On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 9 •

Kad sam ušla u sobu Marija je uveliko spavala. Imala sam želju da je probudim i da joj sve ispričam, da joj kažem da mi se previše svidja, da je bila u pravu i da više ne mogu da zamislim dan bez njega.

Preko noći vulkan emocija je proradio. Buknuo. Jedna velika lava.. ili potreba za nekim osećanjima. Veoma jaka potreba, želja.. šta god da je, meni je prijalo. Bila sam toliko sreća da sam imala osećaj da ću svakog časa dobiti krila i poleteti do neba. Gledala sam je kako spava i bilo mi je žao da je budim. Odlučila sam ipak da sačekam jutro i da onda ovu moju sreću podelim sa njom. Tiho sam otvorila vrata terase i izašla. Pre nego što sam sela uzela sam telefon i stavila slušalice u uši i pustila radio.  Rešila sam da ostanem budna i da dočekam zoru i trenutak kada se Sunce radja. Nisam želela da spavam, želela sam da uživam u ovom trenutku sreće.

Aleksa je otiša na neku privatnu žurku, ali mi je obećao da će od jutra biti uz mene svakog dana, svakog trena dok smo ovde. Prepustila sam se maštanju i ovoj sreći. Čini mi se da nikad u životu nisam bila ovako srećna kao sad. Skoro ovako nešto nisam osećala. Posle dužeg vremena na licu sam imala osmeh. Smejala sam se kao zaljubljena tinejdžerka. Gledala sam u more i posmatrala kako noć polako odmiče, a dan se sprema i pevušila tiho uz pesmu koju sam slušala:

„ Šta li kod mene zavolela, čemu li to nisi odolela.. sudbina je moja od tvoje sreće dalekoo..

Zlato moje nadji novu ljuba, novo nebo i niko neće znati šta je s nama bilo,  zašto ti srce pati, a ja ću da pijem, ja ću da živim ovaj život svoj kako moram ..”

Na trenutak sam se setila Dušana. Setila se moje sreće sa njim, naših trenutaka, naše ljubavi. Nakon nekog vremena ponovo sam osetila onaj bol, onu teškoću u grudima. Po hiljaditi put pitala sam se zašto je sve moralo da bude tako, u čemu sam pogrešila, u kom trenutku sam ga izgubila, u kom trenutku je ta njegova ljubav nestala.. toliko sam pitanja imala, ali nikad do sada nisam poželela da dobijem odgovore na njih. Nisam želela da ga vidim baš iz tog razloga, nisu mi trebala objašnjenja i još laži. Bolela me je ta izdaja, ta moja iluzija o njemu, o savršenstvu, o ljubavi koju niko ne može uništiti. I dalje me boli. Možda sam pogrešila što mu nisam pružila priliku da mi objasni zbog čega je to uradio, u čemu sam ja pogrešila kada mu nisam bila dovoljna. Možda sam ja krivac za sve ovo. Možda sam od samog početka bila glupača jer sam verovala da je idealan, a znam da takav ne postoji. Niko ne može da bude savršen  i idealan. Maštala sam previše. I sad opet maštam. Pitam se šta će mi sve ovo sad doneti? Da li sam opet glupača jer verujem u nešto što možda nikad neće biti? Ne želim da ovaj osećaj prestane ali plašim se previše. Možda je ovo za njega samo jedna letnja avantura. Šta će se desiti sa nama kada za par dana spakujem kofere i vratim se u Beograd? Da li ćemo nastaviti ili će se tu naš put završiti? Da li rizikujem da opet budem povredjena?

Udahnula sam duboko. Svanulo je. Sunce je izašlo, a sam prizor radjanja Sunca je bio očaravajući. Na trenutak sam zaboravila sve što me muči i prepustila se uživanju. Pogledala sam na sat. Tek je 6 sati. Još uvek je rano. Još uvek svi spavaju. Uzela sam pokrivač, ogrnula se i sela ponovo u fotelju. Iako nisam spavala cele noći, bila sam odmorna i sveža. Bila sam spremna da za koji sat izadjem na plažu i da ceo dan provedem u vodi. Bila sam spremna da se i danas smejem i uživam u svakom satu ovog dana. Bila sam spremna ponovo da ga vidim i da ga zagrlim tako jako. Bila sam spremna da ga nikad više ne pustim iz zagrljaja i da svaki trenutak provedem sa njim. Bila sam spremna da se borim za nas. Za ovo naše čudo.

Čula sam nečije korake. Ustala sam da vidim šta se dešava. Nikog nisam videla. Verovatno mi se učinilo. Taman kad sam krenula da udjem u sobu čula sam nečiji glas. Čula sam da neko peva. Pogledala sam ponovo, a onda ugledala njega kako stoji ispod moje terase i tiho peva. Nasmejala sam se jer sam videla da je pijan i da jedva stoji na nogama. Pogledao je prema meni, nabacio onaj njegov najlepši osmeh i zapevao malo glasnije.