Ljubav na daskama

Peti deo

Bude me jaki sunčevi zraci koji su se probijali kroz prozore moje nove sobe. Onako sanjiva uzimam telefon da vidim koliko je sati i kada sam videla da je već dva popodne, skočila sam iz kreveta. Stajala sam u mestu, tek tada shvativši da ovo nije moja stara i polupana soba koju sam toliko volela.

Već se kajem što sam ovde. 

Puštam kosu iz neuredne pundje i odlazim do toaleta da se spremim. Umivam se i gledam se onako mokra u ogledalu kako mi nije do života. Kada sam se spremila, ulazim u sobu i uzimam prvi šorc i majicu na koje sam naletela. Navlačim ih i pre nego što sidjem u kuhinju da prezalogajim nešto, pakujem torbu da bih imala vremena da odem do plaže. Kada sam ponela sve stvari sa sobom, izašla sam iz sobe i zaputila se u kuhinju. 

Polako sam koračala niz ledene mermerne stepenice što mi je dosta prijalo, s obzirom da je napolju sto stepeni.

Čim sam sišla videla sam majku koja na kuhinjskom pultu ostavlja sok od narandze i tost sendvič za mene.

"Dobro jutro" Rekla sam trljajući oči

"Pre bih rekla dobar dan" Ljutito mi je uzvratila.

Znam da najviše mrzi kad prespavam pola dana, ali sada smo na raspustu, nema ništa loše u tome.

"Gde su Ričard i Grejs? Upitala sam znatiželjno.

"Otišli su u obilazak grada, htela sam da i ti podješ sa njima ali ti si spavala" I dalje mi je prebacivala činjenicu da sam kasno ustala.

"Mogla si da me probudiš" Sela sam na stolicu i zagrizla svoj sendvič.

Nije me ni pogledala dok je mokrom krpom čistila sto.

"Nije mi trebao obilazak, svakako posle jela idem da se provozam do plaže, pošto je napolju prevruće da bih mogla da pešačim sat vremena." Rekla sam punim ustima završavajući svoj sendvič.

"Pažljivo, ti svakako ne bi smela da voziš bez pratnje odrasle osobe." Dobacila mi je.

Činjenica je da ne bih smela da vozim sama pošto imam samo 16 ipo godina i probnu dozvolu za koju su moji roditelji morali da potegnu dosta veza, ali dobro vozim s obzirom da sam učila od Charlotte, čiji je otac bivši vozač Formule1.

"Zar sumnjas u mene?" Rekla sam uzimajući zadnji gutljaj soka, ustavši sa stolice.

Uzela sam ključeve maminog auta kojeg definitivno ne bih smela da vozim zbog velike kubikaže, ali koga briga? Kući sam vozila i brža kola koje smo, moji prijatelji i ja, krišom uzimali od Charlott-inog oca.

Izašla sam na svež vazduh požurivši ka kolima, da bih što pre stigla do plaže. Nisam navikla da budem daleko od vode, a sada nemam izbora nego da putujem do iste.

Upalila sam kola i krenula ka "Asbury park" plaži koja je poznata po bogatoj istoriji surfovanja, što mi se najviše dopalo. Iako sam se ljutila kad mi je otac pomenuo, sada shvatam da nemam nekog izbora, pošto je to jedna od bližih plaža, a opet ima dosta da se putuje do nje.

Pojačala sam muziku do daske i zamisljala sam da su sada sa mnom moji prijatelji, koji bi sigurno uživali više nego ja. Sinoć smo se družili na grupnom pozivu, ali ja sam želela da ih vidim uživo, sto trenutno nije bilo moguće. Pričala sam im bas o ovoj plaži ka kojoj sam se zaputila i odmah su mi rekli da se priključim nekom timu, što sam ja odmah odbila. Rekla sam im da ja već imam svoj tim „Barrel Blazers" koji neću zameniti drugim. Nisu bili bas najsrećniji mojom odlukom, ali nisu se bunili, znali su da ne mogu da utiču na mene. Dosta sam razmišljala o životu u Australiji, dok sam pojačavala brzinu vozila.

                                                                  ***

Posle vožnje od sat vremena, napokon sam stigla. Izašla sam iz kola i uzela svoje stvari iz gepeka. Bile su tu neke mamine štikle i torbice, a jedna stvar mi je posebno zapala za oko. Bila je to moja zeleno-crna daska za surfovanje koja je na dnu imala ispisana imena moje ekipe.