.Sasvim slucajno je prolazila u okolini i resila je malo da svrati.Onako slucajno.Da sam na Mariniom mestu,davno bih ti razbila facu."
"Onda zamoli Mari da to uradi."
"Koju igru igras Marco?"
"Nijednu,ti mi prosto nisi devojka,ne znam zasto tebi stvara problem sto je ona bila ovde."
"Ala si glup,pa naravno da me povredjuje,Mari mi je najbolja prijateljica ne zelim da ima decka koji je i dalje sa svojom bivsom."
"To je stvar izmedju mene i Mari.Ne tebe."odgovorio je i izasao napolje na dvoriste kod Marcela i ostalih.
"Da li je on tu upravo priznao da je normalno sto je bio sa Carolin?"
"Tako nekako.."rekla sam.
"Oo oo,sada vise nisam ja besna.Sada si ti."
"Mislim da cu mu ostvariti zelju."
"Koju?"
"Da te poslusam i da mu razbijem glavu."odgovorila sam,te izasla za njim.
"Mozemo da razgovaramo?"ubacila sam se izmedju njih,a Marco me je pogledao zacudjeno.
"To ne moze da saceka?"
"Zapravo i ne."
"Vracam se za minut."
"Sta je bilo?"
"Nije lepo sto si takvim tonom pricao sa Emmom."
"Nije mi dala izbora."
"Ona je samo htela da me odbrani."
"Od cega tacno?"
"Kako od cega?Tebi je normalno da dovodis svoju bivsu u istu prostoriju gde sam i ja?"
"Nisam je ja doveo.Sama je dosla,to sam vec rekao."
"Ali sta je htela?"upitala sam.
"Nista."
"Kako nista?"
"Tako."
"Nije mogla da dodje zbog nicega,nesto je sigurno htela."
"Nije."
"Marco..cudno mi je to sto govoris."
"Samo mi veruj okej?Kazem da nije htela nista."
"Aha,da.Nista.Ok,kako hoces."rekla sam ironicno.
"Mari nemoj sada i ti da pravis scenu."
"Ne pravim je."
Vratila sam se nazad u kucu i brzo potrcala gore u sobu.Naravno da mu verujem,znam da ne bi bio u stanju da me prevari,ali zasto ne zeli da mi kaze o cemu su pricali?Zasto mi ne moze reci razlog zasto je bila ovde?Od mene trazi da mu verujem,ali on ne moze meni da veruje?Pa ne moze tako.
kucc-kucc
Ne moze da zahteva da bez objasnjenja ja poverujem da je njegova bivsa dosla samo tako,cisto da proveri da li je kod nas bolji vazduh nego u njenom dvoristu.Cak je i to razlog,a on kaze da je ona samo tako dosla.Nista.Kazem nista nije htela.
kucc-kucc
"Ma sta je bilo?"zaderala sam se,a vrata su se otvorila.
"Preterujes."rekao je,ulazeci u sobu.
"Ne preterujem."
"Slusaj..ono zbog cega je dosla meni predstavlja nista..i nisam prosto hteo da ponovo ozivljavam proslost,ne radi se o tome da ti ne verujem,da ne zelim da ti kazem,samo prosto nisam hteo da te podsecam na sve."
"Reci mi zasto je dosla."
"Mari..zasto gubimo vreme pricajuci o njoj?"
"Zato sto mi nije jasno to tvoje nista."
"Ugh,uredu."odgovorio je,te seo kraj mene.Malo sam se odmakla,ali se i on odmakao i povukao me jos vise uz sebe.
"Recicu ti sve."
__________________________
2 sata ranije
"Sve je bas super ispalo."
"Naravno Armine,naravno da je sve super ispalo kada je sve organizovala moja devojka."
"A da,izvini.Zaboravio sam to."
"Ne smes to zaboraviti."
"Imacu to na umu..nego prijatelju.."
"Hm?"
"Ne mozes da zamislis koliko te je ona promenila."
"Promenila?"
"Vratila je starog Marca,ali ipak novog.Sa jos pozitivnijim mislima i jos srecnijeg.Od dana kada si je upoznao,nisi prestao da se smeskas."
