On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 8 •

Glava nije moja. Toliko me boli. Imam utisak da mi je glavna pet puta veća, a mozak otečen i uništen.  Mrzim ovaj mamurluk nakon pijane noći. Preterala sam. Nisam trebala da pijem toliko. Neću se skoro  od  ovoga oporaviti.Tako sam mrzovoljna, svaki deo tela me boli. Loše sam spavala, stalno sam se nešto budila, a onaj prokleti smeh me je pratio celu noć.  Kako sam samo mogla da pomislim da bi izmedju nas moglo nešto da bude? Kako sam samo smela da se ponadam? Baš sam ispala glupača. Smašna sam samoj sebi. Od toliko devojaka koje može da ima kad god poželi, ja nemam ni najmanju šansu. Završavam sa tim iako još ništa nije počelo. Gasim svaku nadu. Ne zanima me više ništa što ime veze sa njim. Ponašaću se kao da mi se nikad nije obradio, niti da ga poznajem. Zapravo i ne poznajem ga. Ne znam ništa o njemu. On je samo jedan običan stranac u mojim očima. Ostaće samo kao sin najpoznatije pevačice o kojem ponekad nešto pročitam u tabloidima.  Jedna velika tačka.

Ne znam ni koliko je sati. Osećam takvu mučninu, takvu malaksalost. Najradije bih ostala ceo dan u krevetu i nigde ne bih išla.  Marija i dalje spava. Nemam nameru da je budim, neka se odmori. Potrebno mi je da budem sama, da slušam ovu tišinu. Ne želim ni sa kim da pričam, želim da ćutim. Nemam snage. Ubio me je ovaj alkohol. Ubio je svaku moju želju.

Otvorila sam vrata terase kako bi ušlo malo svežeg vazduha. Još jedan divan dan, ali moje raspoloženje je očajno. Ne znam da li sam umorna, tužna, besna.. totalno sam van elementa. Više ne želim da pijem, ne želim da kvarim ovaj odmor.

Neko kuca na vrata. Možda je Veljko, sigurno se brine za nas. Sinoć me je baš iznenadio. Simpatičan je i dobar, i verujem u to da mu se Marija svidja. Bar sam takav utisak stekla. Mada bila sam pijana pa mi se većinu stvari pričinilo ili je moja mašta odradila svoj deo posla. Neću se mešati jer ne želim da na kraju ja ispadnem kriva ako se nešto desi. Obećala sam Djordju da ću je čuvati, ali ne mogu joj zabraniti ako ona to bude želela. A poznavajući moju malu sveticu, neće želeti i neće ništa uraditi po pitanju drugih muškaraca kad ima jednog pored sebe. Verna Marija. Joj Bože..

Verovatno izgledam očajno, ali nemam nameru da se sredjujem. Ko god da je ne zanima me. Jedva stojim na nogama. Otvaram vrata i imam šta da vidim. Ovo nisam očekivala. On. Gledam ga, ali ne progovaram. Ljuta sam na njega. Ljuta sam na sebe.

- Vidim da si imala burnu noć.

- Baš kao i ti.

Rekla sam ljutito. Ne znam šta pokušava samo, što me progoni. Nema nikakvu obavezu prema meni, ne poznaje me, ne zna ništa.. Želim da me ostavi na miru, da nestane iz mog života. Ta mi sranja nisu potrebna.

- Izvini ako smo sinoć bili malo bučni. Jesi uspela da se naspavaš?

- Šta tebe briga da li sam se naspavala.. Ne znam ni šta sad tražiš na mojim vratima, šta hoćeš?

- Zašto si ljuta na mene, jesam nešto pogrešio?

- Slušaj, nemam nameru da se ovde raspravljam sa tobom. Tvoj život tvoja stvar, moj život moja stvar. Ne poznajemo se, neka tako ostane. Ti na svoju stranu, ja na svoju.

Zatvorila sam vrata pre nego što je uspeo išta da kaže. Bukvalno onako besno zalupila sam mu vrata pred nosem. Nisu me zanimala njegova objašnjenja. Samo neka me ostavi na miru i neka ode od mene. U svoj toj frci nisam ni  primetila da se Marija probudila. Verovatno je sve čula. Sledi trenutak objašnjena za koja nisam baš naročito nešto raspoložena.

- Šta se to dešava između vas?

- Ništa.

Drčno sam joj odgovorila da bih joj stavila do znanja da me više ništa ne pita, ali bila je suviše radoznala.

- Nemoj da me lažeš. Šta je bilo sinoć?

- Nije ništa bilo. Dečko je imao društvo, lepo se provodio pa je došao da se izvini zbog buke. Ne razumem šta pokušava i šta izvodi. Ne zanima me šta radi, želim da nestane iz mog života i da me ostavi na miru.