201/375-982
"Justin". Izgovorim tiho i prestravljeno.
"Hm?"
"Pogledaj pozivni"
"U kurac" "Daj mi telefon"
Pruzam mu telefon i on nazove broj ali se samo oglasi sekretarica sa recima pozvali ste nepostojeci broj.
Ana P. O. V.
Jebeno ne mogu da prestanem da razmišljam o onom prokletom broju!
Cujem otvaranje vrata sobe ali se ne pomičem, a ubrzo čujem i dobro poznati glas.
"Budi se spavalice" okrenem se prema njemu i on sedne na krevet.
"Nisam spavala".
"Znam, nisam ni ja".
"Justin" govorim zamišljeno i dižem se u sedeci polozaj.
"Hm?"
"Da li postoji mogućnost da to nije bila Shay?" Kazem i pridobijem njegovu pažnju.
"Čekaj, sta?"
"Gledaj. Bila je kod mene i radila projekat o New Jerstey'u... da li je mozda to namerno uradila kako bi me upozorila na nesto?"
"Ne razumem".
"Pa rekla mi je da pamtim sve o New Jerstey'u, da ce mi trebati to i par sati nakon što ode, zove me neko iz New Jerstey'a"
"Mislis da ti je Shay pomogla?"
"Ili gurnula u rupu bez dna"
"Šta?"
"Prijatelje drži blizu, neprijatelje još bliže" citiram nečije reči da bi me skontao. Da, nemam pojma ko je to rekao, ali dobro je rekao...
"Aha, da, u pravu si".
"Okej ne mogu vise da razmišljam o tome".
"Ajde da jedeš".
"Nisam gladna".
"Ana".
"Nisam gladna Justin prekini". govorim mu na šta on samo slegne ramenima.
"Idemo do tržnog centra za 2h moze?"
"Aham".
"Moji dolaze za desetak dana da znaš, Alison je otisla u Atlantic City kod drugarice i vraća se za 2-3 dana"
"Okej..." govorim i on odlazi a ja se uvlačim u jorgan i konačno uspem da utonem u san.
***
Iz lepo uredjene kuće je izašla malena devojčica i zatekla mamu kako lezi na travi.
"Sta to radis?" Upitala ju je blagim, dečijim glasom.
"Ljubavi, gledam zvezde, dodji sa mnom" izgovorila je majka pozivajuci dete kod sebe.
Devojčica joj polako prilazi i leže na travu pored nje.
"Lepe su zvezde" kaze devojčica opčinjeno gledajuci nebo iznad sebe.
"Slusaj ljubavi, od onog dana kada mene vise ne bude bilo, samo pogledaj gore. Bicu tamo, sijaću sa svim tim zvezdama i gledacu te sa ljubavlju kao i sad. Nemoj da tugujes, znaj da sam uvek tu, ali i krivci će se otkriti, veruj mi, nece oni živeti spokojno kao i mi, završice na gorem mestu".
Govorila joj je majka tiho kao da je priprema na nešto. Ali devojčica to svakako nije mogla da razume. Dete od 6 godina nije svesno života i smrti, tanke linije koja razdvaja svet Anđela od sveta Demona.
Malena devojčica nije bila svesna toga da je majka priprema na ono na šta je ona sama vec bila spremna. Malena devojčica nije bila svesna toga da joj majka priča o svojoj smrti, o ubistvu.
Nije shvatala da je njena majka i tada znala da ce biti ubijena. Da je njena majka znala kad i gde. Tacno u dan.
***
Trgnem se i brzo iskacem iz kreveta. Da li je... čekaj. Kako je ona znala da će je ubiti?
Ana smiri se to je samo san.
Ali...
Nema ali jebote prekini da umisljaš da se desilo nešto čega se ne sećas!
Okej.
Koliko je sati?
14.30h Zasto?
Jer si pre 30min trebala da budes spremna i da ides sa Justinom u kupovinu.
A shit! Koji sam ja..
Debil?
Mrš.
Pozuri.
Ućuti!
Ili ipak ne?
Prekini!
Oblacim crne farmerice i belu košulju koju mi je, naravno, dala Alison.
Odlazim do kupatila i brzo se sredim, bukvalno trčim po kući i za malo se nisam roknula na stepenicama.
