Ne zaboravi me

6.dio

Dani su prolazili poprilicno brzo.Pocinjalo je biti sve interesantnije u skoli,medjutim,jedino sto ke nerviralo bili su pojedini ucenici.Prvi je naravno Malfoy,zatim su tu Crabbe,Goyle,Nott...Zabini stalno cuti sto meni naravno ne smeta,volim tisinu.
Casova danas nije bilo pa sam spavalo sto sam duze mogla,medjutim,tu je Daphne kraj koje,pravo je cudo spavati duze od 9h.
Izasla sam u zajednicku prostoriju u nadi da je prazna,ali bilo je suprotno.Tu su bili svi koje nepodnostim.Malfoy,Crabbe,Goyle,
Nott,Blaise,Astorija-Daphnina sestra...
-"Mutnjakusa se udostojila da izadje iz sobe?"-upitala je Astorija podrugljivo.
-"Gledaj svoja posla"-rekla sam i sjela nasuprot Malfoya.
-"Ajde,ne pravi scenu iz cista mira"-rekao je.
-"Sta ako hocu?"-upitala sam spremna za svadju.
-"Pa nemoj,nece se dobro zavrsiti"-
-"Tako je.Za tebe"-
-"Ma nemoj?Kaze mi neko tko ne poznaje ni svoju porodicu.Neko tko je izgubljen"-
-"Zavezi Malfoy"-
-"Nisu te htjeli.Cak su i oni shvatili da si problem"-
-"Malfoy,dosta"-
-"Nije dosta.Znas,smijesno je to.Pravis se da si neko i nesto,a zapravo nemas nikoga"-
-"Dosta!Smijesno je,zar ne?!Znas,i meni je nekad smijesno!Smijesno je to da sam od toliko djece ja imala tako malo srece!"-vikala sam kroz smijeh na ivici suza.Iskreno,mislim da sam djelovala kao luda.-"Imao si vse srece od mene Malfoy i to je sve!Zato je iskoristi maximalno!Ne diraj moje rane!Pusti ih da se ohlade.Samo me ostavi na miru"-rekla sam i izasla iz doma.Hodala sam ne znam ni ja gdje.Zavrsila sam u toaletu Placljive Myrte.
-"Otvori se"-rekla sam na gujskom nakon cega se crna rupa otvorila.Idemo.Sad ili nikad Hope.
Uskocila sam u rupu i djelovalo je kao tobogan bez kraja.Konacno sam udarila od tlo i krenula hodati.Svuda su bili kameni stupovi,a na njima kamene zmije.Medjutim,kad sam prosla,pocele su se pomjerati.Sve su spustale glavu u mojoj blizini.Kao da mi se klanjaju.Zasto me zaboga postuju?
-"Gdje?"-prosiktala sam na gujskom.Odjednom su se ispred mene pojavila vrata na kojima su bile zmije.Pocele su se sklanjati i vrata su se otvorila.Usla sam i imala sta vidjeti.Duga staza,a sa obje strane statue zmija.Na kraju je bio neki kameni deda koliko god ludo zvucalo.
-"Hello?!Gdje sam?!"-povikala sam,a onda i odnekud izgmizala ogromna zmija.
-"Stani!"-rekla sam na gujskom.Automatski me poslusala.Gledala me ravno u oci kao da je pokusavala nesto,ali nije joj islo od ruke sta god bilo.
-"Odlazi na mjesto gdje si bila i do sad.Odmah"-rekla sam i ona je poput robota bila poslusna.Dresirana je bukvalno.Da je bar Malfoy pametan kao ona.Ne razumijem zasto je takav.Jedan dan je tu kraj mene i brine se,drugi me ismijava zbog neceg za sta ja nisam kriva.Zasto je takav?Zasto me mrzi?Mozda znam biti naporna,iritantna,ali ovo je previse.
Naslonila sam se na jedan zid i skliznula niz njega.Tiho sam zajecala dok su mi se suze slivale niz obraze.Raspadala sam se kao i obicno.Zasto je zivot tako...?Tako nepravedan?Cemu to?Zasto? 
Daphne pov. -"Gdje je Hope do sada?"-vikala sam bijesno na Draca. -"Licim li ti ja na dadilju?-upitao je sarkasticno.Pocinje da me nervira. -"Povrijedio si je!"-
-"Neka sam!Zasluzila je!"-
-"Niko nije zasluzio da ga se omalozava zato sto nema roditelje!Nije ona birala takav zivot!"-
-"Sta se desava?"-zacula sam Hopein glas sa vrata.Na licu joj se vidjelo da je plakala do prije pet minuta.
Brzo sam joj prisla i cvrsto ju zagrlila.
-"Gdje si do sad?"-
-"Vidis Daphne. Napravila si haos bez razloga"-rekao je Draco.
-"Nisam te pitala za misljenje"-odgovorila sam hladno i otisla sa Hope i Pansy u spavaonicu..
Draco pov.
-"Nije ona birala takav zivot!"-slusao sam Daphnino vikanje.
-"Sta se desava?"-zacuo saa Hopien glas s vrata. Okrenuo sam se i vidio da su joj oci crvene od plakanja. Sta si to uradio, idiote?! Ubrzo je otisla s Pansy i Daphne u sobu,a ja sam ostao u zajednickoj prostoriji. Tu su nazalost biti Theo i Astorija. U zadnje me vrijeme nerviraju. Ne znam zasto.Meni nekad naidje period da nerviram sam sebe.
-"Vidimo se sutra"-rekla je Astorija i otisla u svoju sobu,a ubrzo i Theo u svoju.Dosta Draco, uozbilji se. Neces biti toliki kreten.Cura je plakala zbog tebe. Ustao sam i krenuo prema njihovoj sobi.Pokucao sam, medjutim niko nije otvarao.Opet sam uradio isto i ovaj put je Daphne otvorila.
-"Tek sam zaspala idiote"-rekla je ljutito.
-"Moram razgovarati sa Hope"-
-"Lozinka netacna. Pokusajte ponovo"-
-"Daphne,ne sali se. Moram razgovarati s njom"-
-"Spava"-
-"Probudi je onda"-
-"Nema sanse"-
-"Daphne, molim te"-
-"Rekla sam da necu"-
-"Daphne,ucuti"-zacuo sam Hopein glas. Nije se ni okrenula,samo upozorila.
-"Daphne..."- krenuo sam reci,ali me prekinula.
-"Idi!"-rekla je malo glasnije na sta ju je Hope pogodila jastukom. Tek tad je ugledala mene.
-"Malfoy?"-
-"Hejj,zasto?"-upitala je Daphne zbunjeno uzevsi jastuk s poda.
-"Zato sto ne znas cutati.I sta taj magarac
radi ovdje?"-
-"Magarac?"-upitao sam.
-"Magarac"-potvrdila je.
"Nema veze. Moramo razgovarati"-
-"Ne, ne moramo"-
-"Malfoy,idi i pusti me na miru"-
-"Izvini"-rekao sam kratko i otisao.