"Kiss you" By: LoRa Styles* (Fanfiction Zayn Malik) [Završena/Completed] ✔

36. DIO

Krenule smo polako niz ulicu. Nije se mnogo toga promijenilo...Izgrađene su neke nove kuće ili su stare malo izmijenjene, ali je to i dalje ono naselje u kome sam živjela. Helena mi je pričala o nekim našim starim prijateljima i govorila mi šta je sada sa njima. Pričala mi je i o svojim novim drugaricama kao i dečku. Sve to mi je bilo zanimljivo i na neki način me je opuštalo. Ipak, stalno sam mislila na Zayna...Nedostajao mi je onaj njegov miris i pogled...Njegov zagrljaj i poljupci...Ali šta je tu je. Brzo će sve to proći. Par puta su mi kroz misli proletjeli Chris i Emily...Nadam se da nijedno od njih neće učiniti nešto nepromišljeno...Postala sam nekako zamišljena. Odjednom me je trgnuo Helenin glas.
Helena: Slušaš li ti mene?
Amy: Naravno, naravno.
Helena: Ah. Paaa, onda šta sam zadnje rekla?
Amy: Umm...
Zaista nisam znala. Nasmiješila sam joj se onako nevino. Pogledala me je ljutito, ali se onda počela smijati.
Helena. Ok. Onda mi barem reci šta te muči.
Amy: Ma ne muči me ništa...Samo malo razmišljam...Ma bezveze.
Helena: Pa nije valjda da ne vjeruješ više u mene?
Amy: Hel! Daj ne budali. Naravno da vjerujem.
Helena: Pa onda mi ispričaj. Možda se nismo dugo vidjele, ali i dalje mogu da primijetim kada te nešto brine.
Amy: Ah...A ti si i dalje ona stara tvrdoglava Helena.
Helena: Hah, pa naravno.
Hodala je onako kao ponosno. Uspjela je da me nasmije kao i uvijek.
Helena: Hahah, 'ajde ozbiljno reci.
Amy: A duga je to priča.
Helena: A mi imamo cijeli dan..
Amy: Joj. Ok, ok. Pa ovako...
Tada me je prekinuo zvuk telefona. Stigla mi je poruka. Helena je zakolutala očima, a ja sam polako izvadila telefon iz džepa. Na trenutak sam se obradovala i pomislila da je možda od Zayna ili nekoga od njih ali nažalost nije bila...Bio je to Chris. Otvorila sam poruku.
Pisalo je: "To me nešto ignorišeš? Još uvijek mi nisi odgovorila na onu poruku od sinoć...Hm...Pa lijepa ti je ta igrica, ali ne bi se trebala samnom baš tako igrati...Uskoro ćemo se vidjeti, obećavam ti. Onda ćeš biti samo moja. Love ya ;) xxx'"
Pa dobro u šta se to on pretvorio? Uopšte ga više ne prepoznajem. To više nije onaj moj Chris. Više se ponaša kao neki manijak. Pokušala sam da prikrijem zabrinutost od Helene, ali mi je ona istrgnula telefon iz ruke. Imala je onaj svoj đavolski osmijeh.
Amy: Hej!
Helena: Hhaahha, da vidim ja. Sigurno je onaj tvoj.
Pokušala sam da joj uzmem telefon ali nisam uspjela. Okrenula mi se leđima i otvorila poruku, ali se onaj njen osmijeh odmah zaledio i pretvorio u veoma ozbiljan izraz lica. Zabrinuto je pogledala prema meni.
Helena: Ček, ček. Koliko ja znam tvoj dečko se zove Zayn.
Samo sam uzdahnula i to joj je bilo dovoljno.
Helena: Ok. Tek sad vidim da je situacija ozbiljnija nego što sam mislila....
Pogledala me je ravno u oči.
Helena: Amy varaš li Zayna?
Nešto me je jako presijeklo u grudima. Srce mi je počelo ubrzano kucati.
Amy: Helena! Naravno da ne! Ja Zayna volim više od svoga života! Nikada ne bih učinila takvo nešto.
