On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 15 •

Marija se mnogo trudi da bude jaka. Znam da je povredjena, ali isto tako znam da će ovo izgurati. Možda je duboko u sebi znala da se tako  nešto može desiti pa je bila spremna. Možda je ojačala dok je bila pored mene i dok je prolazila zajedno sa mnom kroz moj pakao. A možda samo glumi da je jaka kao što sam i ja.

Sedimo na plaži, sunčamo se. Uživamo u ovom danu. Potrebno nam je opuštanje posle ovako naporne noći. Dobro je što smo ovde, daleko od svih. Prijaće joj ovo, lakše će podneti jer ga ovde ne može slučajno sresti ili čuti nešto o njemu. Ovde je sigurna i zaštićene. Ovde je nekako sve drugačije i lakše. Nekako je mirno i opušteno. To je ta čar mora. Plaža je danas baš puna. Deca na sve strane trče, igraju se u pesku, prave dvorac, prskaju se u vodi.. svi su zaboravili na probleme i žive samo u ovom trenutku. Mislim da to radi i Marija. Živi u ovom trenutku. Bori se za vazduh i da povrati sebe.

Posmatram ljude oko sebe, pogledom ga tražim. Nestao je bez traga i glasa. Nadam se da ima neko dobro objašnjenje za ovo. Izludjuje me to što ga nema, a tako mi je potreban. Potreban mi je njegov zagrljaj. Njegov dodir. Njegov glas. Potrebno mi je da se osećam sigurno. Fali, neopisivo puno. Previše.

Pokušavam da odbacim svoje misli. Sada nije ni mesto ni vreme da misli o tome, da budem sebična. Marija čita novine, a mene ovo sunce počinje da izludjuje. Mnogo mi je vruće i mislim da ću uskoro otići na jedno dobro plivanje. Okrećem se prema Mariji, a ona se istog trena brecnu, brzo zatvori novine. Skoči na noge i povuče me naglo za ruku.

- Mnogo mi je vruće, idemo da plivamo.

Vuče me do vode. Ne znam šta joj se desilo, ali ako će joj to olakšati plivaću sa njom ceo dan pa makar me voda rastopila. Učiniću sve samo da vidim osmeh na njenom licu.
                                                     
                                        ***

Poprilično dugo smo plivale. Ruke više ne osećam i nemam više snage. Pitam se samo odakle njoj tolika snaga. Da sam ja plakala celu noć mislim da ne bih mogla ni do kupatila da odem, a ona kako je krenula ima celo more da prepliva. Izašla sam iz vode i sela na pesak. Umorila sam se i potrebno mi je malo vazduha. Ovo je bilo dobro plivanje. Toliko dobro da osećam upalu mišića.
Postaje mi hladno. Moje telo vapi za toplotom i sunčanim zracima. Odlazim do naših ležaljki. Brišem se peškirom i sedam. Ah. Toplota. Sunce moje samo ti mene grej. Uzima novine i nameštam se udobno. Okrećem stranu i polako krećem da listam. Listam stranu po stranu. A onda zastajem. Naslov. Srce mi staje. U šoku sam. Pokušavam da udahnem. Šta ovo treba da znači? Preko cele strane krupnim slovima

SIN POZNATE PEVAČICE U ZANOSI NOVE DEVOJKE.
ZAGRLJENI I ZALJUBLJENI VRELE DANE PROVODE NA PLAŽI PRELEPE BUDVE U CRNOJ GORI.
UHVAĆENI U STRASNIM ZAGRLJAJIMA, POLJUPCIMA I TRENUCIMA NEŽNOSTI.
MLADI ALEKSA PRIZNAO DA JE SREĆNO ZALJUBLJEN I DA JE NAŠAO DEVOJKU SVOJIH SNOVA.
DA LI SE SPREMA DA STANE NA LUDI KAMEN?

