Igra sudbine

•24. deo•

Prelepa muzika koja je došla do mojih ušiju naterala me da otvorim oči. Luna i ja smo sinoć baš kasno legle ,a ona je od ranog jutra hiper aktivna. Kako li samo uspeva u tome. Naslonila sam glavu na tvrdu dasku svog kreveta i upijala lepotu muzike. Ja na neki način živim i dišem kroz muziku...mada sam  poslednjih nekoliko dana stvarno zaboravila na nju. Ona me opušta i to mi je na neki način terapija od nekog ložeg dana ili tuge. Nekoliko puta sam otvorila oči fkedajući u Lunu,a kada je ona to shvatila izvukla me iz kreveta tako da sam završila na podu. Oca i majku od juče nisam videla što mi je na neki način i trebalo jer ne mogu da se stresiram više zbog njih.
-"Teta Olga je donela doručak ovde."-rekla je nastavljajući da se sprema za posao.
Tokom doručka Luni sam pričala ono najvažnije...a to je Helena. Iako je znala nešto u vezi toga ispričala sam joj sve lepo od početka. Nikada joj nije bio problem da sasluša ono što već zna...zbog toga je i bila posebna...
Nakon što sam se spremila za posao Luna i ja smo istrčale iz kuće jer već kasnimo. Smejale smo se hodnikom raznim stvarima sve dok se ispred moje kancelarije nismo rastale. Na kancelarijskom stolu čekalo me je mnogo papira za potpisivanje kao i prazni listovi za crtanje skice. Biće ovo dug i naporan dan. Papiri za potpisivanjd bili u uglavnom oko nekih ugovora a ja moram da ih potpišem jer sam uglavnom ja prisustvovala tim sastancima umesto moje majke. Otac je ili bio prezauzet ili jednostavno nije hteonon da ode već je slao mene. Sa hrpom potpisanih papira izašla sam iz kancelarije i otišla ka sali za sastanke u kojoj je u ovo vreme bio Dušan. Skoro je u firmu primljena nova sekretarica pa joj je objasnjavao neke stvari u vezi posla već nekoliko dana. Otvorivši vrata zatekla sam neočekivani prizor. Njihove usne vodile su rat u sali za sastanke sve dok nisam ušla ja. Nešto me stezalo u grudima tako da sam samo bacila papire na sto i izašla napolje. Ne volim ga...ne kao pre. Neka ima devojku ali ne mora baš meni ispred nosa da je ljubi.
Brzinom svetlosti uletela sam u svoju kancelariju i krenula sa izradom skice. Stajala sam ledjima okrenuta ka vratima i udubila se u crtanje. Kao što su na sastanku rekli mora reklama će biti o odeći tako da sam na osnovu toga krenula i da crtam. Biće dobro za njih ako naprave neku modnu reviju tako će povećati domen proizvodnje i mnogo ljudi će doći....
Zarobljena u mislima o celoj ovoj stvari oko reklame nisam ni primetila da je neko ušao u moju kancelariju sve dok nisam osetila nečije ruke oko mene. U istom trenutku sam se okrenula i opet se susrela sam sa tim očima u kojima sam se istog trena izgubila..
Progutala sam knedlu u grlu i nekako došla sebi.
-"Šta ćeš ti ovde"- upitala sam iznenadjeno.
-"Došao sam da vidim skicu..."- govorio je gledajući me u oči.
-"A da se pomeriš malo? Neugodno mi je...."
-"Meni je baš dobro ovako"- nasmejao se i opet one proklete rupiceee....
Pokušala sam da prodjem ispod njegovih ruku ali ovog puta nije dozvolio...
-"Koliko god ja pokušavao da s tobom ostanem da odnosu šef- radnik stvarno ne mogu....navikao sam da budem opušteniji s tobom... I,ovajj... Izvini što sam ti govorio one stvari u kancelariji.
-"Nema veze sad bih da radim ako je to ikako moguće"
-"Hmm požda posle ovoga"- primakao mi se još više. U trenutku kada je hteo da me poljubi vrata moje kancelariju se se naglo otvorila,a mi smo se odvojili jedan od drugog.

+