Samo jedna zelja🌟

~Dvadeset treci deo~

Tip sa maskom me hvata i skida mi sako ostajem samo u kupacem kostimu a Denis izvadi pistolj i uperi ga ka meni. Pocinjem da placem, sta se desava? Ubice me.
"Sta to radis!!?! Denis!!" vikao je i pokusavao da se oslobodi.
"Pusti je je bre!! Pobicu vas sve, cujes li mi me!!!"
Denis se smejao a zatim stavio pistolj na moju glavu.
"Zelis mene, mene zelis da ubijes, molim te pusti je" molio ga je.
"Znas sta ja zelim? Zelim da patis, onoliko koliko sam ja" kaze Denis.
"Ne!! Ja sam ih ubio, nije ona, ja sam kriv!" vikao je ali nista. Gde je policija? Kako su usli u hotel? Sta zele od mene? Verovatno da me ubiju.
"Znam da jesi zato ces sada da patis" rekao je Denis.
"Tara, mala, sve ce biti u redu" pocela sam da se tresem, ubice me. Covek sa maskom je izvadio noz i stavio ga na moju ruku a zatim me je posekao. Vristala sam a on je pokusao da me ucutka, udario me je a zatim ponovo vezao za stolicu i izasao iz sobe.
"Necu je odmah ubiti prvo cete oboje patiti, brza smrt je za tebe milost a to nisi zasluzio" rekao je Denis i izasao.
"Tara, jesi li dobro??" pitao me je zabrinuto, cutala sam.
"Odgovori mi molim te" tiho je pricao.
"Jesam" glas mi je drhtao, duboko je uzdahnuo.
"Nakon sto je Vlada ubijen, upao sam u lose drustvo, svi su radili za organizaciju po imenu Vidra, i sam se uvukao unutra, naucili su me da pucam iz pistolja, da napravim bombu, sve lose stvari, ali mene nije bilo briga. A onda sam upoznao Denisa, radio je tamo, medjutim izdao nas je i mene su poslali da ga se resim, njegova zena i sin su se slucajno nasli tamo a on nije bio kuci, ubio sam ih a nisam imao pojma, sto se ostalih tice nisam ja nista uradio, ali Tara kunem ti se da se ova organizacija bori protiv kriminala, nismo losi ljudi" rekao je a ja sam gledala u cudu.
"Kako to da te nisu uhapsili?" pitala sam ga.
"Zato sto niko ne zna za to, nema dokaza protiv mene, nema nicega, Denisa su uhapsili zbog dilovanja ali je pusten" odgovara mi
"Koliko ljudi zapravo zna ko si ti?" pitam.
"Niko, samo ti, slusaj me mala, zao mi je sto si upletena u sve ovo, nemam pojma kako su me pronasli, o moj Boze, lap-top!" rekao je kao da je nesto shvatio.
"Sta?" pitam ga zbunjeno.
"Preko lap-topa, pokusao sam da ga pronadjem a on je pronasao mene" pokusavao je da se oslobodi.
"Ako uspem da pronadjem neki kompjuter ili telefon, nesto, mogao bih da nas izbavim odavde" nastavio je da prica, gledala sam u svoju krv koja je tekla niz moju ruku.
"Eno ga!" viknuo je.
"Sta?" pitala sam.
"Moj luk, pretrazili su nam apartman, moj luk, mac i odelo stoje tamo" rekao je, u tom trenutku ulazi Denis.
"Jako mi zao lepa devojko sto moras da patis i sto moras da trpis bolove, ali treba mi nesto" uhvatio me ga butinu a zatim polozio noz na nju.
"Ovako cemo, potreban mi je cip koji Vidra vesto krije, a ti ces mi dragi moj reci gde je ili ce ova devjka biti unakazena" u sobu je usao covek sa maskom moji je krenuo ka meni.
"Ja nisam osoba koja voli da povredjuje ljude ali sa druge strane moj prijatelj voli" covek je stavio noz na moju nogu.
"Necete ga ubediti da prestane, prestace tek kada ja dobijem cip"
Pocela sam da placem i da se opirem ali je on nastavio da mi sece nogu.
"Prestani vise!! Okej, okej samo prestani da je povrdjujes!" vikao je Stefan.
"Pa gde je?" pitao ga je Denis.
"Ne znam na koji cip mislis ima ih tri, znam gde se jedan nalazi, za ostale ne znam kunem se" rekao je.
"Tri? Pa gde se nalazi?" pitao je Denis.
"Na Maldivima ne znam tacno gde, ali znam da je u nekoj kuci" rekao je Stefan. Cuje se buka i Stefan i ja se pogledamo. U sobu upadaju neki ljudi i oslobadjaju Stafana a zatim i mene. Stefan me grli a ja ga guram od sebe. Dodajumi cebence i Stefan ga stavlja preko mene a zatim nas izvedu napolje, novinari snimaju, vec je mrak.
"Fudbaler Stefan Lazic otet? Imate li nesto da kazete?" pitaju novinari a Stefan uporno ponavlja kako nema komentar, uvedu nas u vozilo.
"Lazicu jeste li dobro?" pita ga neki covek a on klima glavom.
"Pronasli smo vas jako mi drago da ste dobro, svi su se zabrinuli" nastavlja ovaj da blebece.
"Gospodjice Vi jeste li dobro?" klimam glavom.
"Zacepi Mladene" kaze mu Stefan.
Nakon pregleda u bolnici vratili smo se u apartman gde su nas cekali Ana i Veljko.
"Taraa! Sta, sta ti se desilo?" kaze zabrinuto, grli me i ja joj uzvracam.
"Oteli su nas neki debili, nemam pojma sta se desilo." kazem joj.
"Idem ja na tusiranje" odlazim u sobu uzimam ves i cist peskir i bacam se pod tus.

