On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 14 •

Bila je ovo burna noć za nas. Plakala je toliko dugo, skoro celu noć bez prestanka, da mi se srce cepalo dok sam je tešila. Znam kako se oseća sada i učiniću sve samo da bi zaboravila na to i da ne postane ono što sam ja postala.

Čim sam se probudila poslala sam poruku Aleksi da se ne možemo danas videti, jer želim da budem uz svoju drugaricu i da mi je ona sada najbitnija. Ne mogu da budem sebična, da mislim o svojoj sreći i da je pustim da kroz ovo prolazi sama. Jednostavno ne mogu, niti želim. Bila je uz mene u svakom trenu, trpela moje napade besnila, brisala moje suze, pila kada sam pila i neću joj dozvoliti da bude sama. Zajedno smo u svemu, u dobru i u zlu. Nadam se da će me razumeti, a i ako ne razume to je onda njegov problem. Ja svoje prioritete imam.

Marija se još uvek nije probudila. Pustiću je da spava. Celu noć je plakala i bila je to teška noć za nju i treba joj sna što više. Za to vreme moram da obavim nešto, ali tiho ću izaći i otići negde gde ću biti sama. Neko mi je dužan i to mnogo.

Obukla sam se na brzinu, napisala poruku u slučaju da se Marija probudi da zna gde sam i tiho izašla iz sobe. Žurnim korakom sam se spustila do plaže. Suviše je rano, tako da još uvek nikog nema. Sela sam na ležaljku, duboko udahnula i okrenula broj.
Posle nekoliko sekundi javio se.

- Čemu ona farsa, ono pretvaranje da ti je stalo do nje. Rekao si da je čuvam, a šta je sad ovo?

- Andreja žao mi je stvarno, ali ne mogu ništa na silu. Pokušavao sam, ali...

- Ne možeš na silu? Zašto si koji djavo bio sa njom ako nisi preboleo bivšu!

- Znam da si ljuta na mene, i sam sam ljut na sebe.. ona je divna devojka i nije to zaslužila ali ne mogu protiv svojih osećanja.

- Naravno da nije zaslužila djubre jedno. Mogao si bar da sačekaš da se vrati pa u lice da joj kažeš. Nisi trebao ovako. Jesi svestan koliko si je povredio?

- Znam.

- NE, NEMAŠ POJMA IDIOTE JEDAN!

Izgula sam kontrolu. Počela sam da vičem kao ludak. Koji kreten. On i osećanja. Nema on pojma šta su osećanja. Nema on pojma da voli. Kreten jedan.

- Molim te nemoj da se dereš. Znam da si njena drugarica, ali nemoj da se mešaš i sebi puno da daješ za pravo.

- Slušaj me sad dobro šta ću ti reći. Nemoj slučajno da si joj se više ikad u životu obratio, pozvao, kada je sretneš predji na drugu stranu ulice.. nemoj me terati da ti uništim život. Nisi ni svestan na šta sam spremna za nju.

Prekinula sam vezu. Nisam mu dozvolila više išta da kaže. Toliko ga mrzim. Gad jedan. Nadam se da ga nikad neću sresti inače ću ga golim rukama zadaviti. Pokušavam da se smirim. Osećam da drhtim. Toliko sam besna na sve, na ovaj život, na nepravdu. Toliko sam besna na tog skota da bih sad svašta uradila. Moram nekako da se smirim zbog Marije. Pošizeće ako sazna da sam ga zvala i da sam mu pretila. Moram sada o njoj da brinem. Počinjem da plačem. Osećam krivicu zbog svega. Nisam trebala da ih razdvajam, ništa se od ovoga ne bi desilo.

Nečija ruka na mom ramenu. Trgla sam se.Okrenula sam se polako, Veljko je stajao iza mene. Verovatno je stigao za svoju smenu.

- Hej.. Jesi dobro? Zašto plačeš?

- Zato što sam debil i što sam unuštila vezu drugarici.

- Mariji? Šta se desilo?

- Dečko je prevario sa bivšom devojkom koju nikad nije preboleo i koju još uvek voli i pored svega toga, gad nije imao hrabrosti da joj to kaže u lice već preko telefona..

- Aa nemoj zezati. A ona ga toliko voli. Juče mi je pričala sve o njemu. Ne mogu da verujem. Koji je to debil.

