Ljubav na daskama

Četvrti deo

"Mole se putnici leta 198 Australija - New Yersey da u miru izadju iz aviona. Naša destinacija je bezbedno dostignuta. Hvala vam na ukazanom poverenju!" 

Ustala sam sa mesta i uzela sam svoju torbu. Avion je bio krcat, ljudi su se gurali na sve strane. Bila sam izmedju mame i neke starije žene i osećala sam se kao da sam u nekom tost sendviču, prilepljena uz njih dve. Izubila sam živce i samo sam počela da se probijam kroz masu dok su me mama i Grejs gledale sa čudjenjem. Izvinila sam se sto puta u dva minuta, ali ni jednom to nisam mislila. Samo sam htela da izadjem iz ove gužve.

Kada sam napokon izašla na stepenice sa teškom torbom na jednom ramenu, sunce me je zaslepelo. Spustila sam ranac na stepenik i tako savijena, kraičkom oka videla sam mušku figuru ispred sebe. Znala sam da je to moj otac, pa sam odlučila da se pravim luda. Čim sam se ispravila, pravila se da ga nisam videla od svetlosti.

"Tata!" Razdrala se Grejs i potrčala mu u zagrljaj , dok je brzo silazila niz stepenice ne mareći za mene koja sam zamalo pala.

Odmah posle nje sišla je i mama, koja je pazljivo hodala sa osmehom od uva do uva, ni ne pogledavši me.

"Dragi!" Grlili su se kao da se nisu videli vekovima, dok sam ja stajala ukopana u mestu, osećajući se kao da ne pripadam ovde. 

Nakon što su se izgrlili, otac je podigao glavu i video mene kako i dalje stojim.

"Florence! Toliko sam te se uželeo, a ti nećes ni da se pozdraviš sa mnom. Hajde, silazi dole!" Uzviknuo je a ja sam uzela torbu i sišla niz stepenice aviona, praveći se kao da je sve okej.

Nisam želela da mu pokvarim raspoloženje pa sam samo nabacila lažni osmeh, praveći se da je i on meni nedostajao.  Zagrlio me je toliko jako da nisam mogla da dišem.

"Da, uredu je i ti si meni falio." Rekla sam ispuštajući sav kiseonik iz pluća,

"Koliko ste mi svi falili, jedva čekam da mi pričate šta je sve bilo dok nisam bio tu." Rekao puštajući me iz zagrljaja koji me je umalo ubio.

"Florence ti ideš sa majkom njenim kolima, ja cu sa Grejs mojim."  

Molim? Da li može gore od ovoga? Taman kad sam htela da se pobunim, majka me je prekorila pogledom. 

"Hajde Florence, udji u kola." Rekla mi je otvarajući vrata prednjeg sedišta.

Nije kao da sam imala nekog izbora. Ušla sam obećavši sebi da neću reč progovoriti sa tom ženom koju više nisam poznavala.

Stavila je ključ i pokrenula automobil vidno ljuta. Išli smo iza Ričarda pošto nismo znali gde se nalazi kuća.

Zavladala je tišina izmedju nas i jedino što se čulo bile su glupe fore sa radija. Nisam planirala prva da započnem konverzaciju, štaviše bila bih najsrećnija kad ni ona ne bi progovarala, ali izgleda da nije mogla da drži jezik za zubima.

"Slušaj, znam da si uzrujana zbog svega ovoga, ali ne mogu ti dozvoliti da ostalima upropastiš raspoloženje, zar nisi videla koliko ti je tata srećan?" Rekla je, očekujući moj odgovor.

"Najbitnije je da ste vi srećni." Uzvratila sam joj ne pogledavši je.

Uzdahnula je, više ne pokušavajući da nas pomiri. Nisam očekivala da ćemo ostatak vožnje provesti u tišini, ali meni je prijalo.

Kada je Ričard naglo zaustavio svoja kola ispred ogromnog imanja, prvo sam pomislila da mu je nešto bilo sa kolima, ali kada je ustao iz kola i otvorio mi vrata, ostala sam zatečena.

"Dobrodošli kući!" Rekao je dok smo svi gledali u belu vilu koja je izledala nerealno dobro. 

Spolja je imala visoke prozore ukrašene tamnim drvetom, dok su vrata bila bila dvostruka i  ukrašena diskretnim elementima. Sve u svemu, ovakvu kuću nisam mogla ni da zamislim.

"Kako vam se čini?" Rekao je otac gledajući u mene.

"Divna je, moram da priznam." Rekla sam iskreno ali prisećajući sebe da sam ja i dalje ljuta na njih.

"Savršena je" Dobacila je Viktorija.

"Hajde da vidiš svoju sobu." Ušli smo i sam hodnik je ostavljao bez daha. Sve je mirisalo na luksuz i nisam očekivala da je moj otac imao novca za ovako nešto, bio je imućan, ali još uvek je nov u poslu.

Penjali smo se uz bele mermerne stepenice koje su ukrašene prelepom ogradom zlatne boje. Kada smo se napokon popeli, što se činila kao večnost,  na spratu su bile dve sobe. Jedna za Grejs, druga za mene. Moja se nalazila na desnoj strani i po veličini razmaka izmedju vrata na tako velikom spratu, mogla sam predpostaviti da je soba ogromna.  

Kada sam ušla, imala sam šta i da vidim. Soba je bila skroz bela, ali sive nijanse su pružale kontrast, dodajući prostoru dubinu i slojevitost. U ćošku sobe, bila je jedna ljuljaška zakačena o zid, a odmah prekoputa bio je krevet sa belim dušekom i sivim postoljem. Na sve to, ogroman beli ormar koji mi je zauzimao pola sobe, bio je pun nove odeće. Imalo je tu jos par sitnica, kao što su police i savršen beli luster, ali moju pažnju je pridobila terasa, nešto što sam priželjkivala u staroj kući. Bila je dosta manja u poredjenju sa sobom, ali dovoljno prostrana za jednu osobu, uzimajući u obzir da je skoro svaka prostorija imala po jednu. Sačinjena je od elegantnih drvenih pločica koje daju topli izgled doma. Na terasi se nalazi udoban set nameštaja koji se savršeno uklapa u dimenzije prostora. Fotelje sa mekanim jastucima nude udobno mesto za opuštanje i uživanje na otvorenom. Pored toga,postavljene saksije sa cvećem pružaju dodir prirode i boje terasi. 

Nakon što sam završila sa divljenjem moje nove sobe, okrenula sam se ka mojima koji su se smeškali naslonjeni na vrata.

"Soba je prelepa, ali nisi morao toliko da se trošiš samo za jednu sobu." Rekla sam ne mogavši ni da zamislim koliko je samo ovo koštalo.

"Pa za koga ću da se trošim ako ne za vas?" Rekao je čvrsto me zagrlivši, onako kako samo on ume. Uzvratila sam mu zagrljaj dopustivši da srce preovlada umom, koji je želeo i dalje da se inati.

"Hvala ti" Rekla sam pustivši ga iz zagrljaja.

Na moje hvala ti poljubio me je u čelo sa velikim osmehom na licu.

"Hajde da vam pokažem ostatak kuće, ima jos dosta stvari koje morate videti." Uzbudjeno je rekao.

Proveo nas je kroz svaku prostoriju u kući, kroz svaki kutak dvorišta i svaki put sam se sve više i više oduševljavala prizoru. Kada smo napokon videli celu kuću unutra i spolja, vratila sam se u sobu i ležala sve dok nisam zaspala. 

Sutra me čeka dug dan obilaska ovog velikog grada. 

.