Oči su mi se napunile suzama. To me je jako uznemirilo.
Helena: U redu je Amy. Izvini molim te, nisam željela da te povrijedim.
Čvrsto me je zagrlila.
Helena: Nemoj plakati molim te. Hajde, sjednimo tu.
Sjele smo na ugrijanu ivicu trotoara. Polako sam obrisala suze.
Helena: Ne moraš mi ništa govoriti ako ne želiš. Razumjet ću te.
Amy: Ne. U redu je...Ispričat ću ti. Želim to podijeliti s tobom.
Čvrsto me je uhvatila za ruku. Duboko sam uzdahnula i počela da joj pričam sve od početka. Ispričala sam joj i za Emily i Chrisa...I sve naše probleme kao i trenutnu situaciju. Cijelo vrijeme me je pažljivo slušala i ni u jednom trenutku me nije prekinula. Možda ona jeste inače onako brzopleta i šaljiva, ali kada je potrebno, ona isto tako zna biti i najrazumnija osoba na svijetu.
Amy: I to je to...
Helena: Moram ti priznati da je situacija zaista zeznuta....
Amy: Rekla sam ti...
Helena: Ne znam...Ne znam šta da ti kažem...Mislim da za tu Emily i ne moraš toliko da brineš...Ona nema šanse kod Zayna ako te on toliko voli...A ako u krajnjem slučaju...
Poogledala je prema meni.
Helena: Ako bude nešto između njih dvoje, onda te Zayn nije ni zaslužio.
Odmahnula sam glavom.
Amy: Zayn me nikada ne bi prevario.
Helena: Pa eto...Ja ga ne poznajem i onda ne znam ni kakav je ali ako ti tako kažeš, a ti ga najbolje poznaješ, onda je tako. Zašto onda brineš?
Amy: Pa ne znam ni ja...Jednostavno nešto u meni mi ne da mira...Bojim se da će ga ponovo pozvati sebi...On je jako osjetljiv i brižan i dovoljno je da mu slaže da joj se nešto dogodilo i on će otići da je vidi i...Ne znam...Sama pomisao na to da bi se mogli vidjeti me ubija.
Helena: Ma može ona da laže šta god hoće ali neće joj on zauvijek vjerovati. A i osim toga, on tebe voli i ona jednostavno nema šanse.
Te riječi su me malo utješile. Bio mi je potreban razgovor sa nekim. Blago sam se nasmiješila.
Helena: Meni Chris u ovoj situaciji izgleda kao veći problem...
Amy: Hm....
Helena: On je jednostavno...Opsjednut je tobom...Mislim da takvo ponašanje nije normalno.
Amy: Ali prije nije bio takav...Ne znam nikako šta mu je...Bili smo zajedno na maturi i bio je normalan...Mislim jeste pokušao da me poljubi ali nije bio bezobrazan toliko...Ali otkad sam mu javila da idem...Postao je nekako hrabriji i drskiji...
Helena: Možda zato što je u tome ugledao savršenu priliku da te osvoji...Ili barem razdvoji tebe i Zayna.
Pogledala sam je zabrinuto.
Helena: Ali ne trebaš se plašiti...Ti najbolje znaš šta osjećaš i šta želiš. On tu ne može ništa.
Amy: Ali šta ako dođe? Zayn će za to saznati...I šta će onda pomisliti?
Helena: Ma nema šta misliti...
Amy: Ali nije to baš tako...Onda će...Ma ne smijem ni pomisliti na to...Šta će biti sa njim i Chrisom? Pobit će se...U to sam sigurna...Doći će do obračuna, a to je ono što najmanje želim.
Helena: E pa zato nemoj ignorisati Chrisa.
Zbunjeno sam je pogledala.
Helena: Pa da. Vidi, on želi tvoju pozornost. I ako ti njega budeš ignorisala i ne budeš mu odgovarala na poruke on će poduzeti drugačije mjere. To jest, doći će ovdje jer zna da ga na taj način ne mžeš ignorisati.
Amy: Da...Upravu si.