"Justin!" Viknem kada ga ugledam u kuhinji.
"Molim?" Govori smireno kao da me ne čeka vec 40min.
"Zaspala sam i..-" prekida me.
"Da znam, bio sam po tebe pre sat vremena i bilo mi je žao da te probudim tako da sam sačekao, opusti se".
"Aaa, okej, ovaj..idemo?"
"Čim jedes". Agh.
"Nisam gladna, hajde"
"Jedi". Govori mi ozbiljno i kao da me hipnotizuje uzimam jedan manji kroasan sa stola koji pojedem za par minuta.
"Idemo?" Upitam kad završim sa jelom.
"Sad da" Obuva se i uzima ključeve.
Obuvam starke i sa njim izlazim napolje. Ispred je parkiran crni Range Rover
***
"Ana?" Čujem glas koji me doziva na šta se trgnem.
"Hm?"
"Zašto si toliko zamišljena sve vreme?"
"Ma... ne znam" obišli smo već 10-ak prodavnica i Justin mi je, protiv moje volje naravno, kupio dva para farmerica, tri duksa i četiri majice, da, preterao je.
"Idemo do još samo jedne prodavnice" rekao je i pogledao me puppy facom.
"Nah okej" govorim umorno i pratim ga.
Ulazimo u prodavnicu i ugledamo dva policajca pored vrata. Oni nas čudno pogledaju i krenu da pričaju nešto izmedju sebe na sta skrenem pogled i nastavim za Justinom.
"Da li znaš možda zašto je policija blemula u nas?" Upitam Justina tiše.
"Nisam skontao da gledaju" govori i nakon par minuta se uputimo ka izlazu. Hvalim te Boze.
"Izvinite?" Konačno se oglasio policajac.
"Da?" Govori Justin i stane malo ispred mene.
"Kako se zovete?" Upita drugi.
"Justin Hastings, zašto?"
"Ne Vi, ona" i pokaže na mene, šta sam sad uradila?
"Ana West" govorim nesigurno i prilazim Justinu.
Obojica poblede i pogledaju se. Pa jebote kao da sam nekog ubila.
"Zašto?" Justin ponovi pitanje.
"Da li bi ste bili ljubazni da pođete sa nama u stanicu?" Čekaj, sta?
"Treba li ponovo da pitam?" Justin? Da.
"Ne gospodine, ali ne možemo o tome u tržnom centru, molimo vas da pođete sa nama".
"Misl...-"
"Justin" prekinem ga. Klimne glavom i podjemo za policijom. Šta se sad desilo?
***
"Ne ulazim bez njega" govorim ženi u ranim tridesetim koja mi već četvrti put govori da moram sama da uđem u sobu za ispitivanje.
"Gospođice to je ne moguće" gubi živce.
"Slušajte, ne znam šta sam uradila ili šta se desilo da bih bila ovde i zato ne ulazim u tu sobu bez njega, i razumite da vam ništa neću reći ako on ne bude bio tamo". Govorim smireno iako sam previše iznervirana trenutno.
"U redu" govori kroz izdah i pušta nas oboje unutra. Konačno.
Ulazimo u sobu i tamo ugledam čoveka u kasnim četrdesetim koji me zbunjeno pogleda.
"Ana West? Mislio sam da si mrtva".
Awi znam da vas nerviram :3
Mislila sam da napisem još sledeci part i da onda preskočim radnju do njenog rođendana jer onda postaje zanimljivije, ali ipak recite mi kako vi hocete molim vaas.
Btw Jason se pojavljuje u delu njenog rođendana, da znate :)
Part ima 1172 reči iako znam da je potpuno glup i trenutno ne mogu da razmišljam ni o cemu drugom osim o jednoj osobi koja mi je sjebala život skroz i tako...
U ovih par dana sam se skroz izolovala od watta i evo me sad ponovo, nastavljam da pisem i izvinjavam se jer dugo nije bilo nastavka.
Želim da mi ostavite par usputnih molim vaas :3
Zanima me, da li mislite da će Justin i Ana biti zajedno kasnije?
Šta mislite o policiji i njihovom misljenju o Ani do sad?
U stvari, šta mislite o celom partu?
Kisses
-D❤