Cora POV:
Mama
Od svih sranja koja su mogla da se danas dese jesta da me je moja mama zvala i da pored toga imam jos 17 propustenih poziva. Colin i Leo su mi prisli i preko mog ramena posmatrali telefon.
"Imas dva izbora, prvi je da se javis ,a drugi da bacis telefon u zid i kazes da ti je upao u kanalizaciju". Leo me je gledao kao da to sto je rekao sasvim normalna stvar u zivotu.
"Da li si lud?" Nasmjeao mi se.
"Iskreno mene keva nije zvala od 7-mog posto sam nonstop pravi sranja i posto je odustala od svega rekla mi je samo da se vratim ziv kuci". Colin je rekao i seo na sofu.
"Moram da joj se javim i da idem kuci". Tuzno sam gledala Lea.
"Vazi ja cu te odvesti samo da se presvucem". Potapsao mi je rame i otisao se obuce.
Udahnula sam i javila sam se.
"Halo mama".
"Cora dete da li si dobro, gde si zasto se ne javljas !"
"Dobro sam mama, nisam se javila zato sto mi je ton iskljucen i nisam ga upalila".
"Da li si svesna koliko sam se brinula? Proslo je 2 a ti nisi bila kuci Ari i Stella su dosle i rekle mi da si otisla negde sa Leom smesta da si dosla kuci!"
"Zasto su one dosle!" Nervozno sam rekla.
"To nije bitno da si smesta dosla!"
"Odgovor-"
"Cora!"
Spustila sam slusalicu i suzdrzala sam se da ne pocnem da placem ili da lomim nesto. Zasto njih dve zasto mi se ovo desava. Mislia sam da sam presla preko njih da mi se nikada nece pojaviti ispred ociju ali evo ih, opet u mojoj kuci, pod mojim krovom sa poverenjem mojih roditelja. Stegla sam telefon i spustila ruku pored sebe. Colin me je zabrinuto gledao dok je Leo oblacio jaknu. Kada je video tisinu medju nama i celu atmosveru polako mi je prisao.
"Mozes li?"
Klimnula sam glavom. Nije bilo tu pitanja da li mogu, morala sam. Nisam mogla da se fokusiram ninasta samo sam isla pravo sa Leovom rukom koja me je drzala za rame. Izgledala sam kao cmizdravica, place zato sto se mama ljutila, ali ko god zna ceo moj zivot razumeo bi me. Koliko lazi sam slusala i za njih mislila da su istina. Koliko sam ljudi shvatila ozbiljno i na kraju dana ostanem sama i povredjena kao najveci kreten. Places u sobi zato sto se plasis svega, plasis da ce nei monstrum izaci iz ispod kreveta i pojuriti na tebe, ali onda shvatis. Ti monstrumi su senke koje te gone vec protehlik 3 godine. Ne cekaju te ispd kreveta oni su vec izasli i stoje iznad tebe. Nisam toliko verovala u Boga i nisam se toliko molila za srecu ali sada sam se molila i pitala gde sam pogresila.
Nisam ni primetila da se auto zaustavio ispred moje kuce. Leo je stao ali mi nista nije rekao kao da je video kako mi je i kao da je zeleo da sad u ovom momentu da gas i odveze me na sigurnom.
"Ne moras da ides samo reci gde da te odvedem i odvescu te". Imao je tu nadu u njegovim ocima.
"Moram otici Leo koliko god bih volela da odemo moram obaviti ovo".
"Znam da moras to obaviti ali...."
"Hej nisi ti griv za ovo ako to mislis. Zamolila sam te da me povedes jer nisam mogla da vidim one dve likuse, koje su sada u mojoj kuci". Pogledala sam kroz prozor i kada sam se okrenula videla sam Lea sa zabrinutim izrazom.
"Ko su njih dve?"
"One...one su drugarice iz moje osnovne. Kada smo bili u osnovnoj napravile su mi sranje toliko da su roditelji samo njima verovali kao da im nisam cerka,kao da ne postojim. Kada se osnovna zavrsila to je bila donekle neka moja karta za novi pocetak i veruj mi pila sam presrecna da odem jer sam uzasno propatila u osnovnoj. Medjutim ne, ne mogu da se sklone od mene.. ne zelim da razmisljam o tome u koja sranja mogu ponovo da upadne i ne zelim da ponovo tudujem zbog gubitka prijatelja. Ne mogu.. ne mogu vise Leo sta sam ucinila da mi se sve vraca, tako...tako...tako sam jadna i pat-". Pre nego sto sam mogla ista da kazem Leo me je povukao u najcvrsci i najtopliji zagrljaj koji sam ikada osetila. Drzala sam oci zatvorene da suze nebi krenule. Potapsao mi je kosu i sapnuo mi u uvo.
