Jutra pored Srđana su bila predivna, a pogotovo noći. Srđan je bio osoba koja mi je pokazala da život može biti itekako miran za druge, ali uzbudljiv za samo naše duše i da možemo uživati u sitnicama.
Neke navike se nisu promijenile, jutarnju hranu sam pravila ja, hranila sam radnike i čuvare, ali i nas dvoje. Ovog puta Srđan je bio prinuđen da jede zbog svog odmora od mjesec dana koji mu je dodijelio komesar nakon ovakvog zadatka.
Ne mogu vjerovati da nam se iz jednog zadatka gdje smo oboje bili nepoznati jedno za drugo rodilo nešto što je bilo dovoljno da pokrene naše živote. Navikla sam na Srđanov miris, na njegovo spremanje pizze koja je doista bila izvrsna, na njegov mir i staloženost koju posjeduje.
Ja sam nasuprot Srđana bila žustra i počela sam da shvatam da sam slobodna osoba da se mogu kretati bez da mi neko naudi, plakala sam tog dana kada sam shvatila da mi je osnovno ljudsko pravo ponovno dozvoljeno, svađala sam se i provocirala Srđana, ali njega naprosto ništa ne može da eruptira. Derala sam se na njega iz wc-a međutim nije niti obratio pažnju na mene sem što je mirno došao i zatvorio moja vrata i rekao da ćemo pričati kada izađem.
Svađala sam se iz dosade, ali Srđan je čvrsto odbijao bilo kakvu pomisao ili pokušaj takve svađe.
Darko i Kristina su nam često dolazili, Darko je nadoknađivao odnos sa mnom, a Kristina je nalazila zajedničke teme sa Srđanom. I nisam osjećala ljubomoru niti poriv da je ubijem kao ostale djevojke u Srđanovoj blizini nego sam osjećala mir i spokoj s njezine strane. Između njih se rađao bratsko-sestrinski odnos zbog čega smo Darko i ja bili vrlo radosni.
Sve naše prijatelje i prijatelje mog brata Darka, ali i njegovu sestričnu Bojanu sam navukla na svoju hranu.
Bojana, Boris, Ivana, Aleksej, Darko, Kristina i njihova djeca Anđelija i Nikola su provodili dosta vremena kod mene. Djeca su nas zabavljala svojim novim rječnikom za kojeg je striktno bio zadužen Aleksej.
Adrijan se pomirio s tim da sam odabrala ljubav i da stvari između nas fukcionišu najnormalnije pa je jučer pokucao na vrata Srđanove kuće zajedno sa Zlatom i ispričao mi se kao i Srđanu.
"Jesi normalna spremila si hrane kao da je svadba", Srđan je ušao u kuhinju i mrštio se razgledajući hranu po stolu.
"Ljubavi ustanovili smo da nisam normalna, volim spremati hranu uostalom Nikola i Goran sami mogu pojesti kao svi mi tako da molim te."
"Ignorišeš mene zbog hrane", zagrlio me i poljubio u vrat.
"Nikad, ove poljupce ne bih ignorisala ni za šta", zagrlila sam ga.
"Znam da ne govorim često, ali čovječe volim te i previše."
Prevrnula sam očima. "Nikad nije previše ljubavi pogotovo za mene."
"Istina ti si jedna mala maza", poljubio me zavlačeći ruke ispod moje majice da bi obgrlio moja leđa.
Shvatila sam da Srđan voli dodir moje kože od njegovu u bilo kom trenu i da me često uspava češkajući po kosi ili leđima.
Anđelija i Nikola su zavrištali zbog čega se Srđan odmaknuo od mene. "Bože evo ih nisam ni poljubio svoju ženu kako treba."
"Eh Srki Srki šuti to su naši prijatelji i čuj ženu nemoj da pretjerujemo."
Namrštio se. "Šta to točno znači?"
"Da nećemo žuriti i da te ne želim pritiskati."
Izašao je iz prostorije bez ijedne riječi, ne shvatam rekla sam nešto pregrubo? Jednostavno ne želim da ga pritišćem znam koliko se plaši vjeridbe i vjenčanja zbog prošle djevojke koja ga ostavila na dan vjenčanja i shvatam njegove strahove meni je dovoljno da je on uz mene i da me voli prihvatam svaku mrvicu ljubavi kao ovisnik.
Izašla sam pred naše goste koji su ulazili i kao svaki put redali neke sitnice u vrećicama pred mene. "Jao ljudi pa rekla sam da mi ništa ne kupujete više opremili ste me sa svime", prevrnula sam očima.
