-Ajde diži se.-* Taehyung
-Sati?-
-Šta sati?-* Taehyung
-Koliko je sati?-
-Osam.-* Taehyung
-Aha.-
-Jel ti bolje?-* Taehyung
-Mhmm-
-Vraćaš se kući?-* Taehyung
-Ne znam.. jel mogu ostati kod tebe?-
-Naravno.-* Taehyung
-Imam još uvijek ključeve od stana. Odvest ćeš me da pokupim stvari.-
-Kako ti kažeš.-* Taehyung
Uzela sam torbu i izašla van.
Uvijek sam mislila da je Taehyung umišljen ili tako nešto, ali sam se baš iznenadila. Isti je Karlo. Osim što se ne ljuti vječito na mene.
-Spremna?-* Taehyung
-Da..-
-Poslije toga te moram odvesti nekuda.-* Taehyung
-Kuda?-
-Vidjet ćeš. Iznenađenje.-* Taehyung
Pošto su cure na poslu i nisam ih htjela susrest na brzinu sam uzela sve svoje stvari i stavila ih u auto. Ključeve sam ostavila na pragu.
-A ključevi?-* Taehyung
-Ne trebaju mi više.-
-Uzmi ih. Trebate će ti sigurno.-*Taehyung
-Nevjerujem. Mislim da ne tu gotova priča. -
-Požalit ćeš..-*Taehyung
-Nemojmo o tome više. Opet će me bit muka.-
-Dobro.. da te onda vodim na to iznenađenje?-* Taehyung
-Da!!! Pa šta čekaš! Nagazi!-
-E al prvo ovo.-* Taehyung, pruži mi maramu.
-Šta će mi to?-
-Preko očiju stavi.-* Taehyung
-Dobro..-
Imala sam osjećaj kao da se vozimo 3 sata, ali u krug... bez prestanka.
-Jel moš barem pustit neku pjesmu?-
-Tu smo. Šta ću sad puštat pjesmu?-* Taehyung
-A Isuse...-
// // // // //
-Jesmo stigli?-
-Jesmo.-* Taehyung
-Jej!! Mogu skinuti ovo?-
-Ne. Čekaj ja ću izaći pa ćeš i ti.-* Taehyung
-Dobro.-
-Ajdee polako izađi.-* Taehyung
-Čekaj.. daj mi ruku.-
-Dobro. Sad kad stojiš ispruži ruke.-* Taehyung
-I šta? To je to? Držimo se za ruke?-
-Moram ti skinuti povez.-* Taehyung
Prvo što mi je upalo u oči je bila svjetlost. A dok mi se vid popravljao skužila sam da ispred mene nije Taehyung nego Karlo. Istog sam ga trena zagrlila. Nisam ga htjela pustit. Barem nešto lijepo.
-Di si mala?!-*Karlo
-A tu sam. Kako si mi nedostajao.-
-Ma znam. Aj me pusti sad malo. Korina.-*Karlo
-Ali ne želim. -
-Pusti čovjeka da diše.-* Taehyung
-Može i ovako disat.-
-De stvarno me pusti. Polomit ćeš mi rebra.-*Karlo
-Sad kad si ga izgrlila mogli bi mi otić nešto pojesti. Šta kažeš?-*Taehyung
-Pa mogli bi. Ja umirem od gladi.-
Otišli smo u obližnji restoran. Kao i inače ja sam najviše pričala.
Karlo je samo slušao i smijao se.
-Hoću upoznati druge cure?-*Karlo
-Ne.-
-Zašto?-*Karlo
-Posvađane smo.-
-Aha. Opet si neko sranje napravila.-*Karlo
-Ja nisam ništa napravila! Samo sam rekla istinu.-
-Ma da.. uvijek su drugi krivi. Ti nikad nisi.-*Karlo
-Ajde začepi. Ne znaš cijelu priču.-* Taehyung
-Taehyung pusti. To je između mene i njega. Ako ne vjeruje neka pobjegne ostalima meni ne smeta ionako me svi napuštaju. -
-Nisam ti ja kriv što imaš dugačku jezičinu.-*Karlo
-Otkad si ti ja njihovih strani?-
-Nisam ja na ničijoj strani samo kažem što je očito.-*Karlo
-Znači da svi imaju pravo omalovažavati me i pričat sranja o meni, ja ću bit kriva i neću se smjeti obraniti??-
-Nisam to mislio.-*Karlo
-Nego??-
-Nevjerujem da bi Miso napravila tako nešto.-*Karlo
-Jimin je svjedok. Jutros sam pričao s njim i rekao je da je sve to istina.-*Taehyung
-Dobro. Ja se evo ispričavam na svom ponašanju. -*Karlo
-Koliko dugo ostaješ?-
-Tjedan dana.-*Karlo
-Dobro. Idem samo do wca.-
-Dobro si?-* Taehyung
-Ma jesam.-
-A šta je bilo?-*Karlo
-Muka joj je jučer bila pa se brinem. Dobila je pre jake tablete za smirenje-* Taehyung
-Mislim da to nije od takvih tableta. Jesi ti vidio kako je ona blijeda? A i smršavila je.-*Karlo
-Takav sam i ja bio u prvim mjesecima karijere. Treba vremena.-* Taehyung
-Nije. Znam ja nju. Nešto drugo je u pitanju. Ja ti kažem. -*Karlo
-Ma nije! Valjda ja znam! Radimo isti posao.-* Taehyung
-Ne znam baš..-*Karlo
-Kako hoćeš.-* Taehyung
