Mezosopolis-Skola za mlade vampire

Part 16

-Da li si svesna koliko je bilo opasno to što si danas došla po mene u kolibu? - pitao me Uroš.

Zaustavim se sa udaranjem vreće,što i on radi.

-Šta sam trebala da uradim?Da čekam nekoga?Znam da je bilo neodgovorno,ali pokušaj da me razumeš - rekla sam.

-Razumem te,i ja bih isto uradio.Ali ja se brinem za tebe.Šta da te je povredila?

-Nije me mogla povrediti,Uroše.Mnogo sam jača od nje.

Prišao mi je i zagrlio me.

-Jesu li doveli Natašu? - pitala sam.Iskreno,voljela bih da je nikad više ne vidim.Ali,opet,zahvalna sam joj jer sam na njoj se istresla.Više nemam onakve misli.

-Jesu.Biće u tamnici neko vrijeme,pa će onda da vide šta će sa njom.

-Okej,hajdemo odavde.

         ***********

Gledam oko sebe da vidim gdje je Uroš.Vukodlaci su nas napadaju sa svih strana i moram da ga nadjem.Vukodlak me napada sa strane i pokušava da mi otkine glavu,ali uspjevam da ga skinem sa sebe.Tražim Uroša pogledom ali ne vidim ga.Okrenem se iza sebe i vidim kako me vukodlaci opkoljavaju.Napravili su obruč oko mene i sve više ga smanjuju.Pogledam u plamen na ruci koji gori i imam plan,ali za njega mi treba vrijemena i koncentracije.Jedan vukodlak kreće ka meni s namjerom da me napadne,ali nešto ga odguruje.Vidim Uroša kako se baca na njega i ubija ga.Pogledam ga i on mi samo klimne glavom.Skupljam šaku i zatvaram oči.Iz moje ruke kreće vatreni zmaj koji je svakog trenutka sve veći.Kada naraste dovoljno veliki,puštam ga iz šake i on krene da ubija vukodlake.Potrčim ka Urošu i zajedno krenemo ka šumi da se sakrijemo dok ih zmaj ne pobije.Kada krenemo ka šumi,osjetim da slabim i da padam na zemlju.

-Tea!

-Tea!

-TEA!!!

            **********

Osjećam neko drmanje i otvorin oči.Mrak je,i sobi sam,a kraj mene je Uroš koji sjedi kraj mene i gleda me.

-Uroše,šta se dešava? - pitala sam.

-Imala si košmar - rekao je.

-Otkud ti onda ovdje?

-Osjetio sam da nešto sa tobom nije uredu pa sam došao ovdje.Miu sam poslao kod Stefana,a ja sam ostao ovdje da te probudim.

-Ali,zar ti ne ulaziš drugima u snove?Zar nisi video šta sam sanjala? - pitala sam.

-Pokušao sam ali nisam mogao.Sve što sam video je nešto kao zmaj,od vatre.On kao da me sprečavao da vidim šta sanjaš.

Zmaj.To je onaj iz sna.

-Jel sve uredu? - pitao me nežno.

-Jeste,pričaću ti sutra.Ostani samnom da spavaš.

-Ok.Pomeri se malo.

Pomerila sam se i Uroš je legao kraj mene.Okrenula sam se ka njemu i jako ga zagrlila.

-Nemoj nikada da ideš - rekla sam.

-Neću.Hajde sad da spavaš,sutra nam je zadnji dan ove školske godine.

-Laku noć.

-Laku noć.

      ***********

Ko bi rekao da je već prošla prva godina.Završili smo je za tri ipo mjeseca,a imam osjećaj da je prošlo manje.

Ostao je još ovaj zadnji čas za danas i to je to.Posle imamo mjesec dana odmora,pa nastavljamo sa školom.Uroš i ja smo se dogovorili da ćemo biti u Terasopolisu sa Matejom i Marijom.Moramo sa njima još malo da vježbamo moći,ipak su oni malo stariji.Mia i Stefan će ostati ovdje,ali ćemo se svaki dan čuti.

Zvonilo je za kraj časa,a ja sam skočila sa stolice.Konačno.Ovaj pakao je bar nakratko gotov.Okrenula sam se oko sebe i shvatila da ceo razred gleda u menw,kao i profesor.Uroš,Mia i Stefan se smiju mojoj reakciji,dok me profesor gleda sa neodobravanjem.Hahahhaha pa nisam ja kriva što ne volim da učim.

Profesor je izašao iz učionice,a ovo troje su mi prišli.

-Kakvo je tebe ludilo uhvatilo malopre? - pitao ga je Stefan.

Uroš ga je udario po glavi.

-Pazi kako pričaš sa njom - rekao je.

Počela sam da se smijem.

-Hajdemo odavde,gledajući ovu učionicu muka mi je - rekla sam.

-Da tebi nije muka zbog nečeg drugog? - zagonetno je pitala Mia,koja se nekim čudom tek sad oglasila.

Pogledala sam u pod.Jebote,Mia,znaš li držati jezik za zubima nekad?Ovo je neprijatno.

Uroš se na ovu njenu opasku samo nasmijao i obgrlio me jednom rukom.

-Ne brini se za nas,brini se za vas.Nismo mi ti koje je pola Akademije sinoć čulo - rekao je Uroš,na šta sam ja raširila oči.

-Zezaš?Sva sreća pa sam spavala tad.Da nisam,mislim da bi ih zezala do kraja života.

Mia i Stefan su se samo pogledali i pobegli iz učionice.Jadnici,postidili se.

-Mislim da tebi ne bi bilo potrebno da ih čuješ da bi ih zezala.

Na to sam se glasno nasmijala.

-Upravu si.Zezaću ih do kraja života.Ali prije toga,moram nešto da jedem.Umirem od gladi.Nisam jela 1h.Mislim da sam se počela sušiti.Nestajem.

Uroš se nasmejao.

-Kako možeš da jedeš svakih 1h? - pitao me.

-Lijepo.Hrana je moja druga omiljena stvar na svijetu.

-Hmm,pitam se šta je prva? - pitao je.

-To ćeš ti sam da otkriješ - rekla sam i nasmijala se.

-Kako vi kažete,gospodjice - rekao je i povukaoo me za sobom ka izlazu iz učionice.

Iiii,stigao je 16.dio.
Nešto je kraći nego prethodni,ali se nadam da mi nećete zamjeriti jer sam ga ipak postavila ranije nego što sam planirala.

Želim da svim koji kao i ja slavite Božić kažem MIR BOŽIJI!!!HRISTOS SE RODI!!!

Lylylylyly😘😘😘