"priprema rodjendana"

343 18 0
                                    

Kada smo konačno završili sa časovima, otišla sam pravo kući, dok je anja ostala u gradu da obavi neke stvari, sela sam u sobu i pogledala u svoj telefon, ušla sam u instagram i listala malo, u tom momentu mi mama ulazi u sobu.

"jel sve uredu dušo?" pitala me je zabrinuto, a ja joj slažem u lice "sve je uredu mama, ne brini". sela je pored mene na krevetu nakon mojih reči, izgleda da mi nije poverovala baš.

"jel onaj dečko u pitanju?" ubola je pravo u centar.

"mhmm" potvrdila sam, neću više da lažem kad sve zna.

"svidja ti se?" pitala me je pa sam se uozbiljila malo, "previše" odgovorila sam joj tužnom facom.

"šta je onda problem?" pitala me je mama nakon mojih reči.

"nije iskren, još je ženskaroš" bilo joj je sve jasno nakon mojih reči,  ali mama je bila razumna osoba i znala sam da će me podržati, čak iako joj se to možda neće svideti.

"Ppa možda treba da popričaš sa njim i da mu kažeš kako se osećaš, da vidiš kako će on reagovati," rekla je mama. "ali pre svega, bitno je da ti znaš šta želiš i šta ti je važno u vezi, Ne dozvoli da te neko tretira na način na koji ti ne želiš da budeš tretirana dušo."

"hvala ti mama" mama me je zagrlila i poljubila u čelo, osećala sam se bolje nakon njenih reči, verovatno je upravu.

Marko P.O.V

nakon što sam sakrio pištolj u policu koja se nalazila u kolima, krenuo sam da pokupim anju po dogovoru da idemo u nabavku za rodjendan ivane, došao sam do škole veoma brzo pa pokupio anju.

"ćao marko" rekla je dok je ulazila u kola.

"ćao anjice" pozdravila me je sa osmehom, bila je izgleda baš raspoložena kao i damjan u zadnje vreme, izgleda da im top ide zajedno, to je dobro, drago mi je da su srećni zajedno, pomislio sam u sebi dok smo krenuli ka tržnom centru.

"šta sve treba da kupimo?" pitao sam anju dok sam parkirao kola.

"baloni, torta, konfete,pokloni.." diktirala mi je svašta anja sa liste, biće ova duga kupovina, a ivana nema pojma šta joj se sprema.

"u redu, krenimo onda, prvo ćemo da potražimo balone, mislim da su oni obično na drugom spratu," rekao sam dok smo kretali prema ulazu u tržni centar.

"na posao!" bila je baš živahna.

proveli smo nekoliko sati u kupovini, tražeći sve što nam je trebalo za rodjendansku zabavu, anja je bila vrlo oduševljena svime što smo kupili, neke stvari smo čak jedva našli, damjan je javio da je sredio listu pesma koja će da se pušta pa smo se dogovorili da se nadjemo sa njim u kafiću gde smo obezbedili separe za rodjendan.

stigli smo do kafića gde smo rezervisali separe, a damjan je već bio tamo i pozdravio nas je sa osmehom na licu, svidja mi se to što je sad stalno nasmejan, pre se niko nije smejao toliko u ekipi.

"deste ekipo" pozdravo se samnom pa prešao na anju, žvalavili su se nekih 2 minuta da kažem pa smo ušli unutra, pozdravio sam se sa milicom pa smo krenuli ka našem separeu za sutra, biće ovde dosta posla koliko vidim.

razgovarali smo o detaljima proslave, ko će šta raditi, ko će se brinuti o hrani, piću i slično, bilo je dosta toga za organizovanje, ali smo se dogovorili da ćemo sve završiti na vreme.

"mogli bi sad malo da se opustimo" doneo je damjan flašu vinjka.

"može!" a ja sam se odmah pridružio.

opustili smo se uz vinjak i priču, smejali se, a u jednom trenutku je anja izvadila fotoaparat i počela da slika, smejali smo se, pozirali i uživali u zajedničkom vremenu, onda smo rešili da se bacimo na posao, damjan je uzeo merdevine i lepio balone dok je anja duvala balone.

 a ja sam iskoristio priliku i otišao do auta da proverim da li je pištolj i dalje tamo gde sam ga ostavio, bio sam nervozan zbog toga, ali sam bio siguran da će sve biti u redu, nakon što sam se uverio da je pištolj i dalje na svom mestu, odlučio sam da se vratim i pomognem ostalima.

odmah nakon toga sam se vratio u kafić i pomogao ostalima da završe sa dekoracijom separea za sutrašnju proslavu, nakon nekog vremena, naručili smo još pića i počeli da pričamo o nekim drugim temama. damjan je počeo da priča o našim avanturama tokom života, dok je Anja iznosila svoje planove za budućnost, svi smo se smejali i opuštali se.


Samo moja malaWhere stories live. Discover now