- Možeš zamisliti kako joj je sad.

- Verujem. A što si ti kriva?

- Zato što sam je ja odvela na more, nisam trebala da ih razdvajam. Ja sam kriva.

- Hej ne lupaj. Nisi ti ništa kriva, nemoj da plačeš. On bi je svakako to uradio, on je kriv.

- Zašto se vi muškarci toliki skotovi prema devojkama koje su dobre, a trčite za onim kurvama i droljama?

- Komplikoni smo mi previše. Plašimo se ljubavi, vezivanja.. ne znam šta da ti kažem, sve je sjebano.

- Sjebano da nema dalje. Jel mogu nešto da te pitam a da mi iskreno odgovoriš?

- Ajde pucaj, spreman sam.

- Svidja ti se Marija?

- Zar je toliko očigledno?

- Znala sam. I šta ćeš sad da uradiš?

- Mislim da ću sad biti uz nju kao drug, podrška. Ne želim ništa da pokušavam iz više razloga. Ona je sada povredjena i skoro neće poželeti da udje u neku vezu, a drugo daljina nas deli. Ja sam ovde, a ona u Beogradu. Ne bi to išlo. I nisam ni ja za to više.. Duga priča..

- Sranje.

- Da, veliko sranje.

Zaćutali smo nakon izgovorenih reči . Neko vreme smo samo ćutali, u tišini. Pogled nam se gubio u daljini. Koliko ovaj život može da bude komplikovan. Kako se samo sudbina vešto poigrava sa nama. Ruga nam se. Smeje. Kad god smo srećni iza čoška nas čeka nešto što baš u tom trenutku tu sreću uništi. Surovo. Ali to je valjda život.
                                                        
***

Kada sam se vratila u sobu zatekla sam Mariju budnu. Delovala je tužno, ali opet  mnogo bolje nego sinoć. Iskreno se nadam da je mnogo jača nego što mislim i da će uspeti ovo da pregura mnogo bolje nego što sam ja. Ne bih želela da padne u depresiju i da izgubi smisao za životom.

- Hej, jesi se naspavala?

- Jesam. Hvala što si bila uz mene celu noć.

- Nemoj da lupaš gluposti, znaš da sam uz tebe uvek.

- Izvini.

- Za šta?

- Što sam te odvojila od Alekse, što nisi bila sa njim sinoć.

- Slušaj me sad dobro. Tebe znam ceo život, njega od skoro. Da, volim ga na neki način, zaljubljena sam, srećna sam, ali tebe obožavam i ti si mi najbitnija i nema potrebe da mi se izvinjavaš. On ako je pravi i ako me voli razumeće, a ako nije slobodno može da se okrene i ode. Jesi me razumela?

- Šta bih ja bez tebe. Da sam te samo slušala kada si mi sve ono govorila.. da sam samo bila pametnija.. ništa se od ovoga ne bi desilo.

Prišla sam joj i zagrila je tako jako. Nije ni svesna koliko je volim. Oduvek sam želela da imam sestru, i u njoj sam to  pronašla. I neću dozvoliti da se tako jako prijateljstvo sruši ili da neki muskarac utiče na to. To je prijateljstvo koje se radja za ceo život. Pravo i iskreno. To je nešto što se ceni i čuva. Zauvek.

- Jesi bolje?

- Iskreno mnogo sam tužna. Boli jako, ali nije on toga vredan. Preguraću ja ovo. Nije jedini na svetu. Ovde smo još dva dana i ne želim to da uništim.

- Ti si predivno stvorenje i taj skot nije vredan ni jedne tvoje suze. Ajde oblači se, idemo da plivamo i uživamo u ovom sunčanom danu.

Izašla sam na terasu u nadi da ću videti Aleksu. Ništa mi nije slao. Ne znam ni gde je, ni šta radi. Počinjem da ludim zbog toga. Razmišljam o onom najgorem, ali ne.. to se neće desiti. Neće me povrediti. Takva osećanja se ne mogu odglumiti. Ili voliš ili ne, nema trećeg. Ja sam u njegovim sjajnim očima videla ljubav. Osetila sam nežnost i strast. Osetila sam da me voli. Znam da me neće povrediti. Verujem u to jako. Verujem… ali više ne znam u šta verujem..