Helena: Pa uvijek, hahaha. Hajde odgovori mu.
Amy: A šta da mu napišem?
Helena: Daj to ovamo.
Uzela mi je telefon iz ruke.
Amy: Helena! Mogu sama napisati poruku.
Helena: Dobro, dobro. 'Ajde kucaj.
Amy: Šta?
Helena: Pa ovako: Eeej, izvini što ti nisam odgovorila. Bila sam zauzeta oko spremanja i toga. Tvoj dolazak nije jedini način da se vidimo. Znaš, postoji i skype.
Amy: Hoćeš da mu napišem da se vidimo preko skypea!? Pa jesi li ti normalna?!
Helena: Aha, znači radije ćeš da dođe ovdje nego da razgovaraš sa njim preko skypea? Pa ok onda.
Amy: A dobro upravu si.
Duboko sam uzdahnula i počela kucati poruku. Ne mogu vjerovati šta sve radim samo da ne dođe...Kako ću ja razgovarati sa njim preko skypea? O moj Bože!
Poslala sam poruku. Odjednom sam se sva naježila...Zar je moguće da se naše prijateljstvo u ovo pretvorilo? Užas.
Amy: Misliš da neće doći?
Helena: Ma ne. Samo ti mene slušaj, hahaha.
Pokušala je da kroz šalu prikrije njena stvarna razmišljanja. Nije ni sama u potpunosti vjerovala u svoje riječi... Obe znamo da je Chris ovo vidio kao neponovljivu priliku da mi se približi ili posvađa Zayna i mene i mislim da je neće propustiti.
Helena: Hajde idemo da još malo prošetamo. Nećemo sada razmišljati o tome.
Amy: Upravu si.
Ustale smo polako i krenule dalje. Tada mi se ponovo začuo zvuk mobilnog. Bila je to poruka od Chrisa.
Amy: On je.
Helena: Šta kaže?
Otvorila sam poruku.
Pisalo je: "Onda je u redu. Nazovi me čim dođeš kući xxx"
Amy: Ma da nemam drugog posla.
Helena: Nećeš ga nazvati?
Amy: Pa naravno da ne.
Helena: Ali Amy. Pa šta smo se dogovorile? To je jedini način da ne dođe ovamo.
Amy: Pa znam, ali opet...
Helena: Pa zar to nije mala stvar razgovarati sa njim na pet minuta naspram njegovog dolaska.
Amy: Pa jeste...
Helena: Onda?
Amy: A ne znam...Vidjet ću...
......................................................................
Imam osjećaj da smo obišle cijeli grad. Srele smo mnoge stare prijatelje. Neki su nam se pridružili na kratko vrijeme, neki su žurili, u svakom slučaju sam sa svima barem malo popričala. Par puta smo otišle na sok, jele smo samo gluposti cijeli dan, hahaha ma kaos. Nazvala sam i mamu da joj kažem da se ne brine. El me je jednom zvala i rekla mi da su dečki na nekom snimanju i da će se vratiti večeras pa će me onda nazvati na skype. Uglavnom mi je bilo predivno. Potpuno sam zaboravila na Chrisa. Tačnije nisam željela razmišljati o njemu. Kada smo krenule kući, sunce je već počelo da zalazi. Sve je dobilo onu zlatnu boju i to je nešto što najviše volim. Nismo puno razgovarale. Imam osjećaj da smo se danas ispričale za cijelo ovo vrijeme za koje se nismo vidjele, hahaha. Čulo se samo lagano šuštanje lišća na drveću, glasovi prolaznika i djece koja su se igrala žmurke oko kuće kao i žubor vode u fontani obližnjeg parka. Sve je bilo tako umirujuće.
Helena: Lijepo je zar ne?
Amy: Mhm...Nekako sam se odvikla od ovakve tišine...Mislim u Londonu je stalno neka zbrka, trka. Svi nekuda jure, auta sa svake strane...Ovako je nekada i ljepše.
Helena: Da li ti se sviđa London?
Amy: Haha, još pitaš. Znaš da je to oduvijek bio grad mojih snova.