Srđan je stajao udaljen od mene pričajući s malom Anđelijom koja ga je mirno posmatrala. Ne znam kad sam zadnji put vidjela tu djevojčicu mirnu sem kad je u njegovom svijetu.
Za stol se poredala naša družina od nas dvanaest članova. Djeca su lupala viljuškama, Kristina je razgovarala sa Srđanom i po prvi put sam se mrštila. Štogod da sam rekla i izazvala onakvu reakciju ona ga je očigledno umirila i uspjela nasmijati.
Bila sam ljubomorna na takav odnos.
Boris je sjeo pored mene udarajući me po ramenu, Aleksej se zamijenio s malim Nikolom i sjeo s moje druge strane.
"Šta je bilo?", Aleksej se kezio.
"Iz nekog razloga Kristina umije s njim prije nego ćete doći sve je bilo normalno, a onda se naljutio na mene iako nisam ništa rekla zaista ga ne kapiram više", nervozno sam rekla gledajući u Srđana.
Boris je nakrivio glavu. "Šta se točno dogodilo?"
"Da to se i ja pitam", Aleksej se namrštio.
"Pa pravila sam hranu i on je došao poljubio me kažem vam sve je bilo u redu i onda je rekao kao nije me ni poljubio kako treba, a vi ste već došli mislim da me krivo ne shvatite nije stvar u vama nego čitav dan pravim hranu i onda čim me malo uhvatio došli ste vi to je poenta i ja sam rekla njemu kao zabezeknuto ženu i da ne pretjerujemo, a on se namrštio pitao što to točno znači i rekla sam fino da ga ne želim pritiskati i siliti, a on je izašao vani", jecaj mi se skupljao u grlu.
"Mislim da znam šta je", Boris je rekao gledajući u Alekseja na šta je ovaj klimnuo.
"Slušaj znaš da ga je djevojka ostavila ispred oltara i on se vjerojatno plaši da ćeš ga ti odbiti i da ne želiš to, takođe mislim da je njegov problem što nije u pravom smislu shvatio ovo tvoje da ga ne želiš pritiskati to si rekla jer brineš o njemu i ne želiš da se osjeća loše", Aleksej je pričao glasnije od ostatka ili su se oni stišali.
"Dovraga ja ga nikad ne bih odbila da me zaprosi", dreknula sam se živčano zbog čega su svi ušutili i pogledali u mene.
"Starac mislim da si dobio odgovor na pitanje koje si večeras htio postaviti", Aleksej se veselo nakezio i pokazao lajk ostatku društva.
"Namjerno su ušutili, eto zbog čega se Srđan mrštio ovo je razlog večeri", Boris je veselo šapnuo na moje uho.
Otvorila sam usta zabezeknuto. "Ti si mislio da ću te odbiti?"
"Rekla si da ne želiš pretjerivati", Srđan mi je odvratio.
"Rekla sam da te ne želim pritiskati i siliti misleći da se plašiš vjenčanja i da se plašiš ostavljanja kao prethodni put koji ti je vrag kao da ne znaš koliko te volim."
"E pa ne znam."
"E pa jebi se, oprostite", rekla sam i otrčala u toalet.
"Stani", Srđan je potrčao za mnom, ali sam zatvorila vrata. "Molim te otvori", rekao je mirno.
Dopustila sam mu da uđe. "Šta? Želiš da vidiš ovo kako po ko zna koji put plačem zbog tebe zar ne? Da li ti to imponuje kad vidiš da plačem zbog tebe?"
"Naravno da ne, samo krivo smo se shvatili rekao sam moja žena baš zbog reakcije, a ti si tako reagovala misleći da se plašim ponovnog ostavljanja ja da se plašim toga s tobom ne bih te zaprosio budalice, ti si željela pomoći meni, a ja pomoći tebi i nesporazum."
Obrisala sam suzne oči. "Ja samo nisam htjela reagovati sretno da ti ne bi vidio da mi to previše znači pa da to uradiš iz sažaljenja."
"Volim te rekao sam ti to već i želim da se vječno svađaš sa mnom dok piškiš, a ja igram igrice."
"Pristala je", otvorio je vrata od wc-a i za tren WC je bio pun ljudi, čestitki i zagrljaja.
A/N
Još dva nastavka. ✨
Volim vas i oprostite na mojoj neaktivnosti doista.
Da li želite uskoro novi knjigu ili novi serijal?