On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 2 •

Zašto svakom dečku moram da objašnjavam da nije problem u njemu, već u meni? Zar je toliko teško poverovati da sam ja ta koja ima problem i da ne želim vezu, niti išta ozbiljno? Mislim da sam oduvek ja bila problem. Loš karakter i manjak sreće. Ne znam šta se dešava sa današnjim momcima, kada su postali tako zahtevni i teški? Sve teže i teže mi ide ovo prekidanje. I kako uopšte mogu da pomisle da će biti nečega nakon samo jedne provedene večeri i nekoliko poljubaca ? Svi su oni ista govna, samo na drugačiji kalup. Što bi moja drugarica Marija, rekla , oni su kao gumene bombone, u različitim bojama i oblicima, ali su uglavnom istih ukusa. Baš tako. Nema više onog pravog koji će da voli samo jednu devojku i da je poštuje i ceni. Sve je izgubilo svoj značaj i svoju vrednost. Ništa više nije kao što je nekad bilo. Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poverenje.. ništa. Ili jednostavno ja nisam za ovaj svet. Sve je ovo previše za mene. Sve. Veliki uzdah.

Opet poruka. I opet od njega. Taj dečko stvarno ne shvata da je dobio šut kartu. Ako mu ne odgovaram dva dana na poruku, ne znam zašto i dalje pokušava i misli da će biti nešto. Kad ne ide- ne ide i tu nema šta više pričati. Neki ljudi baš umeju da budu uporni i dosadni. Neki ljudi ne znaju da odustanu olako. Neki ljudi su samo nedokazni, bezobrazni. Misle da se ceo svet vrti oko njih. Ali, ne.. dragi moji, precenili ste se. Ovaj svet se ne vrti.. ovaj svet miruje i jedno je veliko sranje.

- Dokle ćeš se ponašati tako? Šta ti je čoveče, ne možeš svakog dečka tako zajebavati i iskorišćavati.

Marija je stajala na sred moje sobe i gledala me besno. Iako mi je najbolja drugarica, gotovo kao sestra, ni malo joj se ne svidjam ovakva, kakva sam postala. Stalno me kritikuje i stalno mi nešto popuje. Priča mi kako ću na kraju ostati sama sa mačkama ( koje zapravo nemam), ako nastavim da se ponašam tako hladno i arogantno. Uporno joj pričam jednu te istu priču i pokušavam da objasnim da ne želim nikog kraj sebe i da mi je najbolje kada sam sama. Već sam se navikla na samoću i ne znam da li bih mogla započeti neku vezu sad. Ne znam, mada iskreno i ne želim. Prija mi samoća, imam svoj mir, vreme za sebe.. Zašto je toliko teško da me razume? Jednostavno je.

- Mislim da nije vreme da mi opet prebacuješ. Takva sam, bolje prihvati, jer ne želim da se menjam. Meni je ovako lepo i ne želim da menjam išta. Imam svoj mir, svoje vreme. Nikom ne polažem račune i niko mi ne kida živce. Molim lepo..

- Andreja, pobogu! Daj opameti se! Koji ti je djavo? Ja stvarno tebe razumem, ali ne možeš tako da se ponašaš. Pa vidiš koliko je lud za tobom, pruži mu šansu. Šta te košta?!

- Ne zanima me, a svoju šansu je iskoristio. Nastavi da se pakuješ, stvarno nemam živaca da o ovome pričamo.

- Kako hoceš, gospodjice nedodirljiva. Radi šta hoceš!

- Marija, stvarno cenim tvoje mišljenje, ali nekad ga zadrži za sebe. Molila bih te da mi se ne mešaš u život.

- Kako god želiš.

Izašla sam iz sobe i otišla na terasu. Mrzim što moram da se svadjam sa njom, ali nikom neću dozvoliti da mi govori šta da radim i kako da se ponašam. Moj život, moja stvar. Ako se nekome ne svidja kakva sam može slobodno da se okrene i ode. Nikog ne molim, niti vučem za rukav, svako radi onako kako želi, tako da neka odjebe od mene. Uzimam telefon i okrećem broj. Nemam živaca da kucam poruke, a stvarno želim da završim sa njim jer počinje previše da smara i da guši. A ne želim da svoje dragoceno vreme trošim na neke tamo tatine sinove, kretene i utripovane frajere..

- Ej Akii, nisam očekivao da ceš me zvati.

Javlja se sa veliki iznenađenjem i oduševljenjem. Osećam sreću u njegovom glasu. Ovaj dečko je stvarno lud za mnom, ali bojim se da ću morati da ga razočaram i srušim mu nade. Ništa novo na šta nisam navikla u predhodnih nekoliko meseci. Postala sam prava kučka. Priznajem. I odakle njemu pravo da me zove Aki.. moje ime je Andreja, ako nije znao. Dozvoljavam samo dragim ljudima da mi tepaju, ostali me zovu po imenu.. a on mi nije ni najmanje drag.