1. Savršeno, i bez tebe dišem!

351 18 5
                                    

17. Jul 2016.
Stillwater, Minnesota


"Samo kaži to, Jonah!" Audrey je viknula, vidno uznemirena.

"Ne mogu." Jonah je rekao, bez ikakvih emocija.

"Zašto?" izustila je sada već sa suzama u očima.

"Nisam siguram u ovo, u nas." ponovo je rekao kao robot.

"Gotovo je!" viknula je i okrenula se.

Od tada Audrey nije ni riječ progovorila sa njim. Kada bi ga srela na ulici prošla bi pored njega kao pored turskog groblja, ili bi se okrenula nadajući se da je nije vidjeo. Majka joj je jednom prilikom rekla da je dobio poziv da bude u bendu, medjutim nju to nije interesovalo pa je stavila slušalice i poječala muziku, isključivši se iz razgovora. Taj bend neće izaći dalje od Minnesote pomislila je.

----------------------------------------------------------------------------------

14.Maj 2017.
Los Angeles, California


Izlazim iz aviona i pogledom tražim sestru. Već mi je bilo dosta aviona, ne možeš ništa da radiš osim da razmišljaš, a ja uvek razmišljam o stvarima koje želim da zaboravim. Pokupila sam svoje kofere, i ugledala Evelyn. Otišla sam do nje i pozdravila se.

"Kako si putovala?" upitala je Evelyn.

"Pa, moglo je biti i gore." odgovorila sam.

"Hajde da ostavimo tvoje stvari u auto, pa idemo do Starbucksa!" rekla je previše uzbudjeno.

"Ok." rekla sam i ostavila kofere u gepek njenog auta i sjela na suvozačevo mjesto.

Evelyn nije moja rodjena sestra, već od ujaka, ali je volim kao da jeste.

Kad smo stigle, otišle smo da naručino i sjele za sto dok čekamo da nas prozovu. Ja sam naručila Iced Green Tea Latte, a Evelyn je naručila  Cinnamon Roll Frappuccino. Vidjela sam Jonahu i brzo se okrenula u nadi da me nije prepoznao. Zašto je ovdje? Mora li da bude na svakom mjestu gdje sam ja. Ponovo sam se okrenula i vidjela da nam prilazi. Postaje li gore?

"Audrey?" upitao je.

"Šta hoćeš?" rekla sam, već iznervirana.

"Kako si?" pitao je.

"Savršeno, i bez tebe dišem!" rekla sam.

"Samo sam pitao." pažljivo je rekao.

"E pa, sad kad znaš možeš da produžiš." rekla sam, nadajući se da će konačno otići.

"I dalje si ljuta?" pitao je, sa nekim osmjehom.

"Da jesam, nije kao da mi svaki dan neko govori da ne može reći te dvije jebene riječi poslije dvije godine veze." rekla sam, veoma nervozno.

Evelyn nas je nemo gledala,u blagom šoku. To bi se moglo reći za cijeli kafić. Vidjela sam da neki i snimaju, ali nije me briga.

"Da li ti to govore svaki dan?" pitao je.

"Ne okolišaj fino pitaj šta hočeš." rekla sam.

"Jesi li me preboljela?" pitao je sa osmjehom.

"Da, jesam, ali znam da to nije ono što hoćeš da pitaš jer te dobro poznajem, pa evo odgovoriću. Ne, nisam imala drugog momka, ali ne zato što te idalje volim, već mi ne treba kreten poput tebe u životu! A sad izbriši taj osmjeh s lica da ti ga ja ne bih izbrisala." kunem se mogla bih ga ubiti.

Čula sam da neko zove moje ime i okrenula se. Vidjela sam da Evelyn drži naša pića u rukama. Pružila mi je moje i uzela sam ga, a slobodnom rukom sam uhvatila za lakat i povukla ka izlazu.

Nova priča, ponovo. Nadam se da vam se svidja početak, ako nešto niste shvatili slobodno pitajte objasniću u komentarima. Glasajte i poslušajte pjesmu jer ima veze sa pričom!

Tija❤❤  


Words I Didn't Say- JM● ON HOLDWhere stories live. Discover now