Helena: Hahah pa ja bih radije rekla otkako si postala Directioner, a ne oduvijek.
Amy: Hahah pa dobro.
Stigle smo do njene kuće.
Amy: Hoćemo li sutra ponovo vani?
Helena: Naravno samo što ja moram ići kod nekakve tetke sa svojima pa neću moći koliko danas.
Amy: Aha, na u redu je. Vidimo se Hel.
Zagrlile smo se.
Helena: Vidimo se. I držim ti fige što se tiče Chrisa. Nazvat ću te večeras da mi ispričaš šta je bilo.
Amy: Važi.
Nasmiješila sam joj se i nastavila dalje. Moja kuća je bila odmah pored. Polako sam ušla pošto nisam bila sigurna da li baka spava. Krenula sam prema dnevnom.
Mama: Eeej. Pa gdje si ti do sada?
Amy: A evo me. Malo sam željela da se prisjetim nekih stvari i toga....
Mama: Lijepo, lijepo. 'Ajde sada sjedaj da jedeš.
Amy: Jooj, jela sam već sa Helenom. Ne mogu stvarno.
Mama: Da pretpostavim sladoled? Kolač? Čips?
Prekinula sam je.
Amy: Dobro, dobro. Jest ću. Nego, gdje je tata?
Mama: Otišao je da vidi kako je baka,
Amy: Aha, idem onda i ja.
Mama: Važi. Ja ću ti do tada podgrijati jelo.
Ušla sam u bakinu sobu. Tata je upravo bio na izlasku
Tata: Eee Amy. Tu si.
Tiho je pričao.
Amy: Eee...Baka spava?
Tata: Da, maloprije je zaspala.
Pogledala sam iza tate da vidim baku. Izgledala je nekako još iscrpljenije nego danas.
Amy: Neću je onda buditi.
Tata mi je stavio ruku na rame i izašli smo iz sobe.
Amy: Reci mami da sam otišla da se presvučem.
Tata: Važi.
Nabrzinu sam otišla u sobu, presvukla se, otišla oprati ruke i vratila se nazad u dvenvni. Na stolu me je čekala nekakva čorba. Pogledala sam tužno prema mami.
Mam: Jedi, jedi.
Zakolutala sam očima i sjela da jedem.
Mama: A da napokon malo popričaš sa nama?
Amy: Kako to misliš?
Mama: Pa lijepo. Malo o svom životu...O Zaynu...
Tata: Pusti dijete da jede.
Mama: Pa može ona i jesti i pričati.
Probala sam čorbu. Da priznam i nije bila toliko loša.
Amy: Pa dobro, šta te zanima mama? Nemam ti ništa posebno ispričati...Sve i sama znaš.
Mama: Pa sve što znam je to da živiš u Londonu i da ti se dečko zove Zayn. Ti zaista misliš da je to dovoljno?
Amy: Pa ne ali...Mislim da je to ono najvažnije...
Mama: Razgovarat ćemo nas dvije večeras malo detaljnije.
Amy: Mama!
Mama: Ništa mama. 'Ajde sad jedi.
Uzdahnula sam i nastavila jesti. Tata je otišao da gleda TV, a mama je prala suđe. Tada sam čula zvuk iz svoje sobe. To je bio zvuk skypea.
Amy: Neko me zove.
Brzo sam ustala i potrčala prema sobi.
Mama: Šta? Ček. Pa Amy! Nisi sve pojela!
Amy: Ne mogu više.
Ušla sam u sobu i potrčala prema lap-top. To su sigurno oni. Dečki su se vjerovatno vratili sa tog snimanja. Odjednom se na mom licu pojavio razočarani izraz. To je bio Chris...
Nisam znala šta da radim. Da li da mu se javim? Sjetila sam se Heleninih riječi. Ako ga ignorišem, on će sigurno doći. A ako ga ne ignorišem, postoji mogućnost da se to ne desi. Ok, uvijek mogu da se nekako izvučem i završim poziv. Odlučila sam da ću se javiti. . Brzo sam otrčala do vrata.
