Oči boje pakosti

o s m i d i o

Ponedjeljak je napokon i mama odlazi..Hvala Bogu.Dosta mi je laži.U ova dva dana sam nalagala kao nikad,ne samo ja nego i Luka i Martina.Luka je odvezao mamu na aerodrom,a ja sam otišla na posao.Martina je otišla prvo kući..Samo nek' se ovo završilo.Pišem popis ljudi koje trebam pozvati na proslavu 40 godina firme.Firma je baš dugo opstala,zahvaljujući Lukinom ocu.Tako sam bar čula od kolega.

"Jesmo li se zvanično pomirili?" - rekao je Luka i donio mi pakovanje twix čokoladica,moje omiljene.
"Umm jesmo.Hahahaha,ma da neće biti kao prije.I sam to znaš." - rekla sam,a on se nasmijao.
"Biće bolje." - namignuo je i izašao iz ureda.

Dan je brzo prošao.Imala sam puuno posla,tako da sam se i umorila.Došla sam kući s Lukom.Čekao me ispred firme i morala sam ići s njim.

"Hoćeš ti kafu?" - pitao je iz kuhinje.
"Da,samo ni nemoj staviti otrov unutra." - rekla sam,a on se počeo smijati.Bukvalno na svaku moju rečenicu umire od smijeha..
Dok je on pravio kafu ja sam otišla obući nešto udobnije.Vratila sam se i zatekla ga kako sjedi na kauču u dnevnoj i pije kafu..

"Hoćeš da radimo nešto zabavno?" - pitao je.
"Jesmo li djeca? Spavat ću,a ti se zabavljaj sa droljama." - rekla sam.
"Au jesi ljubomorna jebem te.." - rekao je i sjeo pored mene.
"Ma čuj ti to..Ti kao nisi?" - rekla sam,a on me krenuo ljubiti..
"Odmakni se." - rekla sam i odgurnula ga.Pa šta on misli? Ako je zgodan i privlačan da može i mene prevariti kao sve djevojke? Hah,mali ne znaš me.
"Prvi put sam ovo doživio..Da me neko ovoliko privlači i da me neko odgurne.." - rekao je.
"Ajde pali." - rekla sam i otišla u svoju sobu.

To mu je osveta za onu noć u klubu.Ostatak večeri sam iskreno uživala.Jela sam čips i gledala moju najdražu seriju.
Bude me razni zvukovi,mislim da dolaze iz kuhinje.Ustala sam iz kreveta,onako raščupana,nikakva,u pidžami..I otišla do kuhinje.

"I tako si slatka." - rekao je Luka koji je pravio doručak..Okej.
"Ok??" - rekla sam.
"Idi se presvuci ako hoćeš,pa da jedemo i idemo." - rekao je.
"Idem se presvući,ali neću jesti." - rekla sam.To sam i uradila.Mislim da ga je to malo povrijedilo.Ipak je ustao ranije i pripremio sve to.

Zajedno smo otišli u firmu,bar sam mu to ispunila.U autu mi je rekao da ćemo ići zajedno na proslavu firme..Ugh.To je sutra navečer,danas moram ići kupiti neku haljinu.
"Ja izlazim ranije,moram ići negdje." - rekla sam Luki.
"Okej." - rekao je,bez postavljanja hiljadu pitanja.Čudno,za njega...

Ušla sam u tržni centar i obišla par radnja.U četvrtoj radnji sam pronašla savršenu haljinu.Kratku,bejbi roze boje..Mislim da je stvarno super za ovu priliku.Kupila sam je i otišla kući.Luka nije došao.Iskreno,čekala sam ga i nadala se da će doći,ali nije.Čak sam mu i poslala poruku "Imaš li kuću?" koju nije ni otvorio.Danas firma ne radi,jer se svi spremaju za večeras.Napokon,oko 4h je Luka došao.

"Tek vidim poruku." - rekao je.
"Ma nema veze." - rekla sam.
"Onda idemo?" - rekao je,a ja sam klimnula glavom.Stvarno vidim da nema nikakve promjene bez obzira bila ljuta ili ne.Čuvat ću to za sebe.