Proračunato zaveden 🔚

Epilog

Krijem se kao lopov dok posmatram tri devojke dok razgovaraju o nečemu. Milica veselo nešto objašnjava, plavuša se smeje kao luda a Eva se tek ponekad osmehne kada je neka od njih dve pogleda. Tužna je, na njoj se vidi da ne spava dobro, pitam se da li ima košmare? Ova žena je nevolja za mene ali dok je gledam ovako nevinu, prelepu i opuštenu boli me uvo za nevolje. Bila je verena za mog brata, još jedan razlog da je se klonim, ali ne mogu. Mozak mi radi ubrzano dok smišljam kako da joj se pibližim ali isto tako znam i da je to loša ideja.

Povređena žena ne želi ništa novo dok ne izleči stare rane, to moja majka stalno govori. Iskreno do skoro sam mislio da su to sranja, meni su sve žene jedan te isti kalibar, proračunate, manipulatorke i dobre za pražnjenje. Ali kad pogledam u nju sve što želim jeste da je zagrlim.

Jebote Luka koji si ti kreten. Sad si našao da ostaviš cigarete.

Ustaje, pozdravlja se sa prijateljicama i kreća ka izlazu. Ulazi u auto i pratim je.

Zaustavila se ispred bolnice, zatim je jedna žena ušla u njen auto, poznata mi je, video sam je na sahrani, mislim da je to njena majka.

Nakon što je dovezla kući zaputila se nekud, i dalje je pratim.

Zaustavili smo se ispred ulaza u park. Izašao sam iz auta i rešio da je pratim. Znam da nisam normalan ali ima nešto u toj devojci što me vuče ka njoj, jebeš mi sve ako znam šta je to. Sela je na jednoj klupi i otvorila čokoladu. Nakon što je pojela pola čokolade ustala je, ali u tom trenutku neka devojčica se saplela i pala ispred nje. Požurila je da je podigne sa zemlje, zatim joj je dala ostatak čokolade i devojčica se nasmešila i poljubila je. Eva je potom pomazila po kosi o nasmešila joj se. Jebote, stomak mi se vezao u čvor samo od njenog osmeha.

Posmatrala je devojčicu dok odlazi ne skidajući osmeh sa lica. Zatim se okrenula i ugledala mladu devojku koja sedi na zemlji sa detetom u naručju i prosi. Pogledala je u svoju ruku. Radi nešto, vadi prsten. Gledala je u prsten neko vreme, zatim je kleknula ispred sirotice i pružila joj prsten. Nagađam da je verenički.

Sirotici se razvukao osmeh na licu dok je uzimala prsten, nešto govori, sigurno se zahvaljuje. Potom je Eva ustala, obrisala je jednu suzu rukom a drugom je spustila naočare koje su joj bile na glavi i krenula u pravcu svog auta.

Stajao sam u mestu dok je prolazila pored mene mirno i sigurno. Gledao sam kako ulazi u auto da bi potom nestala iz mog vidnog polja.

- Ne zvao se ja Luka Filipov ako ova žena ne bude moja.