On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 34 •

Kažu da sve dodje na svoje, samo je potrebno vreme. Kažu da oni loši danu budu i prodju. Da život nije, ako ne boli. To sam i sama na svojoj koži osetila. I bilo je mnogo tih loših dana. Čini mi se dugih, loših dana. Ali eto, kada sam se najmanje nadala svanulo je jutro i novi dan. Neki lepši. Otišla sam samo da bih pobegla od svega, a zapravo išla sam u susret nekome ko me je toliko dugo čekao. Sudbini. I nisam verovala u sudbinu sve dok nisam njega srela. Od tog trenutka verujem u sve sile univerzuma. U ljubav, u sreću, u iskrenost.

Nekako sam sve one rane zalečila. Više me prošlost ne muči. Više me Dušan ne boli. Više nisam ogorčena i ona hladna kučka. Kao da sam dobila drugu šansu, da ponovo učim šta je ljubav. Dani lete, a u svakom danu sam sve više srećnija i voljenija. Iznova i iznova se zaljubim svaki put  kada vidim taj osmeh i kada me pogleda ti očima. Sa njim kao da ponovo proživljavam onaj pubertet. Lepo mi je. Lepo nam je. Malo smo u Beogradu, malo u Budvi. Kad se zaželimo mora i pogleda sa njegove terase odemo na par dana.

Divan je prema meni. Svaku mi želju ispunjava. I ono što mi je od svega najvažnije, tu je. U dobru i zlu. Da me zagrli kada mi sve ladje potonu, da me uhvati za ruku kada krenem da padam, da me nasmeje kada mi se plače.. I nisam verovala da ću ikad takvu ljubav imati i takvog muškarca pored sebe, ali čuda su moguća.. I te kako..

Juče me je pitao da se udam za njega. Kao i svaka žena o tome sam oduvek maštala.  Zamišljala idealnog muškarca, prsten, puno ruža.. I bilo je tako magično. I bilo je ruža svima oko mene. Na terasi, sa pogledom na more, on na kolenima uz muziku koja svira pitao me je:

- Ovde, pod ovim nebom, hoćeš li da budeš moja zvezda?

Plakal sam i smejala se u isto vreme. Vikala sam glasno da, da, da.. Ni sama ne znam koliko sam tih DA izgovorila.. Bio je to najsavršeniji trenutak mog života. Bila sam najsrećnija  žena na svetu. Podigao me je visoko i zavrteo.. I čini mi se da mogla da dotaknem sve zvezde neba. A onda smo pod istim tim nebom vodili ljubav kao da nikad pre toga nismo. I ako me neko bude pitao verujem li u bajke, odgovor će biti da. Jer ja svoju bajku upravo živim, jer ja imam princa i ako nisam princeza.

                                       ***

Na ekranu računara obaveštenje za novi mejl. Otpijam gutalj kafe dok čekam da se mejl otvori. Misli su mi odlutale. Gledala sam u prsten na svojoj levoj ruci i smešila se. A onda sam počela da čitam slovo po slovo, dok mi je srce sve brže kucalo.Mogla sam da osetim kako mi po koji put preskoči. Pisalo je:

Obećao sam ti da ću ti jednog dana ispričati šta sam one večeri sanjao. I možda ovo nije idealan trenutak za to, ali želim bar jedno obećanje da ispunim.. Znam da ih je mnogo bilo, ali eto.. Život.

Sanjao sam.. Kako koračaš prema meni, u dugog beloj haljini i izgovaraš glasno DA. Kako te ljubim i kako ti se zakljinjem na večnu ljubav. Tebi, mojoj zvezdi sjajnoj. Sanjao sam to one večeri i sanjam to svake noći. Znaš ono kad nekog zavoliš toliko da znaš da više nikog tako nećeš voleti. Zavoleo sam te iskreno. Ni jednu pre tebe, ni jednu posle tebe nisam tako voleo. Ali znaš da je naša  ljubav bila nemoguća. I to  je ono što me najviše boli. Došao sam u London samo da budem daleko od tebe. Da te zaboravim. Ali ne ide mi. Ne umem. U mislila si mi svake noći. Sećam se one večeri. Plaže. Naših tela. Tvojih milih očiju. Tvojih nežnih poljubaca. I žalim što je ta noć tako kratko traja. Žalim što nismo imali još takvih lepih trenutaka. Žalim što nisam znao da se borim za nas. Što sam dozvolio da mi život diktira sreću. Ili nesreću. Što sam slušao druge, što nisam svoje srce pratio. Znam da si srećna. Znam da imaš ljubav pored sebe. Čini mi se da je dobar dečko. Lep ste par. I ne pitaj me kako znam,al srećan sam jer si ti srećna. Lepša si kad se smeješ. Lepša si kad si voljena. Sebi nikad neću oprostiti što nisam bio hrabar i što danas nisi moja žena. Što ti nisam sve želje ispunjavao kao što sam obećao u što ti onu zvezdu nisam skinuo. Ali eto, i sad.. Gledam u nebo i čitam tvoje ime izmedju zvezda. Sija onako poput tebe. Ostao sam te željan. I uvek ću biti. I hvala ti što si me volela ne zbog imena i statusa. Što si mi pružila sreću koja je kratko trajala ali dovoljno dugo da je osetim. Što si mi sebe poklonila i što si me promenila. Što si me naučila da cenim žene i da verujem u ljubav. Verujem da ću i ja naći neku pored koje ću se skratiti, ali ti ćeš uvek biti u mojim mislila. Moja ljubav.. Moja zvezda..

Ps. Zvezdo moja nemoj nikad da prestaneš da sijaš. I budi srećna pored njega,kad pored mene nisi mogla da budeš. Zbogom.

U potpisu.. A.

Znala sam dobro od koga je mejl i bez potpisa. Bolela me je svaka reč koju sam pročitala. I plakala sam u narednih pola sata. A onda sam izbrisala suze i ugasila računar. Možda mu jednog dana i odgovorim. Ali za sada, neka ga tamo gde je i bio. U prošlosti.

Da bi zvezda mogla da sija ne sme da bude tužna i da plače, mora da se smeje i da bude srecna. A ja ti obećavam, ova zvezda će uvek da sija.