20.Deo

30 5 0
                                    

(......)

Probudila sam se u svom krevetu.Previse me je bolela glava.Tata je usao u sobu i doneo mi rucak.
,,Tata sta se desilo?" -pitala sam radoznalo
,,Onesvestila si se u skoli,pa je direktorka skole pozvala mene i dosao sam.Nadam se da si sada dobro."
,,Da..ovaj...jesam,nego se ne secam bas detalja znas..."
,,Razumem te Sofi,samo nemoj da se opterecujes,vazi?"
,,Da,okej....a gde je mama?"
,,Mama je Jos na poslu,recicu joj ja sve,doci ce kod tebe cim dodje sa posla..."
,,U redu,hvala tata za rucak"
,,Ma,to nije nista,idem ja sad dole da se malo odmorim,pa da radim nesto za posao"
,,Vazi tata,cao"
,,Cao duso"

Osecala Sam se bezpomocno pa sam uzela digitalan toplomer iz fioke da izmerim temperaturu.Da,kao sto sam i mislila.Imala sam 38,2°,pa posto sam bila umotana u cebad,otkrila sam se kako mi se temperatura ne bi povecala.Uzela sam lek iz iste te fioke,rastvorila ga u vodu I popila.Iako je taj nacin bio odvratan na Sam ukus,morala sam tako,jer tablete nisam mogla uopste da smislim.
Zaspala sam malo posle leka.Spavala sam nekih sat vremena,kada je tata opet usao u sobu.
,,Hej ljubavi,izvini sto te opet budim ali imas gosta..."
,,Kog gosta?"
Tada je Viliam usao na vrata moje sobe,a ja sam pocrvenela.Osecala sam kako mi raste temperatura.Viliam u mojoj kuci,pa to je bilo nesmislivo.
,,C..c...cao" -rekla sam mucajuci
,,Cao Sofija,kako si,cuo sam da si dosla kuci,nakon onog incidenta u skoli,nadam se da se osecas bar malo bolje"
,,Deco ostavicu vas sada,a vi pricajte"
,,Hvala gospodine Flaudi"
Flaudi se zvao moj tata.
Ovog puta Viliam je drzao neku knjigu ili nesto slicno u svojoj levoj ruci.
,,Amm,Viliame zasto si dosao kod mene?"
,,Pa kako zasto?Pa da vidim kako si,a i hteo sam nesto da ti ispricam,sta ne zna Niko drugi..."
,,Izvoli meni mozes sve da kazes."
Seo je na moj krevet I krenuo sa pricom.
,,Znas...Ja imam mladju sestru..Zove se Noel,ustvari bar ja mislim.."
,,Kako to mislis ,,bar ja mislim",zar ne znas ko je tvoja sestra?"
,,Pa ovako stoje stvari...pre mnogo godina,ja sam kao klinac sa svojom porodicom vodio lep i normalan zivot na Havajima...Ali medjutim,jedne godine moja majka je otkrila da ima tesku bolest i da hitno mora na lecenje u Australiju.Rekla je da bi joj puno znacilo da neko od njene dece podje sa njom.To je uradila Noel,jer moja mama nije htela da prekida moju karijeru u surfovanju koju sam tada ostvarivao,a u medjuvremenu prestao.Prestao sam zato sto sam Izgubio nadu u sebe i vise nisam imao ni trunke poverenja koje sam gradio godinama.Znas to je bilo kada sam imao 17.Proslo je Evo dve ipo godine kako ih nisam video.Bila je prica da su promenile imena tamo u Australiji,ne znam iz kog tacno razloga,nisam ni sam siguran u potpunosti da su to uradile.Onda smo se tata i ja preselili ovde u Vaikiki pre godinu dana.Nisam sreo nikoga u koga sam imao povenja sve ovo da kazem,ali sreo sam tebe,zaljubio se Sofija,u te tvoje divne zelene oci i plavu kosu.Znao sam da cu u tebe imati puno poverenja I da cu jednog dana skupiti hrabrost da ti sve ovo kazem...I evo rekao sam ti..."
,,,O boze,nadam se da ces jednog dana naci svoju majku i sestru i da ces ponovo uspostaviti kontakt sa njima,a sto se tice surfovanja mislim da bi trebao da nastavis da se bavis onime sta ti dobro ide..."
,,Znao sam.."
,,Sta?"
,,Da ces me ti jedina razumeti,ti me jedina razumes Sofija!"
Poceo je da place a za njim zajedno i ja.Poljubili smo se....Ovog puta me to nije iznenadilo.
,,Ovaj...doneo sam album da zajedno pogledamo moje slike iz detinjstva"
,,Am,okej"
Otvorio je album i gledali smo slike.Izgledali su kao porodica mnogo srecni zajedno.Ali sada kada se nisu videli duze vreme sigurno nije tako.
Tu su bile gomila slika sa njegovom sestrom.Sa majkom je imao manjka slika,ali mu je skoro svaka slika bila sa njegovom sestrom.Malom plavusicom sa zelenim okicama koje se sjaje na suncu.Ali najverovatnije je ta ista mala devojcica sada tinejdzerka kao mi,mislim iako sam skoro napunila 19,ja sebe i dalje smatram za nezrelu tinejdzerki koja ima tipa 14 godina.To sam ja,ja cu u dusi uvek biti dete ma koliko spolja imala godina.
,,Nego Viliame,mogu nesto da te pitam"
Obrisao je suze koje su mu navrle na ocima.
,,Da,samo izvoli,pitaj sta god pozelis"
,,Pa ovaj,da li znas kako ona sada izgleda,znam da je pitanje glupo ali.."
,,Ne,ne u redu je...Ovaj,pa ne znam,ne znam" -rekao je pognute glave
,,A,da li imas neki trag,s kojim bi smo ih mogli pronaci?"
,,Imam samo ovaj album i tu pricu,nista vise,ali mogu da pogledam i potrazim,(ne kao da sam to uradio mali milion puta ali dobro) -rekao je kroz sapat
,,Nema potreba,ako ne zelis.."
,,Zelim"
,,Okej onda,mogu ti pomoci ako zelis?"
,,Ne mislim da ovo moram sam da obavim."
,,U redu ako tako mislis,to je ipak tvoja privatnost"
Posle razgovora ustao je sa kreveta.
,,Idem sada,da ne pravim smetnju,a i moram da otvorim novo poglavlje u svom zivotu i ispricam ne ispricane i ne dovrsene price.."
Namignuo mi je i otisao.
Stvarno mi je drago sto Viliam ima puno poverenje u mene,ali ako me voli kao devojku,izgleda da cu mu uskoro slomiti srce,kao i Andreju i ostati sama jer ja nista ne zasluzujem...Andrej mi se posteno izvinio a ja se vidjam sa drugim...ja sam jedno govno od osobe,i tako ce uvek ostati...





___________________

AKO VEC NISTE PRIMETILI
EvaSwoonderland1 I JA SMO SPOJILE
PRICE.
MALE LAZI&DEVOJKA SA ISLANDA
PROCITAJTE I NJEN DEO PRICE,I ZAPRATITE JE!
AKO VAM SE SVIDEO PART OSTAVITE VOTE I KOMENTAR MNOGO BI MI ZNACILO ❤️❤️
____________________






Devojka sa IslandaWhere stories live. Discover now