"Mislim da sam znao da je ona ona prava pre nego sto sam to sam shvatio."
"Definitivno se radilo o tome."rekao je,ali mu se pogled zaledio na neku osobu predpostavljam iza mene.
"Sta je bilo?"okrenuo sam se upitavsi ga i tom trenutku sam ugledao Carolin,u zanosjoj tamnoplavoj haljini,koja joj je savrseno stojala.
"Sta ona radi ovde?"upitao je,a ja sam odmahnuo glavom.
"Ne znam."
"Zdravo."pozdravila nas je,a ja sam samo zacudjeno gledao u nju.
"Sta ti trazis ovde?"
"Dosla sam da pricam sa tobom."
"Sa mnom?O cemu ti i ja treba da pricamo?"
"Saznaces ako mi dozvolis da pricam."
"Mislim da ni ne zelim zapravo da saznam.Carolin...uredu je sto smo mi polozili svoja oruzja,sto smo postali tako nazvati prijatelji,ili samo poznanici.Ali,ne zelim da te vidjam na mestima gde je i moja devojka."
"I ja to razumem,ali moram pricati sa tobom i to nasamo ako je moguce."
"Ah,uredu."
Izasli smo napolje u prednji deo dvorista,nisam zeleo nista da uradim,nije mi bilo ni na kraj pameti da sada skocim na nnju i da krenem strastveno da je ljubim,jedino sto sam zeleo jeste da se ne naljutis sto je ona dosla.Nista vise.
"Sta je to tako bitno pa dolazis na moju rodjendansku proslavu?"
"Zelim jos jednom da ti se izvinem zbog svega,zbog svake reci,zbog svakog dela sa kojim sam te i previse povredila."
"Sve je to zaboravljeno."
"Nije..mene i dalje izjeda sve sto sam uradila."
"Zaboravi na to,bas kao sto sam i ja."
"Ali ja ne mogu,ti si decko kojeg volim celim srcem i ne mogu da prihvatim sto nisi vise moj."
"Ali ces morati,tacnije bolje odmah to da prihvatis,posto sam ja srecan kraj Mari."
"Da,znam..da se primetiti da blistas kraj nje...i upravo je to ono sto me boli,predala sam te samo tako njoj.A mogla sam ja da budem razlog tvog osmeha."
"Ti si birala taj put."
"Bas tako..ali nisam dosla da ti kukam,niti da te teram da me sazaljevas,vec sam dosla da se oprostim od tebe."
"Oprostis od mene?"
"Sve ono sto sam ucinila me unistava iznutra,srce me boli.Previse sam pogresila i moram da se udaljim od svega."
"Carolin.."
"Vreme je da okrenem novi list,da krenem da gradim svoj zivot iz pocetka.Dosla sam samo po poslednji put da vidim tvoje prelepe zelene oci,dosla sam da ti kazem zbogom."
I pre nego sto sam bilo sta mogao da kazem,ona je ostavljajuci maleni poljubac na mom obrazu,otisla.A ja sam ostao tamo da stojim.Nisam mogao odmah da se vratim unutra.Morao sam da udahnem malo vazduha.
____________________
"Stajao sam tamo poput kipa,odjednom su mi se sva secanja vratila.Podsetila me je na sve."
"I to te je zaboleo."
"Zabolelo me je,ali...sa druge strane,iako mi je zao zbog svega sto se desilo,podsetio sam sebe da ja samo tebe zelim.I nikoga vise."
"Dobio si sansu da je imas ponovo."
"Dobio sam je,ali je nisam hteo iskoristiti.Mogao sam potrcati za njom,ostaviti sve i uraditi ono sto sam zeleo oduvek,ucniti je svojom zenom.Ali nisam mogao,moja lepotica je ovde.Ti si ovde i meni ne treba nista od onoga sto Carolin moze da ponudi."
"Zbog toga sam ti rekao da je to nista...dosla je zbog nicega bitnog."dodao je,zagrlivsi me.
"Nikada ti necu dati razlog da posumnjas u moju ljubav."
____________________
I jos manje ♥