Tevets

40.deo

Aleksa POV.

-Sluge su se pred vratima su se poklonile i uzviknule "Dobar dan!". Prošao sam pored njih i ušao u dnevnu sobu. Koja je za divno čudo bila prazna.

"Dobar dan, mladi gospodaru. Nisamo vas očekivali."-rekao je glavni batler.

J: Gde su svi.
-Rekao se i zavalio se u kožnu garnituru.

B: Imaju sastanak.
J: A Sofija?
B: Gospodjica je otišla da prespava kod drugarice.
J: Fino...
B: A vi gospodine zašto ste došli ranije, ako ste došli zbog gospodara mgou ih pozvati...
J: Bez potrebe samo ću otići do biblioteke.
B: Da li vam treba nešto da vam donesem?
J: Za sada ne možda mi budeš trebao kasnije.
-Ustao sam i uputio se ka biblioteci. Eh odakle sada početi?...

Staša POV.

-Kapa tu.
-Naočare za sunce, tu.
-Zaštitna maska, tu.
-Majica, tu.
Duks, tu.
-Pantalone, tu.
Gumene čizme, tu
-Zimske rukavice, tu
-Gumene rukavice, tu
-Maska klovna, tu.

-I beli lukovi da oteram Aleksu da me ne poljubi nikad više? Tu!

Savršeno. Ne mogu više da se osećam ovako fino kada me Aleksa poljubi. Ček jesam ja to upravo pomislila fino?

WTF STASA, ZAČEPI!-rekla sam naglas i zaboravila na to da je Petra u susednoj sobi.

"Ako ćeš se svadjati sama sa sobom mrš napolje učim!"-oglasila se odmah zatim Petra.

-Polako sam na prstima prišla do vrata i polako ih zatvorila da me Petra ne ubije stvarno.

Sišla sam dole u salu i zagrlila se sa mojom novom bff Violetom bahaha, mislim gotivna je. Ipak nije ufurana ribetina kao što se svima predstavlja.

V: Zašto si tako obučena!
J: To je zato...
-Nije mi dala ni da dovršim rečenicu kada me je prekinula i počela da paniči jer izgledam kao...zimski čovek bahahaha.
V: Kako planiraš da te Aleksa pogleda tako! Mislim daj ne možeš tako obučena da predstavljaš simpatiju momka iz imućne porodice! Ijuu šta to smrdi?!
J: Beli luk.
-Ovo zadnje je toliko brzo pričala da sam mislila da nikada neće stati sa pričom.
V: Za šta će ti beli luk? Neće Aleksa da poljubi nekoga ko smrdi.
-Pa ženo i pokušavam da me ne poljubi kako je tako glupa. Jaojjj povlačim ono za bff bahahahah.
J: Slušaj me ne želim da mu se svidim.
-Violeta me je prostreljala njenim zmijskim očima kao da će da me ubije...ona mene plaši...
V: Nisam odustala zbog tako lepog dečka samo da mu se ti ne bi svidela.
J: Paa ja ga ne želim rekoh ti.
V: Srodna si mu duša to ti je isto kao da si mu zaručnica.
J: Neeeee!
-Povukla me je za ruku i uzviknula "Idemo da se presvučemo!".

...

P: Savršeno!
J: Izgledam užasno!
-Rekla sam pokazivajući na crnu majicu i tamno plavu suknju. Rekla sam mrzim suknje.
P: I obuci ove štikle i ko bombona! Predobro ti stoje suknje.
J: Makni mi se nema šta odvratnije!
V: De ćuti malo. Pametnija si kada ćutiš.
-Obe smo se nasmejale na to i onda smo izašle.
J: Kuda ćemo?
V: Idemo do radnje da uzmemo slatkiše da igramo istina i izazov.
J: Sa kim?
V: Samo nas dve.
J: Zar nemaš nekog da pozoveš?
V: Nahhh samo lažni prijatelji su oko mene. A i ljudi me ne gotive.
J: Zašto? Bolja si nego neki ljudi što znam.
-Mislim na skoro celo moje odeljenje...carstvo idiota!
-Violeta se samo blago nasmeala i rekla mi "Hvala ti haha"
V: Dobro ajde zovi još neke.
J: Oke.

...

Napravile smo mini žurku i pozvala sam Ninu, Mariju, Petru. Pozvala sam čak i Kristijana, Lazara i Lenija ali oni nisu došli...a kao što sam čula od Nine, Aleksa nije u zamku. Za divno čudo. Čak ni Darko nije hteo da dodje, jer kako kaže "Nema vremena." Pfff. Šta radi?! Spava u sobi i jede pite. Eto šta radi.

N: Okee da počnemo. Petra istina ili izazov.
P: Izazov.
N: Svaki put kada neko kaže Istina moraš da pljesneš rukama.
P: Oke... Staša istina ili izazov.
J: Istina.
-Petra je pljesnula rukama. I svi smo počeli da se smejemo. Baš volim da radim stvari namerno.
P: Oke za početak nešto lagano...koja je najjčudnija stvar koju imaš u sobi?

-Hmm trebalo mi je malo duže da razmislim, ipak imam dosta čudnih stvari. Poput litru lažne krvi, lažnu pticu. Masku dinosaurusa. I slično. Taman kada sam mislila da kažem da je najjčudnija stvar plišana igračka medveda koja kada ga pritisneš govori "kukuriku.", setila sam se da imam onaj dnevnik koji sam pisala kao mala i da Filip nije mogao da vidi slova.
J: Neki stari dnevnik.
P: Kakav dnevnik?
V: Šta je tu čudno imati dnevnik? Ja ih imam dva.
J: Alii ja sam na taj dnevnik zaboravila da sam ga ikada pisala, i radi se o putovanju nekom da sam bila sa mamom. I kada sam pitala brata kad smo išli tamo mama i ja on je rekao "nikada i da ne smišljam gluposti" i kada sam mu pokazala dnevnik nije video ništa da je napisano.

N: Vau.
M: Ajde pokaži nama dnevnik.
-Otišla sam do sobe i donele dnevnik. Dala sam ga Maji i Nini, jer su bile najbliža tu.
M: Ne kontam, ništa spec.
-Dok su njih dve razgledale čudžeći se šta je toliko specijalno oko toga. Petra i Violeta su sa druge strane izgledale iznenadjeno.
V: Petra to je...
P: Vidim.

————————————————————————

-Ufff previše obaveza za mene. Umesto da učim matematiku ja ovde pišem...nema na čemu. I znam da jako volite moj kraj, baš pogadja u srce 💘

Laku noć, dobar dan, dobro jutro

Sve vas volim ja :😚