On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 13 •

Spavala sam nekoliko sati. Bila sam umorna, a san mi je bio preko potreban. Spavala sam i sanjala najlepši san. Otvorila sam oči i shvatila da i dalje sanjam. Stvarno je. Sve ovo je stvarno. Istinito. On i ja. Naša ljubav. Tu je.

Osećam se najsrećnijom na svetu. Ispunjena sam. Konačno srećna. Konačno zaljubljena. Konačno voljena. Udahnula sam duboko.

Ustala sam i krenula prema terasi. Mrak je odavno pao. Oseća se svežina mora i leta. Divno veče. Začudila sam se što Marije još uvek nema. Pomalo sam se zabrinula da joj se nešto nije desilo. Ovo ne liči na nju. Trebalo bih da je pozovem, da proverim da li je dobro. Pozivam njen broj, ali melodiju njenog telefona čujem ispred vrata. Ulazi u sobu.

- Gde si ti do sada? Zabrinula sam se..

- Bila sam par puta, ali spavala si. Nisam htela da te budim pa sad otišla na plažu.

- Zašto mi nisi poslala poruku? Stvarno sam počela da se brinem da ti se nešto nije desilo. Jesi dobro? Deluješ mi čudno..

- Ma opusti se.

Izašla je na terasu. Bukvalno me iskulirala na sve što sam joj rekla. Kao da je nije briga što sam brinula. Nešto se desilo. Čudna je, ne liči na nju.

- Jesi dobro?

- Ne znam..

- Da li se nešto desilo?

- Ne znam…

Okrenula je glavu i tužno pogledala u daljinu. Nešto je muči. Znam, poznajem je dobro.

- Hoćeš mi reći šta te muči?

- Danas sam šetala sa Veljkom. Pričali smo o svemu, smejala se njegovim šalama, uživala u trenucima. Onda sam se setila Djordja, koliko mi nedostaje i fali. Poželela sam da je tu, da mogu da ga zagrlim i poljubim. Da osetim onu sigurnost. Nakon što sam se rastala sa Veljkom pozvala sam ga. Posle drugog zvona javio se ženski glas. Istog momenta stala sam kao ukopana. Nešto me je preseklo u stomaku, a srce kao da je stalo da kuca tog trenutka. Nesigurim glasom sam pitala gde je Djordje, a ona mi je rekla da se tušira. Prekinula sam vezu. Osetila sam jak bol. Pomislila sam da me je prevario, da me je slagao i da me ne voli. A onda sam počela da razmišljam ko je ta devojka, možda je sestra.. zbunjena sam, ne znam šta da mislim. Plašim se odgovora.

Slušala sam svaku njenu reč i ponovo proživljavala sve ono što se meni desilo. Dobro znam koliko boli. Dobro znam koliko ubija. Nisam želela da se ovako nešto desi njoj. Nije zaslužila.

- Jeste se čuli posle toga, da li te je zvao?

- Jeste, ali nisam se javila. Ne znam šta me čeka, nisam spremna i znam da će me to uništiti.

- Ali moraš da znaš šta se dešava. Moraš zbog sebe, nemoj se mučiti i ubijati od razmišljanja. Hajde nazovi ga, nisi sama, zajedno smo u ovome.

- Daj mi ruku molim te.

Pružila sam joj ruku moleći se u sebi da je ovo jedan veliki nerasporazum. Osetila sam da je i moje srce stalo. Osetila sam strah, i svoj i njen. Udahnula sam i spremila se za sve što će se desiti. Pozvala ga je, a mogla sam da čujem otkucaje njenog srce koje je tako jako kucalo,kao bubanj. Držala sam je za ruku tako jako dok sam slušala razgovor. Dugo joj je nešto pričao, a ona ga je samo slušala i ćutala. Delovalo je kao jedna cela večnost. Ubijalo me je njena tišina. Znala sam da je nešto loše. Videla sam po njoj. Sve sam shvatila po njenom pogledu. Uradio je to. Kreten jedan. Videla sam suze na njenom licu, osetila sam drhanje njenog tela. Tiho je rekla ,, Hvala na iskrenosti “  i prekinula vezu. Nisam imala snage da je pitam ništa, pustila sam da sama priča.

- To mu je bivša devojka. Rekao mi je da je nikad nije preboleo i da je još uvek voli. Nije želeo da ovako ispadne, nije želeo da me povredi ali ljubav je suviše jaka, ne može bez nje. Ja sam bila samo zamena, nisam uspela u tome. Pomirili su se.

- Ne mogu da verujem, koji je to idiot. Ja ne znam šta da ti kažem….

- Ipak si bila u pravu. Svi su ista govna, svi do jednog.

Prišla sam joj i zagrlila je tako jako jer znam da je svaka reč sada suvišna i da šta god da kažem neće pomoći. Kad boli onda boli do kraja. Žao mi je, nije to zaslužila. Pustila sam je da se isplače, da izbaci sve iz sebe. I bol i razočarenje i bes i tugu i mržnju. Neka suze sve odnesu.