On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 32 •

Prošlo je mesec dana od kako sam se vratila u svoj stan i svoj grad. Mesec dana kako svakog dana mislim na njega. Ustanem i krenem da izadjem na terasu, u nadi da ću ga tamo ugledati. Kao da sam poludela. Pa mi nedostaje ona majica u kojoj sam spavala. Pa mi nedostaje njegov glas i glasan osmeh. Ona šetnja plažom. Čak i ona kafa koju smo pili zajedno. Uhvatim samu sebe kako se smejem dok mislim na njega. A onda se tako naljutim, jer više ni sama sebe ne razumem. Nismo se čuli od onog dana kada sam ga videla u hotelu, kada sam otišla da se pozdravimo. Htela sam da ga nazovem, samo da vidim da li je dobro, ali ne usuđujem se. Nadala sam se da će možda pozvati samo da vidi da li sam stigla, ali nije. Nije čak ni poruku poslao. Ćutali smo. On tamo, ja ovde. Marija mi je rekla da treba da ga nazovem i da mu kažem da nešto osećam. Ali ne mogu tek tako da okrenem broj i kažem:

' Hej Veljko ja nešto osećam prema tebi. Mislim da te volim. U stvari ne znam da li te volim, samo mi ne izlaziš iz glave.'

Ne mogu. Često mu gledam slike na instagramu. Mnogo je lep. Onaj pleplanuli ten.. Onaj osmeh, oči.. Tako dugo  sam ga posmatrala drugim očima a sad kao da sam progledala. Kao da sam postala svesna njegovog izgleda, njegove lepote. Njega, kao muškarca. Noćima ga sanjam. Pa se probudim sva znojava u krevetu. I tako svakog dana u proteklih mesec dana. Pokušavala sam da skrenem misli noćnim žurkama, izlascima po raznim klubovima. Pokušavala da u drugima njega nadjem. Ljubila druge usne zamišljajući  njegove. Kao da sam postala opsednuta sa njim. Kao da sam se zaljubila, ali sam to krila i od sebe same. Osećam se nekako drugačije. Osećam  se ponovo živom. Ponovo  imam onaj osećaj u stomaku, onu milinu koja mi prolazi kroz celo telo. Ono ubrzano lupanje srca. Samo nisam sebi mogla da objasnim kad se to desilo. Da li sam i ja isto to osećala samo sam se plašila da priznam? Da li sam to potiskivala samo da ga ne bih povredila? Ne znam.. Ne znam više ni sama.. Tako sam zbunjena. U glavi mi je tolika zbrka..

                                           ***

Toliko sam bila nervozna da sam morala da izadjem iz stana. Treba mi malo alkohola da se opustim. Da izbacim ovo iz sebe. Ulazim u klub u kojem se ništa ne vidi od dima. Probijam se kroz masu ljudi, pokušavajući da dodjem do rezervisanog stola. Muzika koja je sve glasnija. Konabar koji donosi prvu turu. Nazdravljam i dižem čašu u vis. Ne znam ni ko je sve za našim stolom. Ne znam ni sa kime sve nazdravljam.Nije mi ni bilo važno. Došla sam da se provedem. Da ne mislim na njega. Pijem pelinkovac na eks. Stresam se od gorčine. Osećam kako mi raste temperatura u stomaku. Još jedna čaša. Alkohol sve leči, zar ne? Marija hoće da igramo. Noge koje polako otkazuju. Štikle koje već ubijaju. Haljina koja me steže . Igram uz Mariju. Više se teturam. Smejemo se. Ona pali kameru na telefonu. Ne želim da se slikam. Ne želim sebe da gledam u takvom stanju. Guram joj telefon stavljajući joj do znanja da ne želim.

Pokazujem konobaru da dodje do našeg stola. Marija koja me hvata za ruku. Govori  da neko hoće da me upozna. Mašem joj rukama i govorim da nisam za upoznavanja. Tražim konobara očima. Topla ruka na mom ramenu. Okrećem se zbunjeno. Ispred mene on. Veljko. Stojim, ne dišem. Drmam glavom. Pijana sam. Haluciniram. Nije on. Ne može biti on. Ne, ne.. To je samo moja mašta. Okrećem glavu, ali me hvata za ruku. Ponovo nam se pogledi sreću. On je. Ne mogu da verujem. On je.

- Da li mogu da znam kako se dama zove?

On mene zajebava. Šta je ovo, skrivena kamera?! Krećem da se smejem. Marija koja crkava od smeha. Znala je. Ona ga je dovela ovde. Pokušavam da shvatim šta se dešava. Ne mogu ovde da pričam sa njim, previše je glasno. Krećem prema izlazi, prati me u stopu. Konačno vazduh, konačno udah. Okrećem se sva uzbudjena i pomalo ljuta:

- Ti mene zajebavaš!

- Neee.

Gledam me dok mu se usne šire u najveći osmeh. Bela košulja na njemu. Miris koji opija. Grlim ga. Mogu da čujem kako mu srce kuca. Sve brže. Mogu da osetim njegov dodir. Ne sanjam. Tu je.

- Šta radiš ovde?

- Pokušavam da saznam kako se ova lepotica ispred mene zove?

- Veljko pobogu, jesi pijan?

- Samo ćuti. Ne kvari.. Ovo je naš novi početak.

Pruža mi ruku dok izgovara svoje ime.

- Veljko, drago mi je!

- A da mi preskočimo to upoznavanje?

- Šta predlažeš?

- Da me poljubiš!

Već u sledećem trenutku njegove usne su bile na mojima. Ljubili smo se bez daha.  Ljubili smo se kao da niko sem nas ne postoji. Nisam mogla da odvojim svoje usne od njegovih. Želela sam ih previše dugo. Odmačinje se od mene i kreće da se smeje.

- Koji smo mi ludaci!

- Ti si ludak!

- Zato što te volim?

- Došao si ovde zbog mene?

- Šta ću kad si mi nedostajala.

- I meni fali onaj pogled sa terase.

- Samo ti to fali?

- I tvoja majica!

- I?

- Ti!

- Andrijana nešto priznaje, eeeh!

- Andrijana se zaljubila!

- Dodji ovamo, pijanduro moja.

Zagrlio me je i bio je to najslađi zagrljaj koji sam doživela.