NJEN Oproštaj - 4.deo ✅- U PRODAJI

Stranac

Topla i nežna ruka miluje moj obraz. Po mirisu jorgovana znam da je ona.

„Nedostajalo mi je ovakvo buđenje“, kažem joj uživajući u njenom milovanju. „Ti si jedina koja je uspevala da me probudi odmah.“

„To je zato što drugi nisu znali čarobnu reč“, rekla je moja baka.

„Maćuška“(ljubičice), tako mi je tepala dok me je budila za školu, a kasnije i za fakultet. Zagrlila sam je oko vrata i povukla kod sebe u krevet.

„A joj, joj…“ vikala je dok je padala u krevet pored mene. „Znaš, mislim da si ti velika za ovo, a moje kosti krhke i stare.“

Za mene je moja baka i dalje imala pedeset godina. „Izvini, bakice. Tvoj vedri duh krije tvoje godine“, rekla sam joj ljubeći je u obraz, dok se ona smejala.

„Zvao je Flip. Zabrinut je što mu se nisi javila sinoć“, reče nakon par trenutaka tišine.

„Oh… Zaboravila sam. Javiću mu se kasnije“, mrzovoljno odgovaram, ustajući iz kreveta.

„Zaboravila si ili nisi želela da mu se javiš?“, upita me baka.

„Naravno da sam zaboravila! Zašto misliš da nisam želela to da uradim?!“ U tom trenutku samu sebe iznenadim ovolikom količinom nepotrebne ljutnje.

„Zato što one koje volimo ne zaboravljamo, niti ih stavljamo u drugi plan“, reče ona gledajući me pronicljivo, kao da vidi rat koji je već započeo u meni sa pronalaskom one slike.

„Ja volim Flipa! Udaću se za njega kroz tri meseca.“ Čak ni ja ne verujem u ovaj argument koji sam joj upravo dala.

„Pitam se samo da li si zaista srećna zbog toga? Da li ga zaista voliš?“ Ćutim, ne odgovaram joj. To što osećam prema Flipu zasigurno nije ljubav kojoj sam se nadala, ali je daleko bolje od svega što mi se svih ovih godina nudilo.

„Znaš“, započe baka onim svoji mističnim tonom u glasu, „to što si ponovo ovde moglo bi da ti da odgovore na neka pitanja.“ Ovo njeno navaljivanje me čini nervoznom. Došla sam da se suočim sa prošlošću, a ne da joj padnem pod noge.

„Ja nemam pitanja!“, oštro joj odgovorim. „Sigurna sam u svoju odluku. Flip i ja smo godinama zajedno i odlično se slažemo.“ Po osmehu na njenom licu bilo mi je jasno da ne veruje u to što govorim. „Šta nije u redu?“ viknem. „Oh znam… Ljuta si jer Flip nije došao da se zvanično upoznate, pa si se okrenula protiv njega.“

Prišla mi je polako i uzela moje ruke u njene. Prešla je svojim dlanom po mojoj ruci pre nego što je podigla pogled ka meni i rekla: „Nije tako maćuška, samo se pitam da li ti još uvek nešto znači kutija sakrivena na dnu ormara.“

Podsetivši me na nju, zanemela sam.

„Ta kutija je tamo sa razlogom. Tamo će i ostati.“ Izvukla sam svoje ruke iz njenih i krenula ka kupatilu, sa namerom da završim ovaj razgovor.

„Ne ljuti se na mene“, doviknula je za mnom.  „Tvoja nana samo želi da si ti srećna, a činjenica da nisi u stanju da se suočiš sa istinom, govori mi da nisi sigurna u svoju odluku, jer da jesi, ta kutija bi bila samo gomila lepih uspomena, beznačajna za tebe i tvoj život u budućnosti.“

Bila je u pravu, znala sam to, samo je meni trebalo vremena pre nego što konačno zastanem i pogledam iza sebe u ono što sam ostavila. Plašilo me je to da ću nakon toga ostati zarobljena u tom trenutku, gledajući zauvek u prošlost, žaleći za onim što sam izgubila bez nade da ću to ponovo nekad imati.

Nakon bakinog odlaska iz moje sobe, dugo sam još sedela zatvorena u kupatilu, pokušavajući da povratim svoju psihičku stabilnost, sve do momenta kada je došlo vreme da krenemo do grada.  Otišla sam da probudim Tesu, a onda smo se zajedno sa bakom spremile i krenule na Glavni trg gde se, po tradiciji, uoči Badnje večeri, delila hrana siromašnima, kojih je nažalost bilo dosta.