On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 4 •

Dok sam koračala kroz uzanu ulicu posmatrala sam ljude oko sebe. Posmatrala sam njihova lica i pokušavala da shvatim da li ima sličnih meni. Da li se još neko, na ovome svetu, plaši ljubavi? Ili samo sam to ja. Kukavica jedna obična. Dozvolila sam da mi jedan kreten uništi život i da me pretvori u ovo što sam sad. Dozvolila sam da me pobedi njegova izdaja. Toliko sam bila povredjena, toliko me je bolelo i razaralo pa sam iz straha da ću taj bol ponovo osetiti stavila zid ispred mene. Barijeru. Niko nije mogao da probije taj zid. Previše je čvrst. Postala sam toliko bezosećajna, više ne marim za tudja osećanja. Dobro znam kako boli razočarenje i izdaja i pored toga pretvorim se u nekog kao što je on. Sada ja povredjujem druge iako znam kako i koliko to boli. Šta mi se dešava? U kom momentu sam izgubila kontrolu nad svojim životom? Šta sam to dozvolila sebi? Zašto sam tako slaba, zašto sam dopustila da me strah uzme pod svoje?

Koračam sporim korakom. Kao da odlažem nešto što me čeka. Više nisam sigurna da li želim da odem kod Strahinje i da se prepustim zaboravu. Više nisam sigurna da li želim da živim ovakav život i da li želim da budem ovakva. Više nisam sigurna u čvrstinu tog zida. Približavam se njegovom stanu. Da li da udjem u zgradu ili da se okrenem i vratim kući? Odluka koju treba da donesem u sekundi. Šta mi je činiti? Da li je to ono što želim stvarno? Udahnula sam duboko. I dalje stojim ispred zgrade i pokušavam da shvatim šta želim. Vreme kao da prolazi, a ja stojim u mestu. Zašto mi je toliko teško da donesem tako jednostavnu odluku?

Krećem. Ulazim u zgradu. Učiniću to. Još samo večeras. Želim da zaboravim sve ovo što me muči. Kad prodje noć i svane jutro sve će biti bolje. Onda ću razmisliti o svemu i ispraviću greške koje ponavljam iz dana u dan. Možda je vreme da počnem ponovo da učim da volim i da dozvolim da me neko voli.

Zvonim na vrata. Čujem korake. Otvara. Nabacuje osmeh. Privlači me u zagrljaj. Osećam njegov miris, lupanje njegovog srca i njegovu sreću. Vidim da mu je drago što sam došla. Ulazim u stan. Nered kao po običaju. Shvatam da je radio noćnu i da je ceo dan prespavao. Sklanjam stvari i tražim mesto gde da sednem.

- Hoćeš kafu, sok ili neku žestinu?

- Možda bi mogli da popijemo po čašu vina, prijalo bi mi.

Odlazi po čaše i flašu vina. I dalje sedim, ne pomičem se. Kao da sam paralizovana. Ukočena. Svaki put kad dodjem kod njega odmah mu poletim u zagrljaj, ali večeras kao da mi nešto ne dozvoljava. Kod njega sam, ali kao da nisam prisutna, misli su mi skroz na drugoj strani. Pokušavam da se sredim, da dodjem sebi. Ne bih volela da mu objašnjavam šta mi je, došla sam iz drugog razloga. Ne mora sve da zna. Ovo što me muči zadržaću za sebe. Ponekad mi je teško da samu sebe razumem tako da ne očekujem da će neko drugi da me razume. Sve je postalo tako komplikovano. Ja sam postala tako komplikovana.

- Nešto si mi zamišnjena. Jesi dobro?

- Umorna sam, pospana...

Lažem. Ne želim da mu kažem kako se osećam i da ne znam šta da radim sa svojim životom. Ne želim da kukam kao najveći ranjenik. Dosta mi je kukanja, tugovanja, jadikovanja. Pokušavam da idem u korak sa srećom, ali kao da mi svakim korakom sve dalja.. odmiče.. ide od mene. Ne znam više sa srećom. Ne znam više kako to izgleda.

- Nismo se dugo videli. Drago mi je da si došla večeras.

- I meni. Iskreno poželela sam da dodjem ovde, da te zagrim i da zaboravim na sve.

- Znaš da na mene uvek možeš da računaš. Znaš da sam tu.

- Znam.

Spušta čašu na sto. Prilazi mi. Seda pored mene. Gleda me tako nežnim pogledom. Sklanja mi kosu sa lica i spušta svoje usne na moje. Ljubi me tako strastveno, kao nikad do sada. Ljubi me kao da mu je to poslednji poljubac. Uživam u svakom njegovom dodiru. Jedino on zna kako da učini da ga još više poželim. Jedino on ume da u meni probudo milion različitih emocija i da se prepustim njima. Jedino sam pred njim ona ja, koja želi da voli i da bude voljena. Jedino se njega ne plašim. Možda što znam da neće od mene ništa očekivati, sem drugarstva i dobrog seksa. Ispijam svoju čašu vina. Ah taj ukus. Prija mi. Smiruje me. Lakše se diše.