Ljubavni klan

Dvanaesto poglavlje - Mama i tata

To veče sam jako teško zaspala. Vukašin je ležao pored mene i grlio me. Uveravao me je da će sve biti uredu, ali ja sam i dalje bila nervozna.

Njihov dolazak neće biti samo susret u kome će se moji roditelji uveriti da sam živa i delimično zdrava. Ovo će biti zvanično upoznavanje mog dečka i mojih roditelja...

Nisam znala kada sam zaspala. Probudila sam se oko 7h ujutru. Nakon hladnog tuša, obukla sam crvenu haljinu do kolena koju mi je Jasmina pozajmila. Rekla sam mami da mi donese neke stvari jer mi je bilo neprijatno da stalno oblačim tuđu garderobu.
Probudila sam Vukašina i sačekala sam da se spremi za doručak.

Zajedno smo sišli na doručak gde su nas za stolom čekali Anastasija i Dragan na svojim uobičajenim mestima.
,,Dobro jutro!" obratila sam se ja, a nakon sekunde Vukašin je ponovio isto.
,,Dobro jutro!" Pozdraviše nas oni u glas.
Tada je Anastasija zazviždala:
,,Oho, kako ti lepo stoji mamina haljina!" rekla je oduševljeno. ,,U poverenju, stoji ti bolje nego njoj." nasmejala se, a ja sam joj uzvratila osmeh.

Tada je Jasmina ušetala u prostoriju. Izgledala je potpuno drugačije nego sinoć. Bila je odmorna i vesela, sveža kao prolećno cveće. Dragan je takođe izgledao drugačije - bio je u odelu kao inače. Bio je sveže obrijan, a tamni podočnjaci su mu se sada manje videli.

Doručkovali smo u miru. A onda mi se Dragan obratio: ,,Adrijana, želiš li prvo nasamo da razgovaraš sa roditeljima?"
,,Volela bih, znate moj otac je...komplikovan čovek i bilo bi dobro da ja prvo porazgovaram sa njima." oni su me posmatrali sa odobravanjem.
,,I ima još jedna stvar. Mislim da bi svi trebalo da se pridržavamo onoga što im je Vukašin rekao." dodala sam.
,,Naravno." rekla je blago Jasmina.

Tačno u podne, kao što smo se dogovorili vozač je dovezao moje roditelje. Crni BMW je klizio po prilaznom putu i zaustavio se tačno ispred ulaznih vrata kuće. Ja sam stajala na pragu i čekala da u kuću uvedem svoje roditelje.
Plan je bio da ih odvedem do dnevnog boravka gde ću se najpre nasamo ispričati sa njima o okolonostima koje su nas zadesile. Zatim kada završimo razgovor ja ću pozvati Vukašina i njegovu porodicu da nam se pridruže.
Na sebi sam imala Jasmininu crvenu haljinu i crne cipele sa potpeticama. Kosu sam pustila da u blagim talasima pada preko leđa, a sa Anastasijinom šminkom sam se malo našminkala kako bih koliko - toliko prikrila povrede na licu.

Prvo je iz auta izašao moj tata, a odmah za njim i mama. Tata je bio obučen u belu majicu sa crnim pantalonama i sakoom. Mama je imala belu haljinu sa crnim tufnama.
Dok je vozač vadio mali kofer iz auta, njih dvoje su mi prišli i zagrlili.
Odmah su počeli da me zagledaju i propituju da li sam dobro.

Kada su se uverili da imam samo par modrica na telu ušli smo u kuću.
,,A gde ti je taj tvoj dečko i njegovi, nije valjda da se kriju u sopstvenoj kući?" upitao je moj otac zajedljivo.
,,Tata, dogovorili smo se da prvo ja popričam da vama nasamo, a oni će nam se pridružiti kasnije."
,,O bože kakva kuća!" divila se mama.
Kada smo stigli do dnevne sobe pokazala sam rukom ka garnituri: ,,Sedite da porazgovaramo."

