SAVRŠENO NESAVRŠENI

POGLAVLJE 8

Dani su prolazili a ja "gospodina namrštenog" nisam vidjala. Prvo sam mislila da sam ga uvredila, ali sam brzo to smetnula sa uma. On nije osoba koja se lako vredja. Onda sam pomislila da sam mu dosadila, ali onda se setim da to ne može biti slučaj. Mislim ko mene ne bi želeo.

Imalo je tu još puno toga što mi se motalo po glavi , ali na svaku takvu misao, dovala sam potpuno logične odgovore.

-Hej Ksenija.-

-Hej Marija.-

-Zove te doktor Ivanović.- obavesti me

-Filip? Zašto?-

-Ne znam. A od kad ga zoveš imenom, mislila sam da ga zoveš "gospodin namršteni"?-

-Slučajno.-

-Mhm, baš ti verujem.-

-Uh bre Marija, ala si dosadna, odo ja.-

-Ajde ajde, čeka te.- prekrstim se dok gledam kako, još malo, i karanfili početi da izlaze iz ušiju, Bože me sakloni.

Pokucam na vrata i posle jednog "Udji" ušla sam.

-Zvali......- nisam ni završila, a on me je pribio uz vrata i poljubio

-Uvek me je zanimalo šta im znači taj pojam "Izuti iz cipela", i sada mislim da sam shvatila.- kažem posle poljubca

-Sada znaš.-

-Za šta je tačno bio ovaj poljubac?-

Čisto da ponovim.

-Jebeno si mi nedostajala.- pogledam ga

-Stvarno.-

-Naravno da jesi. Šta je tu čudno? Zar ne mogu da poželim svoju devojku?- na to devojku se zamalo nisam ugušila

-Kakva devojka?- još malo i upitnici će da lete

-Pa zar mi nisi devojka?- pita uz osmeh

-Nisam znala da sam ti devojka.- ljutnem se

-Da li sam trebao da te obavestim?-

-Pa bilo bi lepo.-

-Znači trebao sam da pitam?-

-Da-

-Da li želiš da mi budeš devojka?-

-Ne.-

-Šta! Zašto?-

-Prvo, pitao si me kao da želiš da se udam za tebe, a ne da ti budem devojka.-

-Ksenija, užasno me nerviraš.-

-Pa ne mogu da ti dopustim da ti budem devojka samo tako. Treba ti više od samog pitanja i fanatstičnog poljubca.-

-Fantastičnog poljubca?- pita uz osmeh.

Stvarno ima lep osmeh, sve dok se ne ne namršti.

Skupim obrve na tu pomisao.

-Šta se trenutno odvija u tvojoj glavi?-pita

-Nešto.- neodredjeno odgovorim

-Budi moja devojka.- to nije bilo pitanje, sto posto, ali bilo je dovoljno da popustim

-Hoću.....- krene da me poljubi

- Ali ako budemo u tajnoj vezi- pogleda me namršteno

-Ja se ne krijem. Nikada.-

-Znam, ali ja želim tako. Bar dok ne utvrdim da me nećeš povrediti.-

-Zašto misliš da hoću?- pita

-Svi vi na kraju povredite.-

-Ksenija. Ja nisam muškarac koji će iz čista mira da te povredi, nikada to ne bi uradio. Nisam takav.-

-Tvoje su to reč, ali ja želim biti sigurna.-

Pogleda me. U tom pogledu je bila čista istina, ali ja sam učena da ne verujem i nepopuštam tako lako, jer ako to uradim ja to nisam. Ako neko želi mene i moje povrenje, pre svega, on je zaslužio da me ima.

-Uredu.- pogledam ga

-Bićemo u tajnoj vezi, ali samo da znaš ja ne planiram večno da se krijem.- klimnem i poljubim ga

-Nećeš se razočarati, radi ove vrste veze. Obećavam.-

-Nadam se.-

-Nema šta da se nadaš, ja te neću slagati, nisam takav tip.-

-Pa da ti si tip "Što na umu to na drumu".-

-Tačno tako.-