Double life

7 dio

Avioni su poletjeli. Djevojke su bile jako srecne sto ce konacno promijeniti svoje zivote, i sto ce zivjeti onako kako su donekle zeljele. Enin avion je prvi sletio.

* ENA *

Ena je u putu ispitivala tatu o nekim glupostima, ali njen tata nije nista skontao. Ubrzo su sletjeli, i izasli. Eni se Azerbejdzan cinio kao san snova. Kad je videla koja kola su se zaustavila pred nju, zinula je i buljala u njih. Vozac je izasao otvorio joj vrata i stajao. Ona je shavtila da je njoj otvorio vrata i usla u kola. Vidjela je 8 kofera velikih, i odmah skontala da su to Emini tj. njeni...Vozac je otvorio vrata i njenom ocu, a potom sjeo i poceo da vozi. Voznja je kratko trajala. U putu je Ena izbacila glavu kroz prozor i uzivala u pogledu. Sve joj se cinilo tako savrseno. Ubrzo su stali ispred ogromneee vileeee. Bazen je imao dva spraa, kuca tri. Ma sve je bilo prelijepo. Ona nije mogla da vjeruje da je to njihova kcua. A tek eksterijer. O Boze, misila je u sebi. Osjecala se kao u raju. Vozac je izasao i otvorio joj vrata. Ona je izasla i krenula po kofere. Ali vozac je zaustavio i rekao da ce to posluga. Ubrzo je istrcala jedna zena koja ju je strasno zagrlila. Bila je dosta starija. A onda se setila da je to Nana. O njoj je Ema dosta pricala. Tako su se grlile, a Nana ju je povela u njenu sobu. Eni je bilo olaksanje posto ni sama nije znala put do svoje sobe. Setajuci kroz savrseno uredjeno dvoriste osjeala se kao da seta crvenim tepihom. Nije mogla da vjeruje gdje ce ona boraviti. Kad su usli u kucu, sve je sljasilo od porcelana, zebra printa, zlatne boje, i strariskog izgleda. Vidjelo se da su sve ove stvari jako skupe i neprocenjive. Svaka se caklila. Na putu do sobe je izbrojila 31 poslugu. Kuca , ma kakva kuca vila je bila san snova. Ali kad je Ena usla u svoju sobu dah joj je stao. Sve je bilo bas po njenom ukusu. Tj. po njenoj masti. Uvalila se u krevet, i sklopila oci. Ubrzo joj je stigla poruka na laptopu. Bila je to poruka od Nikole. Sjetila se da je to ' njen' decko, ali da ne smije bas da bude sa njim zbog Eme. Nije ni zeljela, ona je samo mislila na Stefana^_^ .. Kad je videla Nikolinu sliku shvatila je da Stefan nije ni bllizu Nikoli, i pocela je da sumnja u sebe, ali onda je shvatila da ne smije da razocara svoju sestru a ni Stefana. Zavalila se opet u krevet i zmurilaa, dugo. Uskoro je dosla Nana i rekla da je vrijeme za rucak. Ona je krenula za Nanom. Ena nije znala da Nana ne ide u trpezariju vec u kupatio. Nana se okrenula i cudno je pogledala.

Nana : Ema draga, gdje si posla?

Ena: Pa , znas ovajj.

Nana: A, Ema. Sjetila si se!

Ena: Daa,naravno da sam se sjetila!- iako nije imala pojma o cemu prica .

Nana: Ti si prva koja se sjetila da mi cestita rodjendan!

Ena: Da! To je to! tvoj rodjendan! Zato sam te pratilaa! Pa Nano moja, srecan rodjendan! Da ih bude jos 100 ! Donela sam ti i poklon! dacu ti ga poslije 

Nana: Hvala ti puno, ljepoto mala. Ajde sad idi jedii.

Ena: Da, odoh.

Ena je krenula u nadi da ce pronaci trpzariju, vidjela je stepenice i krenula da silazi. Kad je sisla stajala je i gledala u sliku njenog oca i Marije. Bilo joj je jako zao sto ona nije na toj slici sa njim i njenom mamom. Kanula joj je suza, ali onda je vidjela oca, brzo je obrisala i krenula za njim. Uskoro je ugledala trpezariju. Sto je bio dug najmanje dva metra, a stolice samo dve i to na po celu. Ena je krenula da sjedne, a onda shvatila da tata stoji. Onda je i ona ustala...

ON: Ema, sta ti je? Cudno se ponasas?

ONA: Ma samo me malo boli glava.

ON: Znas da prvo najstariji sjeda, zaboga djete?

ONA: Da, naravno, kako bih zaboravila. 

Njen tata je sjeo , a potom i ona. Ispred njih su iznjeli milion jela. Nije znala odakle da pocne. Jela je tako, i odjednom joj je doslo da podrigne. Njen otac ju je pogledao sa cudom..