Sa glavom na rukama, i rukama na kolenima, sedim ispred ordinacije i čekam da doktor izađe. Kako nisam pomislila da to glupo trnje može biti otrovno? Nada da je doktor pogrešio odavno je pala u vodu, a sada mi jedino preostaje da se nadam da će Chole biti dobro. Ona mi je kao sestra, za nju znam odkako znam i za sebe. Jedinostavno je smatram porodicom koju nikada nisam imala. Kao ni ona. Nadzornica je već za sve saznala, pa je rekla Liamu da ode na predavanje, meni je dozvolila da ostanem, a Louisu da bude uz mene. Ne znam zašto će on ovde, ali mi ne smeta jer ga ni ne primećujem. Samo sedi kraj mene i ne razgovara. Možda i ponekad nešto progovori ali sam previše udubljena u moja razmišljanja da ga ni ne čujem. Lagano škripanje vrata odjekuje hodnikom. ''Nije ništa opasno, ona je dobro i uskoro će se osvestiti'' krećem nešto da kažem ali se zaustavljam kada on nastavlja. ''Dobro je da ste joj odmah pružili prvu pomoć. Nema nikakvog otrova, samo je rana inficirana'' uzdišem i izdišem sa dozom olakšanja. ''Još uvek ima temperaturu, pa neće ići na predavanja'' tu završava svoj govor i odlazi. Ulazim u ordinaciju i vidim Chole kako sedi na krevetu. Kreće da ustane i ja joj prilazim kako bih joj pomogla.
Chole spava, a ja navodno učim propušteno gradivo danas. To bih zaista trebala da uradim. Moram kasnije otići do biblioteke po neke knjige. Ali trenutno ne mogu da učim jer sam preopterećena nekim stvarima. Prva je Chole, a druga dnevnik. Zašto me Louis uvek mora prekinuti? Konačno uspem u nečemu a onda dođe on i iznese me iz sobe. ''Lily'' Chole me zove promuklim glasom. ''Mm, da?'' potpuno izgubljena u svom svetu. Rečenica koja me opisuje. Uzima čašu sa vodom i otpija gutljaj. ''Gde si odlutala?''
''Nigde, samo sam nešto razmišljala'' samo. Koliko god je smatrala kao porodicu koju nikad nisam imala, ne mogu još uvek da joj kažem za dnevnik, i ostalo. Možda mi ne bude poverovala ili..ne znam ni ja šta. Onda mi na pamet pada Louis. 'Ili požara nije bilo' Otkud njemu to? Da li on uopšte nešto zna? Oh Lily, kao bi mogao da zna? Pa nije ni mesec dana ovde. ''Da čujem?'' ponovo me vraća u stvarnost isti glas, ali ovog puta nije promukao. ''O čemu razmišljaš'' koliko dobro zvuči laž, ni o čemu? Loše. Veoma,loše. ''Samo sam..'' samo šta? ''Razmišljala o ovome što ti se desilo'' još gora laž. ''Dobro, idem da se istuširam'' mali deo mene nada se da je poverovala, ali onaj veći deo zna da nije.
Nakon što se Chole istuširala, ja sam isto učinila. I dok kopčam dugmiće Chole počinje neki razgovor koji ne znam kuda vodi. ''Onaj dečko'' razmišlja. ''Louis?'' pitam jer je on jedini dečko koga poznajem pored Liama. U suštini ni jednog ni drugog ne poznajem. ''Da, on. Stalno je tu negde, ima nečega između..'' ne dopuštam joj da dovrši. ''O Bože, naravno da nema''
''U redu, samo sam pitala. Previše se mota oko tebe. A rekla sam ti već da kažu da samo koristi devojke'' da toga se sećam. Ali mi to nije do sad palo na pamet. Možda se i zato mota oko mene. Ko zna, sve je moguće. ''Ne znam, previše mi je čudan. Uvek je tu negde'' kada kaže negde verovatno misli na nas. Nju i mene. Ili možda samo mene? Uzdišem i uzimam neke knjige. Moram do biblioteke. Možda i tamo ostanem kako bih učila. Ako uopšte uspem da se skoncentrišem.
***
Nedelja učenja je iza mene. Ne znam ni sama kako sam uspela da učim jer su mi misli bile preopterećene nekim stvarima. Chole je ozdravila, nije da joj je nešto i bilo osim male temperature. Koja je trajala svega jedan dan, a ona je razglasila da je trajala 3 dana. Naravno, da bi preskočila pojedina ispitivanja. Možda joj i pomalo zavidim, jer nikada nisam gore prošla na ispitima. Ali je najvažnije da sam prošla. Dani postaju sve hladniji. Oktobar mesec, je jedan od mojih omiljenih. Ali je na žalost već pri kraju. A kako se bliži kraj oktobra, bliži se i popularna, 'Noć veštica' koja se svake godine proslavljuje ovde na internatu. Kad neko pomisli da je život u internatu dosadan, potvrđujem da loše misli. Život ovde ume da bude i interesantniji nego život napolju. Nije da kao znam kako je život, daleko odavde. Jedino mesto za koje znam je ova zgrada, dvorište i naravno šuma. Koju ni ne posećujemo toliko. I naravno, onima koji se upuštaju u razne nevolje, tipa 'proučavanje' šume i nekih delova zgrade, život je dosta zanimljiviji. A takav zanimljiv život žele i Liam i Chole. I meni su predložili, ali sam za sad odbila, jer imam druge obaveze. Za koje oni misle da je učenje. Naravno, Liam je isto to predložio i Louisu, koji je odlučio da još malo razmisli.
Objavljena je i zabava, povodom pomenute 'Noći veštica'. U subotu. Volim taj dan, jer je zabava zagarantovana.