Čitam iznova i iznova. Slika. Grli devojku. Smeju se. Mislim da se ovog trenutka moj svet srušio zauvek. Sada mi je jasna Marijina reakcija i zašto me je odvukla u vodu. Sada mi je sve jasno kao dan. Bila sam jedna od mnogih. Dobio je to što je želeo, a ja sam verovala u ljubav. Da li je moguće da sam toliko glupa? Da sam nasela na sve one lepe reči.. gledam sliku.. ne, to nisam ja.. ta devojka na slici nisam ja.. crnilo pred očima. Bes u meni raste.. osećam da ključam..

- Pročitala si?

- Ne mogu da verujem da si ovo htela da sakriješ od mene. Kad tad bih saznala.

- Nee, nee.. nisam to želela. Nemoj da misliš tako, ja sam samo.. dodjavola da se svi nose. To što piše ne mora da znači da je tačno. To su novine, pišu sve zbog prodaje. Pola toga nije tačno.

- A slika? Hoćeš  mi reći da je fotomontaža? I ako to nije istina gde je on kog djavola i zašto se ne javlja?

- Sigurno postoji objašnjenje za sve ovo.

- Da, verujem i ovog trena idem po svoje objašnjenje.

Besno krećem prema hotelu. Krv u meni se ledi. Ne mogu da verujem da se tako poigrao samnom i da sam nasela na tu priču. Ne mogu da verujem. Ulećem u hotel. Trčim uz stepenice. Lupam na njegova vrata tako jako.

- Otvori. Znam da si tu.. Hoću da mi objasniš šta je sve ovo trebalo da znači. Otvori prokleta vrata.

Derem se na sav glas i lupam tako jako. Niko ne otvara. Nema svrhi. Otišao je. Marija pokušava da me smiri, ali ne želim da je slušam. Samo želim da ga vidim i da čujem od njega šta je ovo. Toliko sam besna. Moram da proverim da li je još ovde. Nije mogao da ode tek tako, bez objašnjenja. Nije mogao da mi ovo uradi.

Brzo sam sišla do recepcije.

- Reci mi da li je Aleksa još u hotelu.

- Nije. Juče se odjavio. Zašto?

- Otišao je. Ipak je mogao. Ipak je to učinio. Kukavica jedna obična. Pobegao je. Nije imao čak dostojanstva da me pogleda u oči. Ne mogu da verujem.

Polako se udaljavam. Marija me hvata za ruku. Ne želim nikog u ovom trenutku. Ne mogu ja ovo. Ne mogu ponovo.

Uzimam telefon. Šaljem poruku.

„ Mislim da mi duguješ objašnjenje za sve, a ne da pobegneš kao najveća kukavica na svetu. Jadno od tebe.. svaka ti čast na dobro odigranoj ulozi.. govno jedno!”

Ubrzo stiže poruka. Plašim se da otvorim. Počinjem da drhti, tresem se. Srce kuca kao ludo, krv mi se sledila. Gušim se u borbi da ne puknem i ne zaplačem. Osećam strah. Osećam da gubim tlo pod nogama. Otvaram poruku.

„ Objasniću ti sve kad se vratiš u Beograd. Samo mi veruj.”

Da verujem? Kome da verujem? U šta da verujem? On i dalje misli da može da se poigrava samnom. Gasim telefon istog trena.. nek se nosi u tri lepe..

- Ajde smiri se. Kad se vratimo objasniće ti sve.

- Ne mogu, ne želim. Sve mi je jasno. Bila sam samo obična avantura i jedna od mnogih.

- Ne lupaj. Videćeš da to nije tačno. Pusti ga da ti objasni. Ne trči pred rudu.

- Ti i ja baš nemamo sreće u ljubavi.

Zagrlila me je. Jako. Osetila sam se tako malo naspram nje. Koja li je više sjebana u ovom trenutku ? Ona zbog izdaje, a ja.. ja zbog naivnosti.

- Moramo biti jake. Nećemo dozvoliti da nas unište, jesi me čula?

- Želim da idemo odavde, molim te.. ne mogu više da budem ovde, ne želim. Hoću da sednem u autobus i da se vratim nekoliko dana ranije i svom životu.

- Ajmo da se pakujemo, idemo večeras. Nazvaću da potvrdim povratne karte i da se vraćamo ranije.

- Biće sve u redu.

- Hvala ti.