Temeritas

3.deo

Z:Aaoo da, ti sjutra ides. Mnogo mi je zao. Mogu da spavam na tvoj krevet?
K:Ne! Moj je red.
Z:Ali ti si spavala prosli put!
K:Ne nisam, ti si! Ovaj put ja spavam.
Ja:Nece ni jedna spavati.
Z & K:Mamaa!
M:Gledam seriju.
Popela sam se u sobu, izvadila kofer i pocela da pakujem stvari. Boze, odakle meni ova majica? Ovo nikad nisam obukla pa ga necu ni nosit.
Na kraju se moje pakovanje svelo na 2 sata. Bila sam toliko umorna, pa sam samo zatvorila i rekla sebi kako cu to sjutra spakovati.
~jutro~
Trcim po sobi sva nervozna jer cu zakasniti.
Z:Mamaa! Vanja trci po sobi i ne da mi da spavam.
K:Zorana cuti, zakasnit ce.
Z:Ata je ti branis.
Ja:Nisam nista zaboravila.
Spustala sam niz stepenice kofer kod kojeg sam mislila da ca da me obali. Tata je ubacio kofer u gepek i pogledao me u fazonu sta sam sve spakovala. Zagrlila sam se sa ostalima posto nisu mogli da me prate i krenula put skole.
T:Lijepo se provedi i pazi sta radis.
Ja:Hocu.
Stala sam da cekam ispred autobusa Tijanu i Martinu. U jednom trenutku mi je vise dojadilo i krenula sam da udjem, ali sam se saplela o nesto i krenula da padam unazad. Zatvrila sam oci i cekala hladan beton, ali su to zapravo bile snazne ruke. Polako sam ih otvorila i susrela se sa tim ocima. Ima veoma jake ruke. Gledali smo se tako dok nas profesorica Milena nije opomenula.
X:Da li si u redu?
Pored tebe i bolje nego sto bih trebala.
Ja:Da...
X:U redu.
Uzeo je svoje stvari i usao u autobus. Osetila sam neke leptirice u svom stomaki sto mi je izmamilo veliki osmeh na lice. Ima veoma dubok glas, sto je ono sto ga cini muzevnijim. Muzevnost sa svega 17, pa i ja svasta lupet.
T:Eeeeej.
Ja:Gde ste vi do sad? Zamalo sam usla bez vas?
T:Cekala sam Martinu, ali gospodjica dok se spremi treba pola sata. A od kud ti ne kasnis?
Ja:I ja se to pitam. Sigurno sam nesto zaboravila.
T:Znas li koga sam vidjela usputno?
Ja:Ko...
T:Onu...onu... ma nemam pravu rijec za nju.
Ja:Ama reci koga.
T:Ma Lanu i Davida.
Ja:Aa, nista novo.
T:Kako moze to da mi radi?
M:Ko?
Ja:Napokon si dosla.
T:Vidjela sam Lanu i Davida kako se ljube.
M:I sta si uradila?
Ja:Zar je nesto trebala?
M:Pa ne znam, zato i pitam.
T:Nisam, ovog puta sam samo prosla pored njih i nisam! Nisam ih pogledala!
P(profesorica Milena):Ulazite! Da li neko kasni? Oo cim je Lakicevicka dosla na vrijeme to je to.
Ja:Hvala vam profesorice i ja vas volim.
P:Vec vidim da ce ovo da bude jedna luda ekskurzija. Jejj...
Sakrkasticnost se kod nje mogla odmah osjetiti. Zao mi je sto bas ona ide sa nama, jer ce nam vecinu stvari braniti. Zadnji put sam u udahnula svjez vazduh mog divnog grada. Za divno cudo imao je lijep miris, sto mi je dalo vise enegrije. Ali sam ipak imala i taj neki osjecaj da ga necu osjecati skorije. Popela sam se i odmah susrela sa njegovim pogledom. Nezainteresovano ga je vratio na osobu pored, na sta sam samo frknula i sjela na svoje mjesto.
M:Opet mi se ono desilo.
T:Sta?
M:Da uradim nesto i imam osjecaj kao da se to prije desilo. Ovo vec pocinje da me plasi, nekoliko puta na dan mi se to desava.
Ja:To je deja vu.
M:Da. Od kud ti znas?
Ja:Pa citam i ja nesto.
T:Nemoj sad da lazes. U zivotu tri knjige nisi procitala.
Ja:Jesam.
T:Koje?
Ja:Aa...bukvar, pola citanke i...i procitala sam Vanilla Sky.
T:Ukupno jedna knjiga.
Ja:Nije nego dvije.
M:Vanilla Sky 2.