Stefanova perspektiva

Sve ovo je moja krivica, Tara ce oziljke na ruci i nozi nositi samo zbog mene, lice joj je modro, da su bar mene povredili a ne nju. Seo sam na krevet i uhvatio se za glavu. U policijskoj stanici nije rekla nista, mislio sam da hoce. Mrzi me, previse.
Sve ovo je moja krivica, da joj se nesto desilo nikad sebi ne bih mogao da oprostim. Moram da odem od nje, da bi bila sigurna. Ulazim u kupatilo a ona stoji umotana u peskir, uplasi se kad me vidi i steze peskir.
"Prepao si me" kaze tiho.
"Izvini mala, zbog svega" kazem joj i pozelim da je zagrlim.
"U redu je, mozes li molim te da izadjes da se obucem" klimam glavom i izlazim. Dodje mi da ih ubijem sve, bas me briga sto je saznala ko sam, jedino sto mi je bilo bitno je da je sigurna, a jedini nacin da to ostane je daleko od mene. Pre vise od mesec dana, po prvi put u zivotu sam shvatio da je ona ta. Shvatio sam da se necu lako izvuci ako je pustim u svoje srce, tako je i bilo, zavoleo sam je. Ona je ta pored koje sam ja pravi ja, zavoleo sam nacin na koji hoda, nacin na koji se smeje, zavoleo sam nacin na koji mi kaze "Hej" ujutru kada se probudimo. Koliko god da je volim, moram da odem, to je jedini nacin da ona bude sigurna.
"Hej" kaze mi i sedne na krevet.
"Slusaj Tara jako mi je zao.." ali me ona prekine.
"Ne Stefane, slusaj ti mene, ne mogu da verujem da si uradio tako nesto, lagao si me, ponovo, trebalo je da mi kazes" u pravu je, trebao sam da joj kazem, a ne da je lazem.
"Stvarno mi je zao, znam da je trebalo da ti kazem i planirao sam" sednem na krevet pored nje a ona se malo odalji. Sta sam to uradio? Sada se i mene plasi?
"Tara, pokusao sam da ti kazem bas pre nego sto su oni uleteli" uzmem joj ruku ali ona je skloni. Mozda je tako i najbolje, kada budem otisao bice joj bolje.
"Sve ovo je moja krivica, zbog toga sam odlucio da odem, ne zelim da ponovo ugrozim tvoju bezbednost" kazem joj i vidim suzu kako tece na njenom crvenom obrazu.
"Hej, nemoj" prilazim joj i grlim je. Boze cuvaj je, od mene.
"Nemoj da ides" kaze mi uplakana.
"Ako ne odem i ako ti se ponovo nesto desi nikad ne bih oprostio sebi" kazem a ona me stegne jos jace. Stavio sam ruke na njene modre obraze i break joj suze. Nemoj da places Tara, dovoljno ni je tesko. Nakon sat vremena ona je zaspala na mojim grudima, koliko je samo lepa. Polako se izvucem iz njenog zagrljaja i krenem sa pakovanjem, ako ostanem jos malo ovde necu moci da odem.

Tarina perspektiva

Budim se a Stefana nema pored mene, otisao je. Suze mi kvase obraze i ponovo me hvata mucnina. Ustajem brzo iz kreveta i krenem prema kupatilu. Povracala sam dobrih 10 minuta, vrti mi se u glavi, perem zube i vracam se u krevet. Muka mi je ne izlazi mi se iz sobe, ide mi se kuci. Odlucujem da spakujem stvari i da idem za Beograd. Odlazim do Ane da joj kazem da cu da idem.
"Ana?" zovem je.
"Hej devojko" zagrli me.
"Ovaj idem ja za Beograd, nakon svega sto se desilo idem kuci" kazem joj.
"Dobro sacekaj samo da se spakujemo" znala sam da ce poci sa mnom ali sada mi treba da budem sama.
"Ostanite vi a i zelim malo sama da budem" kazem joj i zagrlim je. Vracam se u sobu i spakujem sve svoje stvari, Stefanovih stvari nema, ljuta sam na njega, ali nisam zelela da ode.
Cak sta vise potreban mi je.
Ulazim u avion i smestim se, stavljam slusalice i okrecem se prema prozoru. Na putu ka aerodromu svratila sam u apoteku i kupila test za trudnocu.