Amy: Mama.
Dotrčala je.
Mama: Šta je bilo?
Amy: Možeš li doći za jedno 10-ak minuta i reći da me nešto trebaš?
Zbunjeno me je pogledala.
Amy: Samo to učini, molim te.
Mama: Važi...Je li sve u redu Amy?
Amy: Jeste mama. Ne brini. Samo trebam da se izvučem od jednog poziva.
Vratila sam se nazad u sobu. Duboko sam udahnula i javila se. Na ekranu se pojavio on...Chris...Da, osoba i moj bivši najbolji prijatelj koji u mene sada na neki način ulijeva strah. Nije imao na sebi majicu. Bio je samo u farmerkama. Ok...I šta bi to sada trebalo značiti? Ako misli da će me na taj način zavesti, gadno se vara. Moj Zayn ima sto puta ljepše tijelo. OMG ne mogu vjerovati o čemu sam u tome trenutku razmišljala. Nasmijala sam se samoj sebi. Ubrzo sam se uozbiljila da ne bi pomislio da mi je drago što ga vidim. Smješkao mi se.
Chris: Mislio sam da mi se nećeš javiti.
Odlučila sam ostati hladna i rezervisana prema njemu.
Amy: Ali kao što vidiš jesam.
Chris: Bio je dogovor da ti mene nazoveš, ali sam ja ipak odlučio učiniti to umjesto tebe.
Nisam ništa rekla na to. Samo sam se udonbnije smjestila na krevetu. Razmišljala sam o Zaynu...Šta bi pomisli kada bi sada mogao vidjeti da razgovaram sa Chrisom...Već mu lažem za Chrisov mogući dolazak...Sada razgovaram sa njim i preko skypea...Sve to radim za dobrobit naše veze ali opet ako bi Zayn saznao za sve to...Ne može saznati...Nema šanse.
Chris: Amy?
Amy: Hm?
Chris: Nećeš me pitati kako sam, šta radim?
Amy: Pa eto kako si? Šta radiš?
Chris: Hah, pa super...Hvala na pitanju.
Amy: Ništa...
Počeo je da se nešto namješta...Valjda da bih mu vidjela mišiće...Ja sam počela da se igram sa kosom dajući mu znak da sam nezainteresovana.
Chris: Je li se meni čini ili me ti ignorišeš?
Amy: Ne...Otkud ti to?
Chris: Pa šta ja znam...
Amy: Čini ti se...
Chris: Pa onda barem pogledaj prema meni.
Podigla sam glavu.
Amy: Zadovoljan?
Tada sam se ponovo usredotočila na kosu.
Chris: Pa dobro zašto si takva?
Amy: A kakva to?
I u mom i u njegovom glasu se mogla osjetiti ljutnja.
Chris: Pa nisam lud. Ignorišeš me.
Amy: A šta bi to ti želio?
Chris: Da me pogledaš.
Pogledala sam prema ekranu. E tek sada sam bila spremna za svađu.
Amy: A dobro šta da pogledam? U dečka koga uopšte više ne poznajem? U dečka koji je počeo da me plaši i koji se ponaša nenormalno?! Je li u to da gledam?!
Tada se na vratima pojavila mama.
Mama: Amy dušo! Možeš li mi pomoći!
Potpuno sam bila zaboravila da sam rekla mami da me zovne. Ali nisam željela da pobjegnem. Odlučila sam riješiti ovo.
Amy: Nema veze sada mama.
Čudno me je pogledala.
Mama: Jesi li sigurna?
Amy: 1oo%
Polako je napustila sobu. Čim je zatvorila vrata, nastavila sam.
Amy: Ili da možda gledam u tvoje mišiće? Zato si skinuo majicu? E pa ako nisi znao ja ne padam na to.
Chris: Pa očito je. Da se vidjeti po onome Maliku.
Amy: E pa za tvoju informaciju, Zayn ima sto puta bolje mišiće od tebe.
Chris: A je li?
Amy. Upravo tako.