Nakon što su se smestili otac je počeo sumnjičavo da me gleda:,,Pa hajde, da čujem, šta se desilo?" rekao je tata svojim strogim tonom punim autoriteta.
,,Vraćala sam od drugarice i na ulazu u zgradu me je neko zgrabio sa leđa i omamio nekim tečnim sedativom. Zatim su me negde odveli i tražili otkup od Vukašina i njegovog oca. Oni su me izbavili..."
,,Kako su te izbavili?" upitao je moj otac oštro.
,,U saradnji sa policijom namamili su otmičare i oni su uhapšeni."
,,Ne laži!" bio je iznerviran.
,,Zašto misliš da lažem?" krenula sam hladnokrvnim tonom.
,,Znam ja ko je Dragan Belimarković i kako on rešava probleme, ipak je on suvlasnik firme u kojoj radim."
,,Da li je bitno kako je to rešeno?"
,,Bitno je Adrijana. To čudovište te je povredilo i samo ja imam pravo da mu presudim." ledeni bes je kipio iz njega što je i mene iznerviralo.
,,Despote smiri se!" krenula sam svojim bezličnim i pomalo pretećim glasom koji sam koristila na suđenjima. On me prekorno pogleda, ali ništa ne reče.
,,Dušo, a što se tiče Vukašina...kakav je on ovako?"
,,Divan mama. On je došao sa ocem da me izbavi i pazio me dok se nisam oporavila od umora i straha."
,,Mirijana meni se ovo uopšte ne dopada." obratio se tata mojoj mami.
,,E pa ako nemate više pitanja o ovom nemilom događaju koji se dogodio i koji će ostati iza nas volela bih da vas upoznam sa Vukašinom i njegovom porodicom." rekla sam ja pokušavajući da umirim njihovo interesovanje za Vukašina i njegovu porodicu.
Ne čekajući odgovor ustala sam i krenula ka stepenicama:,,Sačekajte tu."

Penjem se uz stepenice i nastavljam širokim hodnikom do trećih vrata levo. Dva puta pokuca brzim pokretom ruke. Iza vrata se začuje Draganov glas: ,,Uđi!" Hvatam se za metalnu kvaku i polako ih otvaram.

Ulazim u svetlu sobu izpunjenu tamno braon i krem nameštajem. Ispred mene je ogroman beli sto na kom se nalaze dve fotografije u ramu. Za stolom je udobnom kancelarijskom stolicom u kojoj sedi Dragan povlečeći dim iz elektronske cigarete. Preko puta stola nalaze se dva krem dvoseda i braon stočić na sredini sobe. Oko njih su veliki ormari i police za knjige u istoj boji kao i stočić. Na zidu, iznad radnog stola nalazi se ogromna karta sveta.

Anastasija i Vukašin sede na dvosedu bližem radnom stolu, dok Jasmina stoji naslonjena na okno ogromnog prozora.
Svi su me upitno pogledali, a ja sam se osmehnula: ,,Volela bih da vas upoznam sa svojom porodicom!"
Svi su ustali i zajedno smo krenuli nazad u dnevni boravak.
Dok smo se približavali stepenicama neko mi se toliko približio da sam osetila vreli dah na svom ramenu. Upitno sam se okrenula i videla Vukašina tik iza sebe.
,,Kako je prošlo?" upitao me tiho.
,,Kao u sudnici."
On je ućutao i malo se odmakao.

Kada smo ušli u prostoriji moji roditelji su ustali da se pozdrave.
Oboje su se smeškali i izgledali su kao da su oduševljeni. Istina je zapravo da je mami veoma drago što sam srećna, a da tata kipi od besa jer mu se ne sviđa porodični posao Belimarkovića.
Najpre su se pozdravili sa Vukašinom.
Odmah za njim je prišao Dragan i rukovao se najpre sa tatom, pa sa mamom. Bilo je jako čudno videti Dragana pored mog oca.
Despot je visok i jako krupan čovek, obrijan na ćelavo. Ima zelene oči i veoma strašan pogled. Pored njega je Dragan izgledao veoma malo i bezopasno. Mama i Jasmina su bile slične građe. Možda su se čak pomalo i ličile. Sada kada ih gledam dok se upoznaju, Jasmina je na onoj slici imala sličnu boju kose kao moja mama.

Kada su se svi upoznali prešli smo u trpezariju da svi zajedno ručamo. Svi smo seli na svoja standradna mesta, moj otac je seo preko puta Dragana, a mama između njega i Anastasije.
Ručali smo i pričali o lepim temama nespominjući otmicu. Vremenom sam primetila da moj tata više nije toliko napet i da više ne strelja pogledom sve oko sebe. Opet je imao ljubopitivo lice. Vremenom su kao i svi roditelji na ovom svetu počeli da brukaju mene i Vukašina sa blamantim pričama iz naše prošlosti koje su po njima 'slatke'.

Kroz 2 sata atmosfera je postala potpuno opuštena. Dragan i Despot su i dalje sedeli za stolom s tim što se moj otac premestio tamo gde je ranije sedela Jasmina i razgovarali o stanju i firmi i stvarima kojima obojica vole - automobili i šah.
Jasmina i Mirijana su sedele na sofi i verovatno ogovarale Vukašina, Anastasiju i mene kada smo bili mali.
Nas troje je sedelo za drugim krajem velikog tepezarijskog stola i naizmenično posmatrali očeve i majke.

Ko bi rekao da će se zapravo ovako dobro slagati? A ja se spremila za decenijsku svađu.