On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 24 •

Petak. Dan koji označava kraj radne nedelje, i početak nekog mog novog života. Mislila sam da će mi biti teže što odlazim, da ću se možda predomisliti u poslednjem trenu, ali naprotiv. Osećam ogromno olakšanje. Radost. Verujem da je sve ono loše prošlo i da ono dobro dolazi. Imam neki dobar osećaj u vezi ove moje odluke.. I znam da nisam pogrešila. Verovatno je ovo jedna od mojih najboljih odluka u poslednjih nekoliko godina mog života. Mada me pamet nikad nije služila.

Obavestila sam neke drage ljude da se selim na neko vreme.. Iskreno ne znam da li će to biti na neko duže vreme ili možda za stalno, ali idem.. a što se Marije tiče... Nisam imala hrabrosti da joj kažem.. To me nekako najviše boli. Želela sam da je nazovem i da joj kažem sve, ali svaki put kad sam uzela telefon u ruke setila sam se njenih reči, njenog prezira u pogledu i nisam mogla. Napisala sam joj kratko pismo i jutros, kad sam krenula na let svratila sam do njene zgrade da joj ostavim u sandučetu. Verujem da je još ljuta na mene, ali zaslužuje da zna gde sam.. Ostavila sam joj čak i novi broj telefona, ako bude želela da me nazive. Mora da zna da na mene uvek može da računa i pored svega ovoga što se izdešavalo. Još mi neke stvari ne dolaze u glavu i prosto mi je teško da poverujem da na ovom svetu postoje takvi ljudi. Više sam bila šokirana i razočarana zbog Strahinje nego zbog moje nesuđene i nemoguće ljubavi. Mora da sam neki magnet koji privlači takve budale. Drugačije objašnjenje nemam. Ili mi karma vraća za sve...

Dosta sam svoje vreme trošila misleću na nebitne ljude. Uskoro stižem, čula sam se sa Veljkom, čekaće me.. Sad mi je tako smešna scena našeg upoznavanja.. mog dranja.. Ko bi rekao da ću ja sada, ovog trenutka, biti u avionu.. ko bi rekao da ću ponovo videti tog dečka.. da ću rešiti da odem i da živim u drugoj zemlji, u drugom gradu. Sve više i više se iznenađujem ovom životu. Da li je sve jedna velika slučajnost.. ili je sve to samo sudbina.. pojma nemam..

Dobila sam nekoliko primeraka tabloida da čitam u putu. Sve do sad nisam ni pomislila da uzmem nešto tako i da vidim šta se dešava u tom njihovom svetu, ali mogu da očekujem njega i veoma zanimljive naslove. Malo me i zanima šta se dešava kod njega trenutno.. da li je i dalje srećno zaljubljen, da li je možda stao na taj ludi kamen.. a možda je sad promenuo priču, pa je nesrećan u ljubavi.. smejem se samoj sebi.. prelistavam novine.. ništa što mi meni privuklo pažnju. Izgleda da se povukao iz javnosti.. čitam danjašnji horoskop .. kažu da me čeka nov početak, ljubav cveta, a za zdravlje.. pripazite jer je moguć stres.. Hahaha ceo moj život je jedan ogroman stres.
Nisu loši ovi astrolozi.. ponekad i pogode. Samo su se ovog puta malo zeznuti što se tiče ljubavi. Ljubav ne cveta, ljubav vene. Nema više ljubavi. Nema.

***

Ne znam u kom trenutku sam zaspala, ali sam veći deo puta prespavala. Želela sam da uživam u tim visinama i da gledam te nesavršene, a opet tako divne oblake.. To beskonačno plavetnilo neba.. Ali san me je prevario. Konačno smo sleteli. Stigli smo. Stigla sam. Upravo sam napravila korak i zakoračila u novi život. Tako se u osećam. Nova ja. Novo mesto. Novo sve. Baš sam srećna. Neka milina me obuzela po celom telu. I sve više sam sigurna da je ovo bila prava odluka u pravnom trenutku. Ne kažu dzaba, da se sve dešava sa razlogom. Pogledom tražim Veljka. Gužva oko mene. Hiljadu ljudi. Svi negde žure. A ja stojim u mestu. Osećam se pomalo izgubljeno. Kao kuče u liftu.

- Jedva se probih do tebe, kolika je gužva čoveče.

Čujem Veljkov glas iza mene. Pao mi je kamen sa srca. Na tren sam pomislila da nije došao, ali tu je. Lakše dišem.

- Misila sam da si zaboravio na mene.

- Gde to? Pa da me pojedeš u jednom zalogaju! Još vučem traumu od prvog susreta hahaha

- Jao što si bezobrazan!

- I gde su ormani?

- Kakvi ormani?

- Pa kontam da si ponela svoje ormane pošto se seliš.. Kad si za deset dana odmora ponela pola ormana onda...

- More marš ! Vidi ti njega.. Ccc..

- Šalim se malo.. Ajmo polako. Dobro ti meni došla!

Ništa lepše od ovog morskog mirisa. Od vreline sunca. Od topline. Od pogleda. Ništa lepše i draže nema od mora. Spremna sam za novi početak. Za nove avanture. Za leto. Za sve što nije prošlost.