On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 25 •

Šetala sam laganim korakom po plaži. Sunce je odavno zašlo. Vetrić koji pomalo pirka. Prijatno je. Tišina. Čuje se samo šum talasa i po koji galeb. Zadnji put sam ovom plažom šetala držeći njega za ruku. Uspomene naviru i ako se ja trudim da ih zakopam duboko. Ne vredi. Sve me podseća na njega. Ali sada sam ovde samo ja. Nova ja.

Kako se sve desi i promeni u samo jednoj sekundi života. Taman kad pomisliš da si srećan i da si najzad pronašao pravu osubu pored koje želiš da se skrasiš i koju poželiš za ceo život, shvatiš da si napravio još jedan loš izbor. Još jednu grešku. Još jedan promašaj. Taman kad zavoliš svim srcem shvatiš da je sve uzalud. Ostaju ti samo te emocije koje ponekad znaju da podsete na bol, na nedostajanje i samoću. Nema veze. Bitno je da nastaviš dalje. I da se ne osvrćeš toliko iza sebe. Da ne tražiš da se vrati i da prošlost ostaviš u zaboravu. Ja sam se izgleda na vreme navikla na to. Naučila sam da je najbolje da se okreneš i odeš. I kada voliš. Jer šta vredi ljubav ako je puna tuge. Puna samoće. Puna nepoverenja. Ništa. Ništa od toga nije vredno. Zato sam i otišla. Jer ne želim takav život. Takvu ljubav. Svesna sam da sve ovo što mi se sada dešava je osveta za moje greške. Karma koja mi vraća ili me samo opominje. I spremna sam da ispaštam za to. Zaslužila sam. Priznajem. Možda ne u ovoj količini, ali dobro. Šta je tu je. Biće jednom bolje. Tešim sebe da će doći bolji dani i da je ovo samo loš period. Loša nedelja. Loša godina.
Ceo dan razmišljam o svemu. Vraćam film i da mogu da vratim vreme, verovatno ništa od ovoga ne bih uradila. Ne bih nikad sebi dozvolila da se zaljubim u nekog ko mi je nedostižan.

- Hej tu si.. Zvao sam te par puta, ne javljaš se.

Trgla sam se. Nisam očekivala Veljka. Još ne mogu da se naviknem da sam ovde. Sve mi je tako nepoznato. Nikog ne znam. I kad mi se neko obrati, bukvalno se trgnem jer ne očekujem. Kao da sam Alisa u zemlji čuda. Tako se osećam.

- Nisam ponela, ostao mi u sobi. Malo sam izašla da prošetam. Još ne mogu da se naviknem da sam ovde.

- Verujem ti. Biće ti malo neobično, ali lepo. Videćeš kako ovde bude super...

- Pa ne znam baš. Nikog, sem tebe ne znam. Osećam se pomalo izgubljeno. Šetam kao ludak ovde sama. Pričam sama sa sobom.

- Polako, upoznaću te ja sa društvom. Tek si došla, treba vremena za sve. Nije svaki početak baš tako lak. A ti si napravila baš veliki korak u svom životu.

- Pa da znaš da jesam. Valjda mi je svega dosta. I ako to ne želim da priznam, mislim da sam kukavica. Da nisam znala da se nosim sa problemima pa mi je najlakše bilo da pobegnem. Ne znam ni sama više..

- Dužna si mi priču.. Šta te je to nateralo?

- Iskreno nisam mogla više tamo. Sve se tako iskomplikovalo. Verovala sam da ću sa Aleksom uspeti, da ćemo biti zajedno. A on se poneo kao kreten. Bolelo me je to što smo se od celog sveta krili. To što nisam mogla da mu pridjem kad se sretnemo. Što nije bio moj kako je trebalo. A onda se desilo da sam izneverila i Mariju. Smuvala se sa dečkom sa kojim sam ja spavala. I nisam bila odmah iskrena prema njoj. Kad sam joj rekla poludela je. Krivila je mene. Rekla mi je da sam sebična.  Izgubila sam najbolju drugaricu. Izgubila sam ljubav za koju sam verovala da je prava. Previše toga u kratkom roku. Nisam znala da se nosim sa tim.

- Kod tebe kao u španskoj seriji. Iskren da budem, baš se zakomplikovalo. Ali nisi ti kriva. Verujem da je bio šok za nju, nakon onog fiaska sa bivšim, ali šta si ti tu kriva. Kriv je taj dečko što se smuvao sa njom. On je tu ispao djubre. Nikad mi nije bilo jasno zbog čega prijateljstva pucaju kad se tako nešto desi. Ne razumem.

- Strahinja je tek priča za sebe. Svetio se meni. Nešto je pokušavao. Ali izgleda da nije ispalo kako treba. Ispalo je još gore.

- A što se Alekse tiče, ja sam odmah znao da ta priča ne pije vodu. Bilo mi je žao što si se tako zaletela jer sam znao da ćeš patiti. Nije mi prvi put da gledam takvu priču. Hteo sam da te upozorim, ali nisam smeo sebi toliko da dam za pravo. Ipak se nismo znali toliko dobro da bih ti ja solio pamet.

- Znam. Sve sam uprskla. Ali dobro. Sada sam ovde. Idemo dalje.

- Super ti je ta frizura. Lepo ti stoji ta boja. Nekako si mi drugačija. Lepša.

- Hvala ti. Vidiš šta sve stanje ludila može  da proizvede. Novu frizuru na primer..

- Dobro je kad je samo to. Ajmo polako, gladan sam.

Krenuli smo prema stanu. Mrak se spustio. Mesečina koja nas prati. Divno nebo puno zvezda. Divan miris. Opuštena atmosfera. Nisam sama. Ne plašim se. Pored njega sam se osetila sigurno. Bilo mi je drago što je tu. Bilo mi je drago što imam nekog sa kime mogu o svemu da pričam. Verovala sam mu. Ne znam u kom trenutku je zadobio moje poverenje ali imala sam utisak da mogu sve da mu kažem.

Gledala sam ga krišom.  Nisam želela da pomisli kako ga odmeravam. Deluje nekako drugačije. Ima baš lepe oči. Lep osmeh. Zgodan je. Ima divnu boju glasa koja tako umiruje. Lepo ga je slušati. Teško mi je da poverujem da nema devojku. Ubeđena sam da postoji neka. Sigurno. Nemoguće mi je da takav dečko bude sam. A ako jeste, moraću da umešan svoje prste. Da se malo pozabavim sa njim. Da mu pomognem. Jer se i on meni našao u nevolji. Dugujem mu toliko. Mislim da do kraja života neću moći da mu se odužim koliko mi je sad pomogao!