U potrazi za istinom

Partie 15

–Ona me je dovela kod sebe i othranila iako ni ona nije imala neku finansijsku situaciju.

– Zar vam nije ostala kuća vaših roditelja ? – uzgred upita medecinska sestra.

– Iskreno, stvarno ne znam šta se desilo sa kućom, možda se do sada i srušila. Ni dok smo mi živeli u njoj nije bila u nekom najboljem stanju. – reče Dragana – Jednostavno, ne znam šta ću sama sa sobom. Verujte mi da sam se puno puta pitala , šta je svrha života , ako se mora na ovaj način živeti.

– Ne brinite ništa , sve će doći na svoje mesto , treba samo biti strpljiv.

–Ja mislim da sam i suviše bila strpljiva do sada. – prošaputa tiho ova mlada žena. Na Draganine poslednje reči medecinska sestra nije ništa odgovorila. Proverila je aparate na kojima je bila priključena Dragana, još jednom je popravila njen pokrivač a potom tiho izašla iz sobe.

Naravno, medecinske sestre u ovoj bolnici nisu imale pravo da se mešaju u nečiji privatan život. Zato ni ova mlada žena nije htela suviše da ispituje Draganu iako joj je bilo teško da je gleda kako se pati zbog tuđeg bezobrazluka.

Polako je gurala kolica sa lekovima ka sobi gde je trebala da ih ostavi a potom da se spremi i napusti svoj servis.

U prolazu je čula razgovor direktora bolnice kako govori babici koja je prisustvovala Draganinom porođaju da je od tog dana otpuštena sa posla.

" Gospodine , ja ne mogu da lažem, dete je živo rođeno, kako da izmišljam laži i da kažem sasvim suprotno?

" U tom slučaju nemoj da govoriš ništa ! "

"Pa kako gospodine, moram na komisiju , to nije životinja, to je dete "

"Zato napusti posao na jedno kraće vreme, pozvaću te da se vratiš kada sve to malo prođe"

Iako nije znala tačno o kome se radi , bilo joj je žao te osobe koja je sigurno sa željom očekivala svoje dete a uskoro će čuti da nije živo.