Da sam samo mogla
naći neku gumicu
u nadi da ću te
izbrisati iz moga života.
Ili da si hartija,
da te mogu
rascepati
na stotine sitnih komadića.
Da si plamen,
da mogu naterati
sve vode ovoga sveta
da te ugase.
Da si jedan mesec
u godini
pa da mogu samo sačekati
da prodješ.
Možda i da si
kiša
pa da moram sačekati
da prestaneš.
Ali ja tebe nikada
ne bih izbrisala,
jer ne bih znala
da li je to pravilno
za uraditi.
Niti bih te
rascepala
jer hartije čuvam
pa ih sa vremena na vreme
pročitam.
A kao plamen
bih te ostavila da me greješ
jer bih se osećala tako hladno
kada bih te ugasila
isto kao i kada se osećam usamljeno
jer si otišao.
Na kišu bih izašla,
da ti dokažem koliko je još volim
nakon svega koliko mi je
ista ta kiša bola nanela.
Da ti dokažem
da me dovoljno radja
iznova i iznova
da je ne mogu
prestati
voleti.
Nikada se ne bih
tebe otarasila
jer te nikada
ne bih videla
kao nešto loše
i ako si nešto najgore
što postojati može.