Chris: Pa eto onda, dat ću mu priliku da se dokaže kakve mišiće ima.
Odjednom me je nešto presjeklo u grudima. Odjednom se sav onaj moj bijes pretvorio u uplašenost. To je moglo značiti samo jedno.
Amy: K-Kako to misliš?
Chris: Lijepo Amy. Dat ću mu priliku da pokaže svoje mišiće u borbi samnom.
Amy: Samo probaj.
Chris: Ooo šta je? To si se uplašila? Pa ček zar nisi maloprije rekla da ima bolje mišiće od mene? Onda ne bi trebao imati problema samnom.
Amy: To nema veze sa mišićima. Zayn nije takav i on nije nasilnik za razliku od tebe.
Chris: Pa ko ga pita je li nasilnik ili ne? Ja ga nisam ni planirao pozivati niti pitati za tu borbu...Jednostavno napadnem....
Amy: Učiniš li to Chris...Ugh!!! Zauvijek ću te zamrziti samo da znaš!
Glas mi je počeo drhtati i suze su mi se počele skupljati u očima. Ne želim da se njih dovjica potuku...Ne želim da napadne Zayna...Ne želim da mu naudi...Zayn je pažljivi dečko, a ne nasilnik...Ne plašim se toga da bi Chris mogao savladati Zayna...Zayn je dovoljno jak da ga pobijedi, ali se opet plašim....
Chris: Ooo pa ti to meni prijetiš? On je curica pa bi mogao nastradati.
Amy: Zayn nije curica!
Chris: Pa doobro, dobro. Dokazat će se on. Ne brini.
Došlo mi je da bacim lap-top kroz prozor, ali bi se na taj način razbio samo on, a ne Chris. Tada sam odlučila da neću paničariti. Zayn je dovoljno snažan i Chris mu ne može ništa.
Amy: Ma znaš šta! Ne bojim te se! Ni ja ni Zayn! Uostalom on te može smrviti kao mrava!
Chris: Jesi li sigurna?
Amy: 1oo%
Chris: Pa dobro onda...A šta ako mi se pridruži i još par moji prijatelja? Hm...Baš me zanima kako će na njegovom lijepom licu stajati tolike modrice...
Tek tada me je obuzeo strah. Par njegovih prijatelja? Mislim da bi tada Zayn bio bespomoćan...
Amy: Ti si psihopat! Sam si sada dokazao da ne možeš ništa sam nego ti trebaju prijatelji! I još želiš da ga napadneš iznenada! Tako si jadan!
Krenula sam da prekinem poziv.
Chris: Na tvom mjestu ne bih to učinio.
Zaustavila sam se...Kroz glavu mi je stalno prolazio Zayn...Počeo je da se smije. Njemu je sve ovo očito jako smiješno.
Amy: U šta si se to pretvorio Chris? Ti uopšte nisi onaj isti dečko...Postao si jedan obični monstrum!
Chris: Ti si kriva za to. Da nisi našla tog' Malika, sve bi bilo puno ljepše.
Amy: E pa možda za tebe, ali je meni sa njim savršeno.
Chris: Možda sada, ali ne još zadugo...Uostalom otkud znaš da on sada nije sa nekom drugom...Na primjer sa Emily...
Željela sam da vrisnem toliko, da me čuje i tamo u Londonu ali sam stisnula zube i suzdržala se.
Amy: On mene voli i ne bi nikada učinio takvo nešto.
Chris: Drago mi je što tako misliš...Tada je na ekranu počeo da se prikazuje drugi poziv...Bio je od njih...Zayna i ostalih....
Chris: Neko te zove?
Tek tada nisam znala šta da radim...
Chris: Malik zar ne?
Samo sam ćutala. Tada se zaderao toliko da sam na trenutak poskočila.
Chris: Odgovori mi!!!
Amy: On je pa šta?
Chris: Prekini mu!
Amy: Molim?
Chtis: To što si čula! Ili možda hoćeš da odmah riješim sve probleme sa njim! Vjeruj mi to ti se ne bi nimalo svidjelo!