NEDODIRLjIVA

PART 25

2 meseca kasnije...

Volim svoj život. Alexandar i ja smo baš kao pravi bračni par. Volimo se što je najbitnije. Grize me savest što mu i dalje nisam rekla moju mafiju ali za nedelju dana će itekako saznati. Upravo smo legli da spavamo i kao i uvek njegova ruka je bila preko mog struka a glava na mom temenu, moja ruka preko njegovog stomaka a glava zagnjurena u njegov vrat.

Budi me nagon za povraćanje. Nije mi dobro. Naglo ustajem iz kreveta i jedva stignem do kupatila. Dušu sam ispovraćala. Kada sam se okrenula na vratima je stao zabrinuti Alexandar.

- Idemo kod lekara, odmah.

- Ne, dobro sam sinoć sam se previše najela pice.

- Mala, slušaj ili ćeš ti odmah krenuti da se spremaš ili te ja takvu vodim u bolnicu. Jasno?

- Ne, nije. Dobro sam Alexandre. Smiri se.

- Neću da se smirim. U poslednjih par dana si veoma bleda stalno nešto kukaš, vidim da ti nije dobro. Za deset minuta krećemo. Rekao sam ti, ići ćeš milom ili silom!

- Uf, kako me nerviraš. Moram da se spremam, izgledam kao da me poplava izbacila...

U čekaonici smo. Ja ne znam što je moj muž toliko zabrinut. Uhvatila me je neka prehlada. Ali ne, to se njemu ne može objasniti.

- Gospođo, gospodine Moreli, možete ući. Rekla je medicinska sestra.

- O, Alexandare, dobar dan. Kako si mi? Pita ga lekar.

- Ide doktore, nego, moja žena u poslednjih par dana izgleda malaskalo, jede samo noću, promene raspoloženja su joj kao na traci, a jutros je i povraćala. Šta bi to moglo biti? Pita moj muž zabrinuto.

- Pa, prvo rekao bih čestitam, ali moramo još to da proverimo. Pogledao je u mene, a ja sam se sledila. Trudna sam. Ja, ja u sebi imam malo biće koje će da bude naše dete. Počela sam da plačem a Aleksandar je izgledalo zbunjeno.

- Princezo, šta je bilo, zašto plačeš. Prišao mi je a ja sam ostala bez teksta. Nisam mogla da prevalim tu reč preko usana.
- Doktore, šta se dešava. Da li neko može da mi objasni zašto se moja žena guši u suzama a vi se smejete!?!?!? Besan je.

- Alexandre, mislimo da sam trudna. Rekla sam a on je ostao ukipljen.

Alexandar POV
Ona je trudna. Ne nemoguće. Trudna je. Alo. Trudna. Katarina je trudna. Postaću tata. Presrećan sam. Osmeh se širio mojim licem. Postajem ćale...

- Hajde prvo da Vas pregledamo pa da ustanovimo trudnoću. Katarina lezi te na krevet. i otkrijte stomak...

Katarina POV

Definitivno sam trudna, ovo sve menja. Presrećna sam, ali ja i dalje imam samo devetnaes godina... Kakva ću ja majka da budem? Vodim mafiju, volim noćni život izlaske, nisam posetila sve države koje sam htela... Ne znam. Nikad nisam razmišljala o tome. Planirala sam da se udam oko dvadesetpete jer bih tad proputovala svetom i zabavljala se... Dete, to je prevelika obaveza... Kako da kažem Dunji da ću na njenom venčanju stomak do zuba da imam... Ali, biti majka i nije tako loše, moja mama je rodila Alekseja sa osamnaest godina. Kada zamislim sebe kako na svojim grudima držim jednu bebu koja će mi promeniti ceo život, raznežim se...

Doktor mi je prepisao vitamine i zakazao sledeću kontrolu... U ruci držim sličice moje bebe i ne mogu skinuti osmeh sa lica. Alexandar ne priča. Sav je zbunjen. Verovarno je u šoku zato i dalje sedimo u ordinaciji.

- Alexandre. Ne odgovara - Alexandre? Zašto ne odgovara?
- Ljbavi. Prodrmam ga i tada me pogleda.

- Ponovi.

- Šta da ponovim?

- Znaš ti šta. Misli na ljubavi. Ja ga tako nisam nikada zvala. Znači u tome je caka. Jao Aleksandre šta mi radiš...

- Ljubavi, ajde idemo kući... Automatski se nasmejao i prišao mi

- Naravno princezo idemo. Doviđenja doktore. Mahnuo je doktoru i krenuli smo kući