"Nikada i verujmi nikada te necu smatrati jadnom. Znam kako je imati lazne prijatelje i kako je to kada nemas kome da dodjes u zagrljaj, kada nemas kome da ispricas kakav ti je dan bi, bolno je to znam. Kada sam te prvi put video imala si neku iskro u ocima kao da svaki kontakt sa novim pocetkom te izaziva srecnom. Mozes da kazes koliko god oces "sta ti znas, poznajes e citavih nedelju dana i pricas mi da nisam jadna. Svi to kazu i onda odu". Ja nisam takav niti cu biti ikada. Ako se prikacim za nekoga ostajem ko pijavica uz njega haha, ali ne moja pojenta jeste da sam tu i da cu ti uvek biti rame za plakanje, smejanje i sva ostala osecanja samo me zovi i doci cu, ako treba vodicu te na kraj sveta samo da ne budes tuzna jer ne mogu da te gledam takvu".
Sve sto mi je rekao sve ovo, ama ni jedan decko ne bi mogao to da mi kaze uzivo. Jos cvrsce me je stegao i polako uspravi tako da sam ga gledala. Kada sam se uspravila primetila sam da sam bila i suves blizu tako da su nam se nosevi dodirivali. Oboje smo se gledali par minuta,a onda je on krenuo, nagnuo se malo na levu stranu i krenuo ka meni. Zatvorila sam oci, Lea sam uvek gledala kao najboljeg druga, osobu kojem sam mogla odmah da uskocim u narucije i tu zaspim. Znate ono kazu kao on mi je najbolji drug odnosno kao brat ja Lea nikada nisam mogla da zamislim kao brata. Zato sto je u meni postojala ta starana,ova starana, koja bi mu se prepustila.
Skoro sam mogla da osetim njegove usne na sebi kada sa cula jako dozivanje moje mama. Oboje smo se odvojili. Otvorila sam vrata i nisam ni primetila da je i Leo izasao. Kakon par koraka moja mama je dotrcala do mene i po sred face mi udarila samar. Leo se samo ukopao 3 koraka iza mene. Videla sam da je hteo nesto da kaze ali sam ga prekinula tako sto sam se okrenula nasmejala i ispustila jednu suzu. Videla sam i bes i tugu u njegovim ocima.
"Leo hvala sto si dovezao moju cerku". Majka se nasmejala i klimnula glavom.
"NEma na cemu gospodjo". Leo je klimnuo i krenuo u auto.
Kada smo usli u kucu videla sam Silasa koji je na stepenicama sedeo i sa besom posmatrao Stelu i Ari. Pogledao me je i video crveni obraz. Pogledao je mamu.
"Si stvarno to uradila?"
"Tisina Silase ti si dete nista ne razumes".
"Ali barem umem da saslusam ljude i da verujem rodjenoj sestri!"
"Silase!" Majka se izdrala na sta se on samo uspravio i otisao u sobu. Kada mo usli u dnevnu sobu videla sam kako Ari i Stella sede na mom kaucu. Kao da se nista nije promenilo, kao da smo dosle sa casova i resile da se zajebevamo na mom laptopu ili gledamo neke serije i onda shvatim da nista nije isto. Ati je usala da me zagrli ali ja sam samo rekla.
"Skloni se od mene". BEzosecajan glas je izlazio iz mojih usta.
"Cora, sve sto smo ikada uradile bilo je za tvoje dobro".
"Skloni se od mene".
"Od osnovne pa do sad samo smo zelela da te zastitimo i da te uvamo od losih stvari, zar za to treba da nas okrivljujes?"
"Smesta da ste izasle iz ove kuce da vam neki razlupala po koju kost i ne bih drknula samar svakoj po jedna!"
"Cora.."
"Napole!!"
Kada su izasle ostale smo moja mama i ja u dnevnoj sobi. Gledala me je sa nekim tuznim izrazom.
"Zasto si bila onak gruba?"
"Zato sto to zasluzuju,a zasluzuju i jos vise".
"Boze stvrano ces ih okrivljivati zbog onoga u osnovnoj i sada. Pa one